Борбена, храбра и одлучна - била је и остала Александра Крунић. Некада једна од најбољих српских тенисерки, данас девојка спремна за повратак на велику сцену. Иза ње је је један од најболнијих тренутака у каријери, тешка повреду колена због које је морала на две операције. Без тениса је била тачно десет месеци.
За време интензивног, спорог и мукотрпног опоравка схватила је да процес повратка тежак у сваком смислу. Научила је лекцију и добила прву рунду битке. Свесна је да мора бити емотивно, психички и физички снажна ако жели да буде поново иста.
О опоравку, рехабилитацији, циљевима у следећој сезони за Спортски журнал говорила је дугогодишња чланица Фед куп репрезентације Србије и некада 39. тенисерка планете.
Како сте емотивно подмели све?
- Било је много тешко, јер имала сам две операције. После прве магнетном резонанцом утврђено да имам наталожено ткиво. Морала сам то да очистим, што је доста успорило јачање ноге и све оно што сам планирала. Никад нисам имала озбиљнију повреду и тако дуг опоравак. Много сам научила у том периоду. Највише да слушам себе, тело и пратим интуицију, као и да доносим одлуке онако како ми тело каже – истакла је 696. тенисерка планете.
Колико је тачно је трајала пауза. Кад сте први пут могли да ходате без болова?
- Трајало је десет месеци. После прве операције била сам на штакама три недеље. Без болова сам ходала мало касније, али нисам била на таблетама за болове. Више сам осећала стезање у нози, болело је и због отока. Због наталоженог ткива нисам могла да исправим ногу и да јачам квадрицепс. Пребродила сам све и волим да верујем да се све дешава с разлогом.
Како је текао опоравак?
- Нисам смела ништа да радим док ми нису скинули конце после десет дана. Онда сам почела благо да савијам ногу. Било је крени-стани, импровизација. У фебруару још увек нисам могла да исправим ногу, а операција је била у октобру. У јулу сам морала на нови захват. Пропустила сам Ју-Ес, јер нисам успела да се опоравим.
После колико времена сте изашли на терен и ухватили рекет у руке?
- После прве операције, крајем маја. Играла сам раније из места. После пет дана од друге операције била сам у теретани, јер је била једноставнија, само сам „чистила” колено.
Кад сте одиграли први меч после паузе?
- На турниру из категорије 125 у Француској, пре друге операције и то против Гркиње. Одиграла сам још неколико турнира из ИТФ категорије и онда сам опет паузирала. Затим сам играла четири меча у Куршумлијској Бањи.
Заиграли сте и за репрезентацију Србије у Били Џин Кинг купу?
- Пре такмичења у Краљеву играла сам неколико турнира да не дођем без иједног меча. Одговорност према тиму ми није дозволила да се прикључим неспремна. Одиграла сам супер, имајући у виду да сам за противницу имала девојку која је била у одличној форми. Била сам задовољна, али навикла сам на стандард игре и кретње које још увек немам. Морам да будем стрпљива, потребно је време. Мада, стрпљење ми није јача страна.
Одрадили сте припреме у Кики?
- Тамо ради мој кондициони тренер Матко. Немам сталног тениског тренера. Видећу како сезона одмиче и онда ћу да размишљам о комплетном тиму. Тамо сам користила све капацитете академије. Имала сам све што ми је потребно. Било ми је и на пола пута од Аустралије.
Који турнири су планирани за почетак 2024?
- Играла сам у Бризбејну. Играћу у Аделејду, затим Аустралијски опен. Пријављена сам у обе конкуренције. У дублу играм са Шуком Аојамом из Јапана, тренутно 12. на планети.
Циљеви за наредну сезону?
- Борићу се за улазак у топ 100 како бих могла да улазим у главни жреб турнира. Што сам ближе то боље. Ако се то не догоди, нећу рећи да ова сезона није успела. Пре свега треба да будем здрава, физички спремна и да доведем тело у ситуацију да се осећам безбедно и да сам заштићена од било какве повреде. Сада играм са заштићеним пласманом (као 99.) и имам десет турнира да одрадим најбољи могући посао како бих могла да улазим бар у квалификације грен слема. Имала сам и доста страхова и сумњи да ли ћу бити опет иста. Све је то природно и нормално, део процеса. Треба да будем стрпљива, знам... – каже Александра Крунић.
ПРВИ РЕКЕТ ОД БАБЕ И ДЕДЕ
Александра је почела да игра тенис са четири године.
- Баба и деда су ми поклонили пластични рекет и сунђерасту лоптицу и играла сам код куће. Онда ме је мама одвела на неки затворени терен близу куће, у Москви. Мој први тренер Петрович тренирао ме је три године и саветовао ми је да идем у неку озбиљнију школу тениса. Изабрала сам Спартак, што је било на другом крају Москве.
ЛИЧНА КАРТА
Име и презиме: Александра Крунић
Датум рођења: 15. 03.1993.
Место рођења: Москва
Пребивалиште: Београд
Број титула: 7
Зарада: 3.492.454 $
Тренутни пласман: 696.
Најбољи пласман: 39.
СРБИЈА – ЧАСТ И ОДГОВОРНОСТ
Крунићева је одувек имала посебну мотивацију у дресу репрезентације.
- Увек ми је била част да играм за Србију. То је врхунац каријере сваког спортисте, као и учешће на Олимпијским играма. За мене највеће достигнуће. Бити део екипе која брани боје земље је нешто посебно. Увек сам с поносом играла за моју земљу.
ЏЕЈ-ЏЕЈ –СТАРИЈА СЕСТРА
Александрине мечеви у Фед купу, поготово у дублу били су синоним за борбеност. Била је део тима са Јеленом Јанковић и Аном Ивановић у тренутку кад су биле на врхунцу.
- Осећала сам велику одговорност. Било је тешко пратити ниво, јер су оне биле прве на свету. Трудила сам се да се нађем екипи. Некад сам доносила пешкире, воду. Учила сам од њих, јер су оне биле најбоље и далеко испред мене. Ценила сам прилику што смо заједно. Увек сам им била захвална кад су хтеле да тренирају са мном. Јелена ми је била ментор у једном тренутку и тражила је специјалне позивнице за нас две да играмо дубл. Била ми је као старија тениска сестра.
АУСТРАЛИЈА НИЈЕ МОСКВА
Имајући у виду да је живот тенисера и тенисерки „у коферима”, свих ових година како сте прослављали Нову годину и Божићне празнике, где сте били?
- Аустралија је место где дочекујемо Нову годину и Божић. Увек сам била тужна што сам у Аустралији, јер сам навикла на окићену Москву, минус 20 степени и много снега. То је за мене био синоним за празнике.
ЛЕКСИКОН
Најдража победа против кога и зашто (у сингу и у дублу)?
- Против Квитове на Ју-Ес опену 2014, јер сам поверовала да могу да играм на том нивоу. То је била прекретница за мене. Видела сам да могу да парирам и грен слем шампионкама. У дублу заједно са Јеленом против Словачке (2011).
Најболнији пораз?
- Против Лесије Цуренко 2019. на Ролан Гаросу. Играле два дана, имала сам меч лопту и изгубила.
Најсрећнији тренутак?
- Олимпијске игре у Рију, кад сам дошла у село и видела да сам део тога. Имала сам 23 године. Помислила сам има 10 хиљада најбољих спортиста на свету и ја сам међу њима.
Најтужнији тренутак?
- Кад сам чула како ми је пукло колено, јер сам знала шта значи повреда предњег укрштеног лигамента. Нема ништа горе. Једноставно, лоша срећа. Крај 2022. и 2023. сам се сломила, јер сам знала да ће све стати на десет месеци. Велики изазов, пре свега ментално зато што постоје фазе у опоравку. Док се не вратите тамо где сте били, имате осећај да нисте прошли рехабилитацију.
Меч кога се радо сећате?
- Са Викторијом Азаренком 2014. Схватила сам да најбољи тенис може да буде довољан да победим одличну играчицу, освајачицу грен слема. Као и у Ден Бошу 2018. кад сам освојила прву и једину титулу. Најежила сам се кад сам видела да је форхенд у терену.
Да нисте тенисерка шта бисте били?
- Занимљиво, али пилот, јер много волим авионе. Или бих била у специјалним јединицама ЦИА и ФБИ. Волим криминологију, психологију и истраживање.
Најбољa пријатељица на ВТА туру, а да није Српкиња?
- Дона Векић и Дарија Савил (Гаврилова) с њом сам одрасла.
Омиљени град?
- Москва увек и заувек.
Омиљена храна?
- Јапанска.
Омиљени филм?
- Шиндрелова листа.
Омиљена музика?
- Слушам регетон и шпанску. А руска музика ми је увек у слушалицама, на рипиту.
АЛЕКСАНДРИНА ИДЕАЛНА ТЕНИСЕРКА
Крунићева је бирала најјаче оружје код колегиница на ВТА туру:
Сервис – Киз или Самсонова
Форхенд – Квитова
Бекхенд - Јелена Јанковић
Кретња – бирам своју
Слајс и волеј – Брати
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
