Политика спречила прелазак у Звезду

Некадашње лево крило Сарајева, Штутгарта и репрезентације Југославије Предраг Пашић видео је у Драгану Џајићу узора, у Црвеној звезди остварење сна. Међутим, политика се умешала у прелазак из Сарајева у Београд, али је са „бордо” тимом постао првак и проглашен најбољим фудбалером Југославије у 1985.

Рођен је 18. октобра 1958. у Сарајеву. Део колектива са Кошева био је 17 година, за први тим играо деценију. Највећи успеси - јуниорски шампион 1976. и сениорски девет година касније!

- Да клубови који нису део велике четворке буду најбољи, то је равно подвигу. Не мислим само на Сарајево, Црвена звезда, Партизан, Хајдук и Динамо су доминирали и тешко је било поред њих остварити тако нешто - наглашава Пашић.

Ђурковић, Радељаш, Капетановић, Јањош, Хаџибегић, Јозић, Јаковљевић, Вукићевић, Мусемић, Мердановић (Милак), Пашић - састав који се и данас памти, као и тренер Бошко Антић.

- Имамо о чему да причамо, предивна времена и сјајна сећања. Са свима из тадашњег Сарајева сам у контакту и у добрим односима. Кад год имамо прилику да се сретнемо то и урадимо. Нажалост, већина живи изван БиХ. Дођу током летњег распуста или каквих славља и рођендана, празника...

Предраг је 1985. баш учинио својом, проглашен је и најбољим фудбалером Југославије.

- Признање које ми пуно значи. У три сезоне проглашаван сам за најбоље лево крило, 1985. и за најбољег играча у држави с лигом међу четири-пет најбољих у Европи. Од Триглава до Ђевђелије било је толико врхунских играча, а ја... најбољи! Није то било лако...

Многи су пратили настојања Драгана Џајића да га по сваку цену доведе у Београд, Пашић је желео у Црвену звезду и често истицао да му је Џаја идол. Чак се говорило да је уследила политичка одлука да му се спречи одлазак.

- У свему томе пуно је истине. Као дете скупљао сам Џајићеве сличице. Имао сам још неколико њих које сам уважавао, али... Џаја! Покушавао сам да га копирам, то је разлог на којој позицији сам играо и начин како сам то изводио. Прелазак у Звезду био је прва спортска тема у то време. Наравно, Бака Слишковић је, такође, био звезда прелазног рока, око нас су се отимали сви највећи домаћи клубови. И Џајић је имао жељу да ме доведе, били смо у контакту. Играо сам слично, имао сам прилично добар центаршут и све је било договорено. Међутим, челници града Сарајева и градоначелник Анте Сучић подвукли су руководству Сарајева да после Сребренка Репчића и Радомира Савића не смеју да допусте да и ја пређем у Звезду. Наравно, каријера би ми била значајнија да сам се отиснуо у највећи клуб у региону. Сарајево је било шампион, за некакву сатисфакцију, али жалим што нисам прешао у Звезду.

Причало се да се Сарајево, кад је већ морало да слуша наредбу „одозго”, испрсило пред Пашићевим захтевима. Био је то највећи трансфер у историји клуба, већи и од оног Сафета Сушића.

- Поред Звезде, понуде су стигле и од Хајдука, Партизана и Динама. Отац је добро искористио ту чињеницу и Сарајево је издвојило велику своту новца. Никада тај износ није премашен. Био сам популаран и актуелан на тржишту, да се мало нашалим.

За репрезентацију Југославије одиграо је 10 утакмица и постигао гол. Бројке би биле импозантније, али се говорило да је после Мондијала у Шпанији 1982. дошао у сукоб са Миљаном Миљанићем.

- То се догодило после СП, али и пре и током било је негативности. Ја сам био најгласнији. Био сам млад, испред мене је било време. И Милош Шестић и Ваха Халилхоџић били су закинути и незадовољни. Изашао сам у јавност и окривио селектора Миљанића, али и један број играча. Рекао сам истину, па нисам играо за репрезентацију онда кад сам био најбољи у Југославији. И тад је било разних „кључева”, преко веза играли су неки који квалитетом није требало.

Било је невоља и са Милошем Милутиновићем...

- Био сам млади бунтовник. Кад сам проглашен за најбољег фудбалера Југославије, Милутиновић је позвао Мркелу, не мене. Напустио сам камп репрезентације, изјавивши да је Милош бољи шахиста него тренер, мада је познато име у читавом свету. Играо сам за све млађе селекције, за олимпијску, медитеранску, за А репрезентацију. Драго ми је одличје са медитеранском кад смо у финалу победили Француску у Сплиту. Дао сам један, Слишковић други гол.

Интернационалну каријеру градио је у Немачкој.

- Играо сам у Штутгарту. Био је договорен трансфер са ПСЖ за који је играо Сафет Сушић. Тадашњи председник клуба хтео је да нас види заједно. Међутим, из Сарајева су тражили да кроз тај трансфер Французи откупе не знам више колико тона железне руде из Униса. Трансфер је пропао, преговарач из ПСЖ-а није желео да меша сличне теме с фудбалом.