Српских фудбалера све је мање у расподели трофеја у најјачим лигама и у европским такмичењима, па је и листа кандидата за признање нашег листа краћа у односу на претходне године. Позната лица су задржала позиције на којима су већ неколико година, чак осморица с прошлогодишње листе су и на овогодишњој.
Круг је све ужи, међутим, то не умањује и вредност избора. Иако малобројни у европској елити, српски фудбалери су поново утицали на трофејне прерасподеле, као слављеници или као поражени, а нови талас који је запљуснуо Стари континет одвео је наше асове и на друге мердијане где су се, такође, наметнули као играчи који одлучују утакмице.
Данашња листа пласираних од петог до десетог места подсећа на учинак играча који су чешће у другом плану, али и са те позиције чине чврст темељ српског фудбала.
СУТРА: Најбоља петорица наших интернационалаца
6. МИЈАТ ГАЋИНОВИЋ (АЕК)
Освајањем дупле круне у дресу атинског клуба вратио се на листу после пет година. Као играч Ајнтрахта завршио је 2018. на деветом месту. Члан генерације новозеландских орлића био је стандардни кратор игре атинских „двоглавих орлова”, чврста спона између линија тима. Као и тим, бољи у првој половини године. Јесењи утисак је покварио неуспех у квалификацијама за Лигу шампиона и последње место у групи Лиге Европе.

7. АНДРИЈА ЖИВКОВИЋ (ПАОК)
Пораз у финалу Купа Грчке од Гаћиновићевог АЕК-а коштао га је бољег пласмана. Такође повратник на листу, 2021. је завршио на четвртом месту. Један од најстандарднијих играча солунског клуба. Више играо у пролеће, боље у јесен током које је на 22 утакмице постигао једанаест голова. Има добру стартну позицију у 2024. јер је ПАОК прошао у осмину финала Лиге конференције.

8. СТРАХИЊА ПАВЛОВИЋ (Салцбург)
После дугог лутања преко Монака, Брижа и Базела у фебруару 2022. се скрасио у Салцбургу. Освајање аустријске Бундеслиге омогућило му је да се задржи на листи, и 2022. је завршио на осмом месту. У првој половини године чеше је одуствовао због жутих картона. Више и боље је играо у другој половини године. Одличан и у Лиги шампиона, али то није помогло Биковима да остану на евро-сцени.

9. НИКОЛА МИЛЕНКОВИЋ (Фиорентина)
Прошле године на шестом месту. Могао је бити слављеник, али је највећи губитник. Порази Фиорентине у финалима Купа Италије и Лиге конференције коштале су га бољег овогодишњег пласмана. Место међу најбољима задржао је стандардним играма клуба из Фиренце у коме је остао и поред бројних најава да ће прећи у неке од најтрофејнијих клубова на Апенинском полуострву.

10. ФИЛИП КОСТИЋ (Јувентус)
Прошле године на другом месту, трећи у 2021, за пад може да криви само резултате Јувентуса. Тренер Масимилијано Алегри као да је заборавио шта Костић и на терену га задржава много краће него претходне сезоне. Отуда и скромнији лични учинак и година у великом клубу без трофеја.
СА ТРОФЕЈИМА ИСПОД ЦРТЕ
Трофеји су битна ставка у одређивању пласмана, али не и пресудна. Тако су испод црте, иако су годину украсили трофејима, остали Марко Грујић (Порто - Куп Португалије, Лига куп), Милан Рундић (Раков - првенство Пољске, Супер куп Пољске), Александар Чаврић (Слован - првенство Словачке), Ранко Веселиновић (Ванкувер - Куп Канаде), Дени Павловић (Клаксвик - првенство Фарских Острва и Супер куп), Вељко Бирманчевић (сада у Спарти, са Трабзоном освојио Куп Француске).
Испод црте су остали и Иван Илић (Торино), Саша Лукић (Фулам), Лазар Самарџић (Удинезе), Филип Ђуричић (Панатинаикос), Предраг Рајковић (Мајорка), Вања Милинковић-Савић (Торино), Ђорђе Петровић (Њу Ингланд/Челзи), Немања Максимовић (Хетафе), Дејан Јовељић (Галакси)...


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.