Звездин ђак трофејног низа у Партизану носи Ивањицу у срцу

Судбине фудбалера испадну понекад чудне и неочекиване: каријеру започну у једном клубу, врхунац достигну у табору љутог ривала?!

Два случаја, на примеру Јавора, најбоље то одсликавају: Лазар Николић, летошње сеобе на Маракану, прошао је све млађе селекције Партизана, с друге стране, Немања Милетић, изучених лекција и у предворју првог тима Црвене звезде, трофеја се наосвајао на црно-белом делу Топчидерског брда!

Фудбалски пут актуелног капитена Ивањичана, чак и без презентованог раритета, начичкан је занимљивостима...

Скаути Црвене звезде сазнали су да у селу Доњи Добрић код Лознице стасава чудо од детета. Сели су брзо у аутомобил и малишана, са 12 година, преселили у Београд. Немања није подлегао чарима велеграда, марљиво је тренирао, прелазио из селекције у селекцију и...

- Са 17 година прекомандован сам у „Б”, једанпут седео и на клупи Звездиног првог тима! У ишчекивању дефинитивног преласка доживео сам тешку повреду, вратио се у родно село и размишљао да прекинем с фудбалом - започео је исповест Милетић.

На срећу – није...

- Кад сам мало санирао повреду, отишао сам у Раднички Стобекс, тадашњег српсколигаша, с намером да само тренирам, ако се добро покажем и - останем. Судбина је хтела да се у Клупцима задржим пуне две године. Следи, сезона у Мачви.

Велики успон за, тада 22-годишњег Милетића, почиње преласком у Јавор.

- Дошао сам на пробу у Ивањицу. Тренер је био, сад покојни, Богић Богићевић. Форсирао ме је на месту штопера, иако сам тек стигао под Голију брзо сам и заиграо - против Црвене звезде. Деби ћу заувек да памтим по победи над великим фаворитом.

По Јаворовом изгубљеном финалу Купа Србије, 2016, стигао је позив освајача - Партизана. И, потпис за црно-беле!

- Тадашњи тренер Партизана Иван Томић форсирао ме је на европској сцени као штопера, у Супер лиги играо сам бека. Интересантно: дебитовао сам на првенственој утакмици против мог Јавора! Са црно-белима освојио сам титулу и три купа, с Мирославом Ђукићем презимили смо у Лиги Европе.

Инострану каријеру градио је у Пољској, у прволигашу Корони Кјелце.

- Само што сам стигао – опет повреда?! Тек пред крај сезоне одиграо сам прве утакмице. Искомпликовало се, добио сам и воду у колену и све је мирисало на крај каријере. Игром случаја, препоручено ми је да се обратим доктору Зорану Гоциљу из Хрватске, препородио ме је, захвалан сам му до краја живота.

Милетић се, пошто је оживео каријеру, преселио на Кипар, у Олимпијакос из Никозије. После пола године, по свим параметрима успешне, уследио је позив руског суперлигаша Уфе.

- Са Кипра и 20 степени отишао сам у хладну Русију, на минус 20. Прелепа година, играо сам стандардно, међутим, дошло је време да се вратим кући. Одлучио сам да завршим каријеру, кад... Понуда Јавора! Нисам могао да одбијем велике пријатеље и ево ме још на терену. Ивањица ми је увек у срцу, ма где био, под Голијом сам стекао бројне пријатеље. Не размишљам о престанку каријере, само о успесима Јавора.