Најтрофејнији српски тренер у краљици спортова, Горан Обрадовић, чувен је и ван граница наше земље. Позивају га веома често да на предавањима пренесе колегема из иностранства део великог знања. За новогодишњи број угледног и тиражног британског часописа „Атлетикс викли” дао је интервју. Њиме су завршили серијал разговора с најбољим тренерима планете. Посветили су му простор од четири стране, а ми смо га прилагодили „Журналу”.
Наслов је „Ферари ће се можда појавити пред вашим вратима и морате да будете спремни да га возите”. Изведен је из питања да посаветује наследнике.
Новинар Џон Шепер је почео с питањима од Горанових атлетских почетака 1982. Легендарни стручњак се присетио генерације из 1990. кад је чак пет југословенских јуниора из његове генерације скакало увис више од 2,20 метара, на челу са и данас актуелним светским рекордером за тај узраст Драгутином Топићем (2,37 м). Преузео је 1995. групу талентованих скакача увис, али и даљаша и моткаша.
– У то време сам веровао да сам најпаметнији на свету и да знам све. Срећом, убрзо сам схватио да ће ми бити неопходна велика помоћ у будућности. Нико се научен није родио. У тренерској каријери имао сам менторе који су ме усмеравали на прави пут. И данас радо дискутујем о тренажном процесу и темпирању форме са колегама широм света.
Открио је колико му је дуго требало да „довољно проникне у скок удаљ”.
– Скок удаљ је најједноставнија од скакачких дисциплина. Врло брзо сам схватио да су брзина и предзадњи корак од фундаменталног значаја за резултат. У оквиру залета и припреме за скок сам се даље усавршавао и иновирао неке нове вежбе за побољшавање истих. Сам приступ тренажном процесу се након тога није много мењао.
Аутор је питао саговорника какав је однос САС–а по питању подршке, како би упоредио са третманом који имају тренери у Великој Британији.
– Имам сву могућу подршку: у организацији и финансирању припрема, едукације, као и финансијске помоћи. Поред њихове подршке, помаже и Олимпијски комитет, који такође учествује у реализацији планова и програма спортиста и финансирању тренера. Врхунски тренери у Србији имају примања од клуба, Савеза и Олимпијског комитета. Нажалост, то није случај и са осталим тренерима. Већина је приморана да упоредо раде и друге послове, како би обезбедили егзистенцију. Озбиљно се ради на томе да тренери из базичних спортова у будућности буду финансирани од стране локалне самоуправе.
У Србији нема дововољно стално запослених атлетских тренера, сматра Обрадовић.
– Атлетика у Србији је од 2012. доживела праву ренесансу. На међународној сцени освојено је 28 медаља, што је довело до велике популарности. Све се то види и у клубовима, јер је бројност деце у атлетским школама нагло порасла.
Пресудним у каријери сматра СП у Москви 2013.
– Бронзана медаља Иване Шпановић је успех, који је у многоме утицао на њену и моју каријеру. Од тада до данас, Ивана је освојила 15 медаља и пет Дијаманата. Веома је тешко попети се на врх, а остати на њему је оно што води у бесмртност. Изузетно сам поносан на континуитет Иваниних резултата.
Указује Обрадовић да је његова пуленка, поред Новака Ђоковића, напрепознатљивије лице из света спорта у Србији.
– За мене је био велики изазов да тренирам Ивану када још била звезда у успону. Сваким новим успехом притисак је све више растао. Почело је да се подразумева да са сваког такмичења треба да се врати с медаљом. Ивана је шампионка баш зато што се са притиском веома добро носи. Она тај притисак претвара у енергију која јој на такмичењу помаже да стигне до зацртаног циља.
Сматра Обрадовић да атлетику не треба мењати, већ оставити онаквом каква јесте. Сви покушаји да се нешто на силу промени неславно су се завршили.
ЛЕГЕНДАРНА ПЕРИОДИЗАЦИЈА
Ивана Шпановић зна да ће, захваљујући легендарној периодизацији тренера Обрадовића, бити у највишој форми те године за финала највећих такмичења и она то увек преточи бар у најбољи резултат сезоне.
– Наравно да се метод рада мењао. У почетку је сам примењивао класичну периодизацију. Касније је због суровог система такмичења прешла у нешто ново, ни класична ни блок, већ спој најбољег од обе. Применио сам класичну периодизацију током зимског макроциклуса, а у летњем макроциклусу сам применио блок. У класичној периодизацији радило се на максималном развијању моторичких способности, а у блок периодизацији све је било усмерено на предстојећа такмичења.
БРЗИНА И ТРОСКОК НА ЈЕДНОЈ НОЗИ
Брзина је кључни фактор у постизању резултата у скоку удаљ.
– Сходно томе највише времена проводим у њеном развоју и трансформацији у залет. Трчање те фазе преко малих купа у размаку прилагођеном Ивани, вежба је коју често користим. Задња два корака морају да буду без купица. Када Ивана може троскоком на једној нози да надмаши 13 метара, знам да ће удаљ скочити више од седам. То ми је репер. Имамо и петоскок у форми контроле.
КАО ДА НИСМО ГОВОРИЛИ СРПСКИ
Једно од питања гласило је да ли је рад од младости с пуленком предност или прави проблеме?
– Пре доласка код мене 2010, постала је светски јуниорски шампион и поставила сениорски рекорд Србије од 6,71. Многи људи су ме питали како сам имао храбрости да почнем да је тренирам. Рекао бих да се нисам плашио и да сам увек био спреман за изазов. Пре 2013. прошли смо много тога укључујући и проблем, који је скоро уништио Иванину каријеру. Понекад ми се чинило да говоримо различитим језицима и треба нам преводилац. Како је сазревала као спортиста, тако сам се ја развијао као њен тренер. После свих ових медаља јасно је да смо пронашли праву формулу за успех.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
