"Жао ми је због празног Југа"

Навијачи Партизана имају разлог за осмех и добро расположење, нарочито кад се погледа табела. Црно-бели су јесењи прваци, с бодом више од Црвене звезде.

У каквом год хаосу био, организационом или финансијском, увек се зна – Парни ваљак тражи победе. Један од оних који су дали значајан допринос добрим резултатима у првом делу сезоне свакако је Александар Јовановић, искусни чувар мреже који се после седам година у Данској, Шпанији и на Кипру вратио у српски фудбал.

- Партизан је велики клуб, са значајном историјом. Управо је то, што се у сваком тренутку траже резултати, био један од главних разлога мог доласка у Хумску. Жеља да браним за црно-беле била је велика и то се и остварило. Људи из клуба распитивали су се пре шест месеци и већ тад су имали жељу да ме ангажују. Првенствено, хтео ме је Ивица Краљ, касније сви остали. То је, на крају, преломило да дођем у Београд. За сада, гурамо добро, упркос пеху у виду раног испадања из међународних такмичења. На добром смо путу и требало би тако да наставимо - јасан је Александар Јовановић.

Почетак сезоне дочекан је с пуно скепсе: четврто место у претходном циклусу првенства, екипа је остала без неких кључних играча попут Рикарда Гомеша, најбољег стрелца тима. Дебакл у двомечу против Нордсјеланда додатно је повисио сумњу у квалитет момака који носе црно-бели дрес. А, онда се догодио велики преокрет - 13 узастопних победа, преузимање првог места и, одједном, песимизам је претворен у оптимизам иако је доживљен убедљив пораз од ТСЦ-а (0:4).

- Кад сте део оваквог клуба, од вас се очекују резултати сразмерни традицији. У Партизану се живи седам дана, од једне до друге утакмице, морате да побеђујете како би вам било лакше да се носите с притиском. Није било лако у почетку: припреме у Словенији, ту смо се полако скупљали, много новајлија дошло је касније. Догодила се та елиминација од Нордсјеланда у квалификацијама за Лигу конференције, али уз рад на тренинзима и резултате који су уследили расло је самопоуздање читаве екипе. Из тога је дошла серија победа, наравно, пораз против ТСЦ-а лоша је ствар, али успели смо да се одужимо на мечу против Војводине у следећем колу.

Јужна трибина стадиона Партизана ове сезоне је празна, навијачи су ступили у бојкот незадовољни радом управе клуба, али без обзира на то, Исток и Запад били су на висини задатка и пружили огромну подршку изабраницима Игора Дуљаја.

- Људи су препознали вољу, жељу и карактер. Неспорно је да то ова екипа поседује, показали смо те ствари у више наврата. Много пута на полувремену буде нерешено или губимо, онда успемо да направимо преокрет. Све је то показатељ шта и колико можемо и публика то види. Жао ми је због Југа, биће празан ове сезоне, другачији је осећај, нисам очекивао да ће навијачи да направе такав потез. Потпуно другачија прича је на гостовањима, као да играмо на свом стадиону и некад нам је лакше на страни баш због тога што имамо ветар у леђа. Опет, источна и западна трибина су пуне кад смо домаћини и надам се да ће посета да буде још већа, барем 10 или 15 хиљада људи.

Један од узбудљивијих момената у Хумској ове сезоне свакако је избацивање Сабаха после пенал серије.

- Тај двомеч одиграо сам веома добро. Баш сам био задовољан, опет, нисам се фокусирао на то. Битан је континуитет. Ако си бранио на 20 мечева, барем на 17 мораш да будеш на високом нивоу. Из тога долази сигурност која се преноси са мене на саиграче и, наравно, обрнуто. Све то стиже узајамно.

Јовановић је афирмацију стекао у родном Нишу, где је бранио боје Радничког. У сезони 2015/16. стајао је између статива на 36 утакмица и на чак 17 није примио гол. Нишлије су те сезоне завршиле на петом месту. Црвени дрес тада су носили Радош Булатовић, Лазар Росић, Саша Марјановић, Марко Блажић, Петар Ђуричковић, Милош Трифуновић...

- Нестварна сезона, за екипу и индивидуално! Бранио сам одлично током целог првенства. Пред крај, уследио је позив у репрезентацију, што није лако ако играте домаћу лигу. Био сам први играч Радничког после 32 године који је позван под заставу. Пре мене, био је само Драган Стојковић Пикси. То ми је много помогло да направим каријеру какву имам данас, улило ми је и додатно самопоуздање.

После Чаира, следећа станица била је удаљена чак 2.109 километара. Дански прволигаш Орхус био је прво инострано искуство за Александра Јовановића. Две сезоне, у којима је Нишлија постао љубимац навијача.

- Отишао сам са 22 године у Орхус и у Данској постао мушкарац. Прелеп период на фудбалском и приватном плану. Видео сам како функционише професионализам ван Србије. Било је, у почетку, лоших тренутака, онда сам постао играч на којем је клуб зарадио највише новца од трансфера у том моменту, преко милион евра. Поставио сам рекорд по броју минута у којима нисам примио гол, ако се не варам, 420. Не чини се као пуно, међутим, опет... лепа ствар.

Уследио је одлазак у Шпанију, где је стајао на голу Уеске. Није дуго трајало, међутим, довољно да садашњи голман Партизана стане међу стативе против славног Реала.

- Што кажу, ако станеш на гол против Реала, не мораш да играш више, Краљеви су у том моменту били прваци Европе. Шалу на страну, могло је боље да се заврши. Кад сам дошао, колико год чудно звучало, лоше је било што су ме одмах ставили да браним. Нисам био упознат са њиховим стилом фудбала, поготово језиком, Шпанци не причају енглески. Касније сам се адаптирао, бранио против Леганеса и Бетиса на гостовању, оставио добар утисак, али на крају смо испали из лиге. Уеска је хтела да ме задржи, без обзира што су били у нижем рангу. Ту сам направио грешку. Хтео сам да идем, био сам млад, није било никога да ме упути. Не кајем се, али да могу да вратим време, другачије бих урадио неке ствари.

За државни тим, Јовановић је бранио једну утакмицу, пријатељску против Украјине, 15. новембра 2016. У то време, на голу репрезентације стајали су Владимир Стојковић и Предраг Рајковић. Није добио већу шансу...

- У том моменту сам неки клинац из Ниша, који је тек напунио 22. Огромно искуство, много ми је значило у даљој каријери. Славољуб Муслин, тадашњи селектор, почео је да гради све испочетка и обнавља култ репрезентације. Пуне трибине против Грузије у последњем колу квалификација за Светско првенство говоре да се то у том тренутку вратило. После тога, догодили су се неки детаљи које не желим да коментаришем, било ми је криво што нисам на коначном списку, али постоје неке ствари на које не можете да утичете. Поред свега, била ми је част да представљам земљу и ако би позив опет стигао, прихватио бих одмах - нагласио је Јовановић.