"Žao mi je zbog praznog Juga"

Navijači Partizana imaju razlog za osmeh i dobro raspoloženje, naročito kad se pogleda tabela. Crno-beli su jesenji prvaci, s bodom više od Crvene zvezde.

U kakvom god haosu bio, organizacionom ili finansijskom, uvek se zna – Parni valjak traži pobede. Jedan od onih koji su dali značajan doprinos dobrim rezultatima u prvom delu sezone svakako je Aleksandar Jovanović, iskusni čuvar mreže koji se posle sedam godina u Danskoj, Španiji i na Kipru vratio u srpski fudbal.

- Partizan je veliki klub, sa značajnom istorijom. Upravo je to, što se u svakom trenutku traže rezultati, bio jedan od glavnih razloga mog dolaska u Humsku. Želja da branim za crno-bele bila je velika i to se i ostvarilo. Ljudi iz kluba raspitivali su se pre šest meseci i već tad su imali želju da me angažuju. Prvenstveno, hteo me je Ivica Kralj, kasnije svi ostali. To je, na kraju, prelomilo da dođem u Beograd. Za sada, guramo dobro, uprkos pehu u vidu ranog ispadanja iz međunarodnih takmičenja. Na dobrom smo putu i trebalo bi tako da nastavimo - jasan je Aleksandar Jovanović.

Početak sezone dočekan je s puno skepse: četvrto mesto u prethodnom ciklusu prvenstva, ekipa je ostala bez nekih ključnih igrača poput Rikarda Gomeša, najboljeg strelca tima. Debakl u dvomeču protiv Nordsjelanda dodatno je povisio sumnju u kvalitet momaka koji nose crno-beli dres. A, onda se dogodio veliki preokret - 13 uzastopnih pobeda, preuzimanje prvog mesta i, odjednom, pesimizam je pretvoren u optimizam iako je doživljen ubedljiv poraz od TSC-a (0:4).

- Kad ste deo ovakvog kluba, od vas se očekuju rezultati srazmerni tradiciji. U Partizanu se živi sedam dana, od jedne do druge utakmice, morate da pobeđujete kako bi vam bilo lakše da se nosite s pritiskom. Nije bilo lako u početku: pripreme u Sloveniji, tu smo se polako skupljali, mnogo novajlija došlo je kasnije. Dogodila se ta eliminacija od Nordsjelanda u kvalifikacijama za Ligu konferencije, ali uz rad na treninzima i rezultate koji su usledili raslo je samopouzdanje čitave ekipe. Iz toga je došla serija pobeda, naravno, poraz protiv TSC-a loša je stvar, ali uspeli smo da se odužimo na meču protiv Vojvodine u sledećem kolu.

Južna tribina stadiona Partizana ove sezone je prazna, navijači su stupili u bojkot nezadovoljni radom uprave kluba, ali bez obzira na to, Istok i Zapad bili su na visini zadatka i pružili ogromnu podršku izabranicima Igora Duljaja.

- Ljudi su prepoznali volju, želju i karakter. Nesporno je da to ova ekipa poseduje, pokazali smo te stvari u više navrata. Mnogo puta na poluvremenu bude nerešeno ili gubimo, onda uspemo da napravimo preokret. Sve je to pokazatelj šta i koliko možemo i publika to vidi. Žao mi je zbog Juga, biće prazan ove sezone, drugačiji je osećaj, nisam očekivao da će navijači da naprave takav potez. Potpuno drugačija priča je na gostovanjima, kao da igramo na svom stadionu i nekad nam je lakše na strani baš zbog toga što imamo vetar u leđa. Opet, istočna i zapadna tribina su pune kad smo domaćini i nadam se da će poseta da bude još veća, barem 10 ili 15 hiljada ljudi.

Jedan od uzbudljivijih momenata u Humskoj ove sezone svakako je izbacivanje Sabaha posle penal serije.

- Taj dvomeč odigrao sam veoma dobro. Baš sam bio zadovoljan, opet, nisam se fokusirao na to. Bitan je kontinuitet. Ako si branio na 20 mečeva, barem na 17 moraš da budeš na visokom nivou. Iz toga dolazi sigurnost koja se prenosi sa mene na saigrače i, naravno, obrnuto. Sve to stiže uzajamno.

Jovanović je afirmaciju stekao u rodnom Nišu, gde je branio boje Radničkog. U sezoni 2015/16. stajao je između stativa na 36 utakmica i na čak 17 nije primio gol. Nišlije su te sezone završile na petom mestu. Crveni dres tada su nosili Radoš Bulatović, Lazar Rosić, Saša Marjanović, Marko Blažić, Petar Đuričković, Miloš Trifunović...

- Nestvarna sezona, za ekipu i individualno! Branio sam odlično tokom celog prvenstva. Pred kraj, usledio je poziv u reprezentaciju, što nije lako ako igrate domaću ligu. Bio sam prvi igrač Radničkog posle 32 godine koji je pozvan pod zastavu. Pre mene, bio je samo Dragan Stojković Piksi. To mi je mnogo pomoglo da napravim karijeru kakvu imam danas, ulilo mi je i dodatno samopouzdanje.

Posle Čaira, sledeća stanica bila je udaljena čak 2.109 kilometara. Danski prvoligaš Orhus bio je prvo inostrano iskustvo za Aleksandra Jovanovića. Dve sezone, u kojima je Nišlija postao ljubimac navijača.

- Otišao sam sa 22 godine u Orhus i u Danskoj postao muškarac. Prelep period na fudbalskom i privatnom planu. Video sam kako funkcioniše profesionalizam van Srbije. Bilo je, u početku, loših trenutaka, onda sam postao igrač na kojem je klub zaradio najviše novca od transfera u tom momentu, preko milion evra. Postavio sam rekord po broju minuta u kojima nisam primio gol, ako se ne varam, 420. Ne čini se kao puno, međutim, opet... lepa stvar.

Usledio je odlazak u Španiju, gde je stajao na golu Ueske. Nije dugo trajalo, međutim, dovoljno da sadašnji golman Partizana stane među stative protiv slavnog Reala.

- Što kažu, ako staneš na gol protiv Reala, ne moraš da igraš više, Kraljevi su u tom momentu bili prvaci Evrope. Šalu na stranu, moglo je bolje da se završi. Kad sam došao, koliko god čudno zvučalo, loše je bilo što su me odmah stavili da branim. Nisam bio upoznat sa njihovim stilom fudbala, pogotovo jezikom, Španci ne pričaju engleski. Kasnije sam se adaptirao, branio protiv Leganesa i Betisa na gostovanju, ostavio dobar utisak, ali na kraju smo ispali iz lige. Ueska je htela da me zadrži, bez obzira što su bili u nižem rangu. Tu sam napravio grešku. Hteo sam da idem, bio sam mlad, nije bilo nikoga da me uputi. Ne kajem se, ali da mogu da vratim vreme, drugačije bih uradio neke stvari.

Za državni tim, Jovanović je branio jednu utakmicu, prijateljsku protiv Ukrajine, 15. novembra 2016. U to vreme, na golu reprezentacije stajali su Vladimir Stojković i Predrag Rajković. Nije dobio veću šansu...

- U tom momentu sam neki klinac iz Niša, koji je tek napunio 22. Ogromno iskustvo, mnogo mi je značilo u daljoj karijeri. Slavoljub Muslin, tadašnji selektor, počeo je da gradi sve ispočetka i obnavlja kult reprezentacije. Pune tribine protiv Gruzije u poslednjem kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo govore da se to u tom trenutku vratilo. Posle toga, dogodili su se neki detalji koje ne želim da komentarišem, bilo mi je krivo što nisam na konačnom spisku, ali postoje neke stvari na koje ne možete da utičete. Pored svega, bila mi je čast da predstavljam zemlju i ako bi poziv opet stigao, prihvatio bih odmah - naglasio je Jovanović.