Zlatni udarac za Olimp

Osvajačica jedine medalje sa gran pri turnira  za Srbiju prošle sezone Aleksandra Perišić ujedno je i prva naša reprezentativka u korejskom borilačkom sportu koja je osigurala plasman za Olimpijske igre u Parizu narednog leta.

Kvotu je ispunila upravo rezultatima sa elitnog serijala takmičenja, pošto je na rang listi za kategoriju do 67 kg bila četvrta.

- Još uvek nisam svesna šta sam postigla. Čak i kad sam uzela telefon, otvorila Instagram i videla da svi dele objavu da sam izborila vizu za Pariz, bilo mi je neverovatno - počela je Aleksandra razgovor za Žurnal.

Iako je na startu govorila u tonu skromnosti, odlučno je naglasila da odlazak u glavni grad Francuske neće biti ni približno turistički.

- Meni je ovo veliki iskorak u karijeri, ali još uvek ne osećam težinu pritiska zbog toga. Porodica, društvo i okolina su ponosni što sam uspela da se kvalifikujem, ali sam morala da im naglasim da neću otići u Pariz da uživam, već da hoću da se vratim kući s medaljom. Ljudi koji nisu u sportu, uglavnom ne razumeju da svi dolazimo na Igre da ih osvojimo.

U „prvoj ruci” se za Igre kvalifikovalo šest devojaka u njenoj kategoriji. Očekivano, sve poznate moguće rivalke su ozbiljne konkurentkinje za osvajanje mesta na pobedničkom postolju, a 21-godišnjakinja je izdvojila jednu.

- Francuskinja Magda Vije-Enan. Iz te družine, samo nju nikad nisam savladala. Ipak, protiv nje sam ulazila rasterećeno u meč, imala sam „respekt” prema njoj. Uvek sam gubila od nje za dlaku. Prvi susret nam je bio na „G” turniru u Belgiji, kad sam tek stasavala za seniorski uzrast, gde je ona već bila uveliko iskusna.

Podvukla je Aleksandra da joj 28-godišnja prvakinja sveta proletos u Bakuu i osvajačica tri gran prija ne „leži” po stilu, ali i da je taj izazov dodatno motiviše. Perišićeva je ostavila utisak da jedva čeka da je sretne na najvećoj svetskoj pozornici, na hostilnom tatamiju u „Gradu svetlosti”.

- Svi ćemo želeti da se pokažemo u najboljem svetlu, a naročito ona pred domaćom publikom. Ipak, pašće ona u Parizu - nasmejana je obećala revanš. - Svako ima rivale koji mu odgovaraju po načinu borbe, kao i one koji su nezgodni. Na meni je da joj se prilagodim i da iskoristim sve što mogu.

Bez sumnje joj je najveći uspeh u protekloj godini bilo osvajanje zlatne medalje na Gran priju u kineskom Taijuanu.

- U tom trenutku sam bila šokirana. Rasterećena sam otišla tamo. Pričala sam sa trenerom dan-dva pred početak da ću sigurno uzeti zlato. Nije to bilo zbog pritiska, samo sam imala samopouzdanje. Svesna sam bila da treba da idemo korak po korak. Ipak, uhvatila sam se za glavu kad sam ugledala žreb - nasmejala se Perišićeva.

Razlog za kratkotrajnu brigu bilo je uparivanje sa Minseo Nam iz Južne Koreje, od koje je ranije iste godine Aleksandra izgubila u Vušiju - takođe u Kini.

- Zapitala sam se da li je moguće da su se ove dve stvari poklopile, ali sam obećala zlato. Borba pre njene bila je prva, koja mi je uvek najgora. Pošto sam tu „pustila” noge, bilo mi je lakše. Korejku sam savladala, a potom i mladu, energičnu Uzbekistanku Feruzu Sadikovu.

U polufinalu i finalu naišla je na, u bukvalnom smislu te reči, visoke izazove u vidu Nigerijke Elizabet Oluči i Belgijanke Sare Šari, 18-godišnje prvakinje sveta prošle godine u Gvadalahari. Ove dve devojke krasi visina od 1,90 metara.

- Kad sam ugledala prvu rivalku... Za glavu višu od mene... Rekoh, biće ovo zanimljivo. Odgovor trenera glasio je: „Ako ne bude išlo taktički, ići ćemo da je polomimo”. Princip „udr'i i to je to”. A Sara je... Joj, stvarno ogromna devojka...

Otkrila je da je belgijski vunderkind neretko tema devojaka iz reprezentacije Srbije, pošto je žreb često navede baš na njih.

- Ona je sada prva na olimpijskoj rang listi. Udarci su joj lagani, ali uvek nešto promrlja. Protiv nje je važila ista strategija, koja je urodila plodom. Iako sam nju i ranije pobeđivala, bila sam pod utiskom zbog osvajanja zlata. Savladala sam je kad je bilo najbitnije, a ona mene na manje važnim takmičenjima... Nek tako ponovo bude. Ipak, i nju vidim kao ozbiljnu rivalku na Igrama u Parizu. Volela bih da se nađemo u finalu, mislim da smo obe to zaslužile.

Što se tiče priprema za olimpijsku godinu, ocenila je da nema drastičnih modifikacija, ali i da razlike postoje u odnosu na ostale.

- Ritam će ostati isti, a promena fokusa na specifične stvari biće prilagođena protivnicama. Neke vežbe ćemo više forsirati, kako bismo se bolje naoružali za predstojeće borbe. Ipak, ne treba da se zaboravi da ću se pre Igara boriti na različitim turnirima, kao i na Evropskom prvenstvu u Beogradu, narednog proleća.