И најдужи пут креће првим кораком. Не треба овај бод схватити трагично. Мада, скоро 90 одсто људи је изашло из дворане, ја још седим као скамењен. Тешко ко може објасни шта се догодило у последњих неколико напада.
Свеукупно није био добар рукомет. Важност утакмице спутала је и руке и ноге. Исландски најбољи играчи нису били на нивоу. Ми опет нисмо могли да саставимо одбрану, падали смо у средини, што говоре и три искључења Марсенића. Нисмо искористили ни фантастично полувреме Милосављева…
Да ли овај реми иде на душу Петра Ђорђића?
Грубо је то рећи, Петар је дао важне голове, имао асистенције, требало је да буде јунак, а испао је трагичар. Није заслужио тај епипет јер је као прави бек поднео терет, преузео одговорност....
Бод даје шансу и нама и Исланђанима за други круг, мада бих ја волео да то буду Србија и Црна Гора... Мислим да Србија може много боље. Важност утакмице је оптеретила концепцијски играче... Измена Кукића који је ишао у много много контакта, а као средњи мора да има проток лопте и улазак Милосављевића претворили су минус три у егал...
Највећи проблем је што смо примили много лаких голова што је додатно психички оптеретило екипу.
Шта рећи о оном што се догодило у последњих неколико напада?
По свим законима спорта то је била готова прича, чак су и Исланђани честитали већ мени и Вуковићу.
Судија није свирао можда чак и фаул Кукића, па онда на другој страни због гриже савест, не досуди седмерац над Вејином, на крају велика грешка Ђорђића... После вођења скочио је, бацио лопту у бунар, а боље да је у аут, на трибине, да смо бар могли да се вратимо. Стварно без везе да на крају буде трагичар. После битке сви генерали су паметни, али ја бих рецимо, ставио на левог бека старијег Илића, има невероватну контролу лопте, интелигентан је, креативан.... И даље смо у игри.



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.