I najduži put kreće prvim korakom. Ne treba ovaj bod shvatiti tragično. Mada, skoro 90 odsto ljudi je izašlo iz dvorane, ja još sedim kao skamenjen. Teško ko može objasni šta se dogodilo u poslednjih nekoliko napada.
Sveukupno nije bio dobar rukomet. Važnost utakmice sputala je i ruke i noge. Islandski najbolji igrači nisu bili na nivou. Mi opet nismo mogli da sastavimo odbranu, padali smo u sredini, što govore i tri isključenja Marsenića. Nismo iskoristili ni fantastično poluvreme Milosavljeva…
Da li ovaj remi ide na dušu Petra Đorđića?
Grubo je to reći, Petar je dao važne golove, imao asistencije, trebalo je da bude junak, a ispao je tragičar. Nije zaslužio taj epipet jer je kao pravi bek podneo teret, preuzeo odgovornost....
Bod daje šansu i nama i Islanđanima za drugi krug, mada bih ja voleo da to budu Srbija i Crna Gora... Mislim da Srbija može mnogo bolje. Važnost utakmice je opteretila koncepcijski igrače... Izmena Kukića koji je išao u mnogo mnogo kontakta, a kao srednji mora da ima protok lopte i ulazak Milosavljevića pretvorili su minus tri u egal...
Najveći problem je što smo primili mnogo lakih golova što je dodatno psihički opteretilo ekipu.
Šta reći o onom što se dogodilo u poslednjih nekoliko napada?
Po svim zakonima sporta to je bila gotova priča, čak su i Islanđani čestitali već meni i Vukoviću.
Sudija nije svirao možda čak i faul Kukića, pa onda na drugoj strani zbog griže savest, ne dosudi sedmerac nad Vejinom, na kraju velika greška Đorđića... Posle vođenja skočio je, bacio loptu u bunar, a bolje da je u aut, na tribine, da smo bar mogli da se vratimo. Stvarno bez veze da na kraju bude tragičar. Posle bitke svi generali su pametni, ali ja bih recimo, stavio na levog beka starijeg Ilića, ima neverovatnu kontrolu lopte, inteligentan je, kreativan.... I dalje smo u igri.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
