Кувар који решета мреже

По традицији, голгетер Арсенала Бобан Ђорђевић (26) новогодишње празнике провео је у Прагу код старих пријатеља, које је стекао још у време док је као омладинац бранио боје клубова из Чешке. Играо је за три клуба и стекао основе професионализма, али и пријатељства која одржава годинама. Стасити Ђорђевић се родио у Херцег Новом, где су се његови родитељи доселили током 1995. године из Горажда у БиХ, мада су корени породице у Крагујевцу...

Нову, 2024. Бобан Ђорђевић дочекао је у Прагу са старим друштвом, очито, добро расположен, јер предстоји важан посао у Узбекистану где ће наставити каријеру.

– У Чешкој се заиста лепо осећам, имам доста пријатеља са којима годинама одржавам присне везе. За нову годину био сам у Прагу, било је весело са провереним друштвом, а подсетио сам се и на лепоте Прага. Наравно и у добром расположењу када сам добио, недавно, информације од мог менаџера о ангажману за Металург из Узбекистана - распричао се Бобан Ђорђевић.

У досадашњој каријери Ђорђевић је променио више клубова, осим у Чешкој, играо је и у Казахстану, за Актобе (сезона 2020/2021) и тамо има драге пријатеље, посебно Максима Самородова, од којег очекује да се развије у врсног нападача. Из Чешке одржава везе са Кучом, Мелуновићем, Рашом, али и из Бара и Грбља је отишао, али су остали пријатељи. У дресу Морнара доживео је тешку повреду 2021. године због чега је дуго паузирао, па онда опет на почетну станицу, ФК Игало, затим у Арсенал по други пут...

– Јесења сезона била је за мене врло успешна, постигао сам десет голова у првенству и један у такмичењу у оквиру УЕФА и то на разне начине - десном и левом ногом, главом... То није остало без одјека и било је доста контаката са менаџерима и клубовима који би желели да се преселим из Арсенала код њих. Најконкретнији су били људи из узбекистанског Металурга, где раде наши тренери Веско Стешевић и Ненад Вукчевић, и већ после овог прелазног рока носићу њихов дрес. Размишљам и о будућности – надам се да ћу од уговора до краја каријере имати довољно да улужим у угоститељски објекат - планира Бобан Ђорђевић, који свакога дана вози на релацији Херцег Нови - Тиват и нема пуно времена за дружење и изласке на места где се налазе млади...

Посвећен фудбалу и обавезама истиче задовољство радом код тренера Милије Савовића и поручује млађим саиграчима Кашћелану, Голубу, Дашићу и осталима да само напорним радом могу напредовати. Амбициозан и жељан голова нада се и дресу са државним грбом.

– Нисам до сада добијао позив селектора, а врло радо бих се одазвао, јер играњем за репрезентацију сваки фудбалер добија додатну прилику за афирмацију. Многи од нас не могу до краја да се искажу, јер су терени у Црној Гори у лошем стању. Па и наш у Тивту, иако је нов, није погодан и тешко се спроводе замишљене акције, а све то утиче на приказану игру, посету гледалаца и укупан квалитет фудбала. У таквим условима тешко је спровести замишљене акције – али, ипак, Бобан Ђорђевић подсећа да се посебно разуме у акцијама са Ибрахимом Шахманом, Марком Чавором, Василијем Кашћеланом...

Познат као верник и поштовалац традиције Српске православне цркве Бобан Ђорђевић се спрема за предстојећи велики празник, Божић, који по традицији проводи у кругу породице.

– За Бадњи дан и Божић бићу у Херцег Новом са родитељима и сестрама, да по нашим обичајима обележимо и у породичној атмосфери прославимо. А већ дан-два после празника чека ме пут за Узбекистан, па онда лекарски прегледи и потписивање уговора са Металургом. Задовољан сам оствареним у 2023. години а, ако Бог да, у 2024. биће још боље. Спреман сам да се докажем до краја - задовољно износи Бобан Ђорђевић.

Иначе, пред утакмицу, голгетер Ђорђевић има посебан ритуал - доручак, слушање музике и помоли се Богу... Верник Бобан Ђорђевић слави крсну славу светог Јована, 20. јануара, и када стигне, где год иде обилази православне храмове...

Чекајући сусрет са тренерима у Металургу, Веском Стешевићем и Ненадом Вукчевићем, нападач Арсенала се нада наставку голгетерске серије у новом клубу и, можда, позиву новог селектора репрезентације Црне Горе. Уз све то, верује у избор новог клуба, властити потенцијал и здравље како би се до краја исказао у, до сада, највећем изазову у каријери...

Што се будућности тиче још размишља шта после фудбала, али као свршени матурант средње школе, са дипломом кувара, уз знање чешког и делимично руског језика, спреман је да закорачи и у туристичко-угоститељске воде.

О успешној и каријери која је у успону не брине само он. Исечке из штампе сакупљају родитељи и три сестре Бобана Ђорђевића, а он сам, у корак с временом, сакупља видео клипове са снимцима његових голова, које дистрибуира менаџерима.

– Волим фудбал, каријера не траје дуго и као професионалац волео бих да стекнем почетни капитал за улагање у неки мали бизнис - размишља Бобан Ђорђевић и саветује младим играчима да пазе код промене клубова, јер је најважније да играју, а не да им време пролази на клупи...

Једном је учинак у јесењој сезони Ђорђевића лансирао у орбиту. Из Грбља је, као голгетер јесени, својевремени, прешао у Казахстан, а сада после сјајног учинка у Арсеналу у првој полусезони сели се из Црне Горе у Узбекистан.

Голгетери су на високој цени у фудбалу, то је осетио Бобан Ђорђевић у досадашњој каријери, а тек ће, изгледа, доживети колико се вреднују голови. Прижељкује да после качења копачки о клин доживи високу цену коју у наше време имају врсни кувари у туристичким местима где Бобан Ђорђевић планира да живи...