Borbena, hrabra i odlučna - bila je i ostala Aleksandra Krunić. Nekada jedna od najboljih srpskih teniserki, danas devojka spremna za povratak na veliku scenu. Iza nje je je jedan od najbolnijih trenutaka u karijeri, teška povredu kolena zbog koje je morala na dve operacije. Bez tenisa je bila tačno deset meseci.
Za vreme intenzivnog, sporog i mukotrpnog oporavka shvatila je da proces povratka težak u svakom smislu. Naučila je lekciju i dobila prvu rundu bitke. Svesna je da mora biti emotivno, psihički i fizički snažna ako želi da bude ponovo ista.
O oporavku, rehabilitaciji, ciljevima u sledećoj sezoni za Sportski žurnal govorila je dugogodišnja članica Fed kup reprezentacije Srbije i nekada 39. teniserka planete.
Kako ste emotivno podmeli sve?
- Bilo je mnogo teško, jer imala sam dve operacije. Posle prve magnetnom rezonancom utvrđeno da imam nataloženo tkivo. Morala sam to da očistim, što je dosta usporilo jačanje noge i sve ono što sam planirala. Nikad nisam imala ozbiljniju povredu i tako dug oporavak. Mnogo sam naučila u tom periodu. Najviše da slušam sebe, telo i pratim intuiciju, kao i da donosim odluke onako kako mi telo kaže – istakla je 696. teniserka planete.
Koliko je tačno je trajala pauza. Kad ste prvi put mogli da hodate bez bolova?
- Trajalo je deset meseci. Posle prve operacije bila sam na štakama tri nedelje. Bez bolova sam hodala malo kasnije, ali nisam bila na tabletama za bolove. Više sam osećala stezanje u nozi, bolelo je i zbog otoka. Zbog nataloženog tkiva nisam mogla da ispravim nogu i da jačam kvadriceps. Prebrodila sam sve i volim da verujem da se sve dešava s razlogom.
Kako je tekao oporavak?
- Nisam smela ništa da radim dok mi nisu skinuli konce posle deset dana. Onda sam počela blago da savijam nogu. Bilo je kreni-stani, improvizacija. U februaru još uvek nisam mogla da ispravim nogu, a operacija je bila u oktobru. U julu sam morala na novi zahvat. Propustila sam Ju-Es, jer nisam uspela da se oporavim.
Posle koliko vremena ste izašli na teren i uhvatili reket u ruke?
- Posle prve operacije, krajem maja. Igrala sam ranije iz mesta. Posle pet dana od druge operacije bila sam u teretani, jer je bila jednostavnija, samo sam „čistila” koleno.
Kad ste odigrali prvi meč posle pauze?
- Na turniru iz kategorije 125 u Francuskoj, pre druge operacije i to protiv Grkinje. Odigrala sam još nekoliko turnira iz ITF kategorije i onda sam opet pauzirala. Zatim sam igrala četiri meča u Kuršumlijskoj Banji.
Zaigrali ste i za reprezentaciju Srbije u Bili Džin King kupu?
- Pre takmičenja u Kraljevu igrala sam nekoliko turnira da ne dođem bez ijednog meča. Odgovornost prema timu mi nije dozvolila da se priključim nespremna. Odigrala sam super, imajući u vidu da sam za protivnicu imala devojku koja je bila u odličnoj formi. Bila sam zadovoljna, ali navikla sam na standard igre i kretnje koje još uvek nemam. Moram da budem strpljiva, potrebno je vreme. Mada, strpljenje mi nije jača strana.
Odradili ste pripreme u Kiki?
- Tamo radi moj kondicioni trener Matko. Nemam stalnog teniskog trenera. Videću kako sezona odmiče i onda ću da razmišljam o kompletnom timu. Tamo sam koristila sve kapacitete akademije. Imala sam sve što mi je potrebno. Bilo mi je i na pola puta od Australije.
Koji turniri su planirani za početak 2024?
- Igrala sam u Brizbejnu. Igraću u Adelejdu, zatim Australijski open. Prijavljena sam u obe konkurencije. U dublu igram sa Šukom Aojamom iz Japana, trenutno 12. na planeti.
Ciljevi za narednu sezonu?
- Boriću se za ulazak u top 100 kako bih mogla da ulazim u glavni žreb turnira. Što sam bliže to bolje. Ako se to ne dogodi, neću reći da ova sezona nije uspela. Pre svega treba da budem zdrava, fizički spremna i da dovedem telo u situaciju da se osećam bezbedno i da sam zaštićena od bilo kakve povrede. Sada igram sa zaštićenim plasmanom (kao 99.) i imam deset turnira da odradim najbolji mogući posao kako bih mogla da ulazim bar u kvalifikacije gren slema. Imala sam i dosta strahova i sumnji da li ću biti opet ista. Sve je to prirodno i normalno, deo procesa. Treba da budem strpljiva, znam... – kaže Aleksandra Krunić.
PRVI REKET OD BABE I DEDE
Aleksandra je počela da igra tenis sa četiri godine.
- Baba i deda su mi poklonili plastični reket i sunđerastu lopticu i igrala sam kod kuće. Onda me je mama odvela na neki zatvoreni teren blizu kuće, u Moskvi. Moj prvi trener Petrovič trenirao me je tri godine i savetovao mi je da idem u neku ozbiljniju školu tenisa. Izabrala sam Spartak, što je bilo na drugom kraju Moskve.
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Aleksandra Krunić
Datum rođenja: 15. 03.1993.
Mesto rođenja: Moskva
Prebivalište: Beograd
Broj titula: 7
Zarada: 3.492.454 $
Trenutni plasman: 696.
Najbolji plasman: 39.
SRBIJA – ČAST I ODGOVORNOST
Krunićeva je oduvek imala posebnu motivaciju u dresu reprezentacije.
- Uvek mi je bila čast da igram za Srbiju. To je vrhunac karijere svakog sportiste, kao i učešće na Olimpijskim igrama. Za mene najveće dostignuće. Biti deo ekipe koja brani boje zemlje je nešto posebno. Uvek sam s ponosom igrala za moju zemlju.
DžEJ-DžEJ –STARIJA SESTRA
Aleksandrine mečevi u Fed kupu, pogotovo u dublu bili su sinonim za borbenost. Bila je deo tima sa Jelenom Janković i Anom Ivanović u trenutku kad su bile na vrhuncu.
- Osećala sam veliku odgovornost. Bilo je teško pratiti nivo, jer su one bile prve na svetu. Trudila sam se da se nađem ekipi. Nekad sam donosila peškire, vodu. Učila sam od njih, jer su one bile najbolje i daleko ispred mene. Cenila sam priliku što smo zajedno. Uvek sam im bila zahvalna kad su htele da treniraju sa mnom. Jelena mi je bila mentor u jednom trenutku i tražila je specijalne pozivnice za nas dve da igramo dubl. Bila mi je kao starija teniska sestra.
AUSTRALIJA NIJE MOSKVA
Imajući u vidu da je život tenisera i teniserki „u koferima”, svih ovih godina kako ste proslavljali Novu godinu i Božićne praznike, gde ste bili?
- Australija je mesto gde dočekujemo Novu godinu i Božić. Uvek sam bila tužna što sam u Australiji, jer sam navikla na okićenu Moskvu, minus 20 stepeni i mnogo snega. To je za mene bio sinonim za praznike.
LEKSIKON
Najdraža pobeda protiv koga i zašto (u singu i u dublu)?
- Protiv Kvitove na Ju-Es openu 2014, jer sam poverovala da mogu da igram na tom nivou. To je bila prekretnica za mene. Videla sam da mogu da pariram i gren slem šampionkama. U dublu zajedno sa Jelenom protiv Slovačke (2011).
Najbolniji poraz?
- Protiv Lesije Curenko 2019. na Rolan Garosu. Igrale dva dana, imala sam meč loptu i izgubila.
Najsrećniji trenutak?
- Olimpijske igre u Riju, kad sam došla u selo i videla da sam deo toga. Imala sam 23 godine. Pomislila sam ima 10 hiljada najboljih sportista na svetu i ja sam među njima.
Najtužniji trenutak?
- Kad sam čula kako mi je puklo koleno, jer sam znala šta znači povreda prednjeg ukrštenog ligamenta. Nema ništa gore. Jednostavno, loša sreća. Kraj 2022. i 2023. sam se slomila, jer sam znala da će sve stati na deset meseci. Veliki izazov, pre svega mentalno zato što postoje faze u oporavku. Dok se ne vratite tamo gde ste bili, imate osećaj da niste prošli rehabilitaciju.
Meč koga se rado sećate?
- Sa Viktorijom Azarenkom 2014. Shvatila sam da najbolji tenis može da bude dovoljan da pobedim odličnu igračicu, osvajačicu gren slema. Kao i u Den Bošu 2018. kad sam osvojila prvu i jedinu titulu. Naježila sam se kad sam videla da je forhend u terenu.
Da niste teniserka šta biste bili?
- Zanimljivo, ali pilot, jer mnogo volim avione. Ili bih bila u specijalnim jedinicama CIA i FBI. Volim kriminologiju, psihologiju i istraživanje.
Najbolja prijateljica na VTA turu, a da nije Srpkinja?
- Dona Vekić i Darija Savil (Gavrilova) s njom sam odrasla.
Omiljeni grad?
- Moskva uvek i zauvek.
Omiljena hrana?
- Japanska.
Omiljeni film?
- Šindrelova lista.
Omiljena muzika?
- Slušam regeton i špansku. A ruska muzika mi je uvek u slušalicama, na ripitu.
ALEKSANDRINA IDEALNA TENISERKA
Krunićeva je birala najjače oružje kod koleginica na VTA turu:
Servis – Kiz ili Samsonova
Forhend – Kvitova
Bekhend - Jelena Janković
Kretnja – biram svoju
Slajs i volej – Brati
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
