Гласом мудраца, елоквентног опуса начичканог капиталним / трофејним искуством, Божидар Маљковић, див међу кошаркашким тренерима и од 2017. председник Олимпијског комитета Србије, Журналовом „клубу читалаца” из прве руке осветлио је финиш припрема наших елитних спортиста за Париз, 194 дана пред „пламен” највеће планетарне феште.
Сходно новогодишњој ноћи у „граду светлости”, импресије „плус” - о атмосфери у постојбини барона Кубертена, сведочисмо евровизијској размени - комплетно у знаку „Важно је учествовати”...
- Париз је на ногама: општа мобилизација, сијасет грађевинских радова, хиљаде дизалица. Француска је озбиљна земља, све ће да учини да Олимпијске игре буду организоване и протекну како доликује. Новитет: бициклистичка стаза, кад прелазиш улицу не бојиш се само аутомобила. Иначе, бициклизам је изузетно популаран, после фудбала и коња, ту негде, као кошарка – збори Божидар Маљковић, с примерком нашег листа на радном столу у Олимпијскoj кући.
Хоће ли српски олимпијски брод, као што недавно најависте, с бројном посадом да заплови Сеном, додаћемо - све до Тријумфалне капије?
- Надам се да хоће! Веровао сам да ће мој Лимож, кад нико није, да се пласира на фајнал-фор и... освојисмо! С Југопластиком, исто. Нисам по природи еуфоричан, ујутро – „не знам да ли да се умијем, или убијем”, ал' спортистима сам увек уливао оптимизам. Хоћемо, поготово ако Новак Ђоковић и Ивана Шпановић освоје медаље, добили бисмо јаку базу да се надовежу и остали. Мој циљ је да премашимо девет!
Девет! На ОИ у Токију, с вама на челу ОКС, толико медаља (о)значило је - рекорд?
- Ето, такав сам човек, цео живот тренер... Биће то такмичење 206 држава, Уједињене нације имају 193. Све улажу огроман новац: бити добар и узети медаљу – велика ствар за суверенитет, углед у свету. Свако ко освоји квоту, по мени, већ је одличан спортиста. Спорт је постао тежи него пре четири, пет година, напори су суровији и да се дође до ОИ. Држава нам много помаже, немамо, као богатији, луксузне услове, довољни су – оптимални и... таленат! Неки шампиони изашли су из сиротиње, кад бисте видели стрелиште на Царевој ћуприји... Коњи у Француској имају хотеле с музиком, био сам, гледао... Чак и у Мађарској, Словачкој! Аруновићка и Микец некад тренирају у тешким условима, међутим, боримо се да све то подигнемо. Мала смо земља по броју становника, али можемо да се поносимо с величинама. Новак, Јокић, Богдановић, Ивана, Мицић... двапут МВП, својим тројкама, као Сале Ђорђевић, доносио је Ефесу европске титуле.
Дакле, могли бисмо да будемо и двоцифрени, иако... Лицитирање: каписла за нервирање, или, можда, знак спортског духа?
- То народу не можеш да одузмеш, а у суштини је... глупо. И, после ће неко: „Јел' сам рекао?” Шта?! У Србији сам једини ја казао, постоји доказ - Пеђа Милинковић с РТС-а је снимао, да ћемо да играмо финале СП у Манили. Не знам да подмажем врата кад шкрипе, али... мислим да знам кошарку. Ако не дођу најбољи, остали играчи добијају стравичан мотив. Па, пораз од Италије у „идеално време”, победа Литваније над САД, такође. Они славе, ми ангажовани... уз квалитет и... Шта фали тој репрезентацији? На сваком месту по два, три добра кошаркаша, плус - одличан тренер, мој колега Пешић.
Србија, дефинитивно, има што нико нема – најбољег спортисту данашњице. У разговорима с Новаком примећујете ли решеност да коначно буде олимпијски победник?
- Новака сам боље упознао у Токију: имао је плаћен хотел, могућност да буде одвојено, међутим, стално је био у селу, бодрио наше спортисте. Глупо је трошити речи о Ђоковићевом патриотизму. Стало му је до злата, такмичар, борац, хоће све да освоји. Погледајте, тамо на оној полици... Организовао сам да му 40 највећих спортиста, тренера... потписима да подршку кад се догодило оно у Аустралији. Чекам прилику да му то уручим, тешко га је ухватити. Познајем му родитеље, имали су ресторан на мојој адреси, где сам живео некад – у Ђуре Јакшића. Мајка је дивна жена, правила је много добро сендвиче... Људи који су се борили! Зашто је Новак за мене најбољи спортиста свих времена? Врло просто... Сви који су попили кафу са мном знају колико поштујем и волим Џордана, упознао сам га преко Кукоча, био с њим неколико пута. Док је Џери Краус био жив, двапут сам био и гост Чикага, али... Зашто је Новак јачи?
Слушамо?
- Иза Џордана стајала је кампања неких од најбогатијих људи Америке да му се помогне да буде то што је био и - јесте. Постоји анегдота везана за вашег колегу Данила Шотру... Био сам помоћник Ранка Жеравице, Звезда је играла против Норт Каролине, у Солуну. Једна од наших бољих утакмица, али... Мајкл нам је украо задњу лопту. Био је сигуран да ће то да уради, побегао је, положио. Био је тад обичај да ме новинар позове телефоном и да му издиктирам колико је ко постигао кошева. Данило, кажем му, пре ових кошева, ј...ш кошеве, видео сам најбољег играча на свету икад. Он у чуду: „Бољи од Џерија Веста”? Бољи! „Бољи од Оскара Робертсона?” Бољи! Шотра ће: „Шта је, онда, то?” После је и он схватио, видео да сам био у праву, али...
Али?
- Новак није имао такву логистику, тренирао је где је могао: од Копаоника, до... Можда као и Ана Ивановић - у празном базену! Погонско гориво Ђоковића - родитељи, поготово Срђан. Добар сам пријатељ, још из Сплита, с Ником Пилићем, у једној емисији сјајно је констатовао: „Јесу заслужни Генчићка, ја, Вајда, међутим, тата и мама...” Великог шампиона роде тата и мама, ми, тренери, помажемо да буде из дана у дан све бољи. У кошарци постоји „трансфер кривице”, изгуби се утакмица, бекови кажу: центри нису скакали и - обрнуто, крила – не игра се на нас, значи... лакше ти је кад си поражен у колективном спорту. У тенису – ти, сам, мрежа и противник, нема тренера, изузев у Дејвис купу. Изгубиш ли – твоја кривица.
На ОИ, традиционално, с највише пажње држимо палчеве кошаркашима. Ваша изјава да ће у Паризу да игра и Никола Јокић пробудила је додатну плиму оптимизма?
- Кошарка је леп и популаран спорт, игра се свугде. Видећемо... Дао сам изјаву: да видим Јокића на Олимпијади... па су дигли фрку. Никоме није рекао?! Ја сам рекао! Без да разговарам с њим... Ето, „јавило” ми се, имам право као тренер, хајде да кажем – велики. Међу великима... И, мисле људи да сам разговарао с Николом. Нисам... нисам, иако је моја фамилија, Личани, колонизована тамо одакле је Јокић и одем у тај крај кад имам времена. Чисто, „јавило” ми се да ће да игра, немам опипљиве доказе.
Кад смо код трофејног спорта с баскетаром, очекујете ли и да ће, како је ми назвасмо, „Маринина казнена експедиција” кроз тешке квалификације у Рио да Жанеиру (ривали Бразил, Немачка и Аустралија) да избори пласман у Париз?
- Марина је направила велику смену генерација, не малу, да је убацила две кошаркашице, него - баш је подмладила тим. Кад сам је питао: кћерко... „Не могу да их оставим, фантастично раде.” Очеви пола играчица из те екипе су тренери: та деца, као и моја, боље разумеју живот, рад, поруке стручњака. Брже акцептирају. Није хтела да их остави, симпатично, чак и по цену слабијих резултата. Сигуран сам да ће добро да их спреми, шта ће да ураде – видећемо. Немају искуства... довољно. Па, Црвендакићка, колено. Не долази невоља сама.
Тренутно, Србија закључно са Александром Перишић има 51 олимпијску визу. Очекујете ли да после успешних квалификација у екипним спортовима постанемо троцифрени?
- Тешко... До 80, 90 можемо. Довољно је и 20 ако су прави, да узму медаље! Ево примера колико је јак олимпизам: КОНИ, основан у доба Мусолинија, има буџет 420 милиона евра. Италијани, иначе, председнике владе мењају на сваких три месеца, дошао је један и – смањио на 40. Цела земља дигла се на ноге! Мађарски веслачки клуб, нећу да га именујем, има 20. Словенија, мања од нас, девет. Ми – мање, међутим, разумевањем председника – гурамо напред. Ја то причам свуда, од Сплита, Сарајева, Љубљане... да нас тај човек помаже, прима кад хоћемо и испуњава реалне потребе и жеље. И, нисам члан СНС-а, не верујем да ћу у овим годинама и да уђем у било какву партију.
Ватерполисти, „збогом” ЕП у Хрватској поразом на петерце у четвртфиналу од Мађарске, мораће заобилазним путем до ОИ визе и одбране олимпијског злата?
- Сигуран сам да ће да прођу, иако у спорту никад не можеш стопостотно да тврдиш тако нешто. Ниси сигуран да ли ћеш сутра да се пробудиш, камоли... Ватерполо је, по традицији, резултатима и организацији, озбиљна прича, надам се да ћемо и у Паризу да се дружимо.
Милица Ђуричић (екс Мандић) поново је почела, некако стидљиво, да се такмичи. Размишља ли потпредседница ОКС о походу на треће злато?
- Милица је најбоља жена у Србији! Кажем: благо оном Марку који ју је оженио. Најбоља! Госпођа, васпитано дете, знам јој и родитеље. Наговарам је да се врати, била је ту... Мицо, да си и најгора ти ћеш да узмеш... а треба нам медаља. Тако... У очима јој видим сјај. „Не, председниче, кидају сад ове младе”. Мицооо... Гледао сам све њене мечеве, као и Јоване Прековић, била је најдоминантнија фигура на ОИ у Токију. Имао сам утисак да учи почетнике теквондоу – покретима, замкама.
Кад смо и код Јоване, боли ли вас судбина Аранђеловчанке: карате није у олимпијском програму, шампионка је окончала каријеру?
- Тешка прича, много... Малер!
Уместо каратеа, брејк денс?
- Жестоко сам против правила да организатор може да убаци / избаци неки спорт! Не можемо да рушимо нешто што постоји 50 година. Знам да је карате цењен у Француској, упознао сам тамошње највеће каратисте, видео колико су популарни. И, да га избаце?! Мора МОК да каже: ови спортови... ови спортови! Па тај ЕА...
ЕА спорт?
- Седе дечаци од 120 килограма, играју те игрице, али... све сале у НБА су пуне, улажу се милијарде. МОК има озбиљан проблем шта да ради, мислим да ће да буде на ОИ. Највеће улагање на свету... Није све идеално, много нас боли и позиција Руса...
Шта мислите: како ће да се реши статус Баћушки?
- Мислим да ће Руси да учествују... Био сам на ЗОИ у Пјонгчангу кад су имали забрану... јадно и тужно. Носили су неке сиве бунде, мантиле... И, онда, кад су у хокеју освојили злато, певали су тако жестоко химну, били гласнији од било каквог озвучења! Сав бес је изашао... Олимпијске игре у Паризу историјска су шанса МОК-а да поштује своју повељу, целом свету и космосу покаже да је спорт изнад политике и да ниједног спортисту не сме да санкционише из политичких разлога! Може ако је допингован, убио жену... не због политике. Шта је крива она мала клизачица која прави чуда, какве везе има с Путиновом политиком? Или, Украјинци са одлукама своје државе? И ми смо, сећам се Барселоне 1992, били у проблему. Туга, тренираш и питаш себе – зашто, кад нема такмичења? Па, такмичење је фешта, радиш све ради тога. Познат сам као човек који је интензивно радио, квантум уложеног рада... ако треба да бирам између утакмице и рада, бирам – утакмицу. Кроз њу можеш да напредујеш, у тренингу не и да је имитираш, нема треме, психолошких елемената.
Совјетски блок нам је, због „овог и оног”, подарио неколико шампиона. Србија је, ето Зураба Датунашвилија као примера, заволела натурализоване спортисте. Ко би у Паризу, као што је (сад већ пензионисани) рвач у Токију, могао да постане хит?
- Деведесет одсто нас било је „напољу” и примано фантастично. Грци су се, у време ембарга, „поломили”. Знам с колико љубави су нас третирали у Шпанији, не постоји играч који тамо није купио стан, кућу... Тако је било и у Немачкој, Швајцарској... Како сад можемо да дозволимо да, рецимо, дете дипломате овде на служби четири године нема право да игра кошарку како хоће? Увек ћу да дам пасош ономе ко има квалитет да освоји медаљу! Као Датунашвили, одличан момак... Нећу да дам просечном, само ме врх занима. Сви доведени су кандидати... Још две ствари ми леже на срцу!
Реците?
- Е, сад ћу да критикујем своју кућу: једна одредба није добра – да тренер године не може да буде странац. Зашто „не” један Вајда, поготово ако се Новак, а хоће, сложи? Ђоковић је, ево вам најсвежије неправде, освојио три грен-слема, Иванишевић није ни у избору?! То би требало да променимо... Друго, предложио сам Томасу Баху на ручку у Црној Гори: наградио бих и четвртог. Некад одлучују и „парче” секунде, ударац, шут... Да је то правило било „униформисано” у Токију, били бисмо богатији за још две бронзе у тенису. Овако... Не могу да схватим и да се нико не буни што тренери не добијају медаље?! Ранку Жеравици, великану из мог спорта, играчи су у Москви, не знам како, направили медаљу. Кад је тог истог Џордана мој капитен Ивица Дукан, сад скаут Чикага, питао шта је у кошарци најважније, није имао дилему: „Тренер”. Наметнуло се - зашто? Мајкл тврди: „Дајте ми најбољег тренера и седам играча друге класе, с друге стране, узмите лошег да спрема најквалитетније и... биће егал. Или, ми ћемо да победимо.” Аца Николић би, пак, рекао: „Не, не, играчи су испред”, међутим, знам шта је стварно мислио, много сам се дружио с Ранком и професором...
Час са Божидаром Маљковићем, крцат животно / спортским лекцијама, зачас је пролетео, кадар да се за вјеки вјеков усели у „мемоарску дворану”.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
- Божидар Марковић четири пута био је клупски првак Европе: са Југопластиком 1989. и 1990, Лиможом 1993. и Панатинаикосом 1996.
- Са успехом је тренирао 13 клубова (Ушће, Раднички, Црвену звезду, Југопластику, Барселону, Лимож, Панатинаикос, Расинг, Уникаху, Реал, Таукерамику, Локомотиву Кубањ и Цедевиту и једну репрезентацију (Словенију)
- Србин, рођен 20. априла 1952. у Оточцу, одрастао у Краљеву и Београду, носио је дресове Слоге и Ушћа
- Као тренер освојио је 18 трофеја: седам с Југопластиком, пет са Лиможом, три са Панатинаикосом, по један с Барселоном, Реалом и Уникахом
- Може да се подичи са сијасет личних признања: три пута тренер године у Југославији (1988, 1989, 1990), два пута тренер године у Француској (1993, 1994), два пута најбољи тренер Европе (1989, 1990), два пута тренер године у Европи у избору ФИБА баскет магазина (1993, 1996), у избору ФИБА један од десет тренера који су обележили век кошарке у Европи (2007)
БОЉЕГ ОД ВУЧИЋА НИЈЕ БИЛО
Потенцирате изузетно разумевање и помоћ Александра Вучића. Можете ли да нам дочарате комуникацију с председником?
- Невероватно воли спорт! Рецимо, зна састав оног Белупа... Фудбал у малом прсту! Бокс, такође. Били смо нас 30, Руса, Хрвата, Црногораца, Босанаца... код њега, зинули су кад је говорио о техничким стварима: аперкат, кроше, директ... После ме питају: „Је ли, како се он тако добро разуме?” Човек воли, мало је боксовао, или се тукао, откуд ја знам, ха, ха...
Пита ли вас нешто из кошарке?
- Пита... Не виђамо се често, некад се опкладимо, он мисли једно, ја друго. Изузетно добар за спорт, бољега није било.
ПОНОСИМ СЕ МАРИНОМ
Марина Маљковић, чинећи чуда претходних година с женском кошаркашком репрезентацијом, подигла је стандарде и очекивања?
- Не могу да се не поносим Марином, не због тих титула, већ... држи везу с Ликом, одакле смо, Косовом... Окупила је преко 3.000 девојчица у Националном институту за спорт и у покрету „Марина Маљковић”. Има помоћ државних органа, пре свега – министарства просвете. Бранко Ружић разуме спорт, иако је био на погрешном месту – у управи Партизана, ха, ха. Славица Ђукић Дејановић, министар на свом месту, такође. Мала Кнежевић, велики таленат, прва је изашла из те школе, биће и других, најталентованији смо на свету за кошарку.
ДЕСЕТ КИЛОМЕТАРА ПОД ПУНОМ РАТНОМ ОПРЕМОМ
Велику пажњу посвећујете младима, ето – седморо спортиста ће сад на Зимске олимпијске игре у Гангвон, у Јужној Кореји?
- Као Олимпијски комитет, сматрамо да стање наше омладине, генерално, није добро, о томе сам разговарао и с председником. Подаци су егзактни: 68 одсто деце има равне табане, кифозу, проблеме с вратним пршљеном... Две изузетно амбициозне жене, Тања Медвед и Ана Миљанић, увелико раде да се ситуација поправи и врати култ фискултуре. Немогуће да је у „моје” време, пре 50 година, било квалитетније. Ја сам са 27 година, задљи лимит – да идем у војску или да ме хапсе иако ми је отац пуковник ЈНА, истрчао 10 километара под пуном ратном опремом у Крагујевцу. Хајде да видим ко ће данас, од ових клинаца, то да уради. А, нисам био неки џи-мен...
„МИРНО” ДОК ПРИЧАЈУ ТЕКВОНДИСТИ
ОКС се поноси са сијасет акција?
- У 2023. извели смо 25 хиљада дечака и девојчица на тргове 26 градова, држали говоре и организовали радионице. Водили смо Милицу Мандић, Александра Кукоља, Живка Гоцића... Успоставили смо озбиљну сарадњу с војском, било је интересантно гледати како на Војној академији 500 војника и војникиња слуша Тићу Богдановић, Милицу Мандић и Галета Јовића како се спремају, шта једу, да ли имају трему пред велике мечеве. Комитет има разгранату делатност, изванредну везу с МОК-ом, ту нам много помаже Ненад Лаловић, једини Србин члан Извршног одбора, што је велика функција. Ето, радимо као да су сутра ОИ.
ЈОШ БЕЗ БАРЈАКТАРА
Ко ће да буду барјактари олимпијског тима Србије на отварању Игара у Паризу, некако – сви очекују Новака Ђоковића?
- Нисмо још одлучили, бираћемо пред такмичење...
206 БРОДОВА на отварању ОИ пловиће Сеном: од станице Сан Лазар, преко Нотр
Дама, моста Александра Трећег, до Ајфелове куле („Најлепши део Париза гледа се с воде, велики број људи из безбедносне службе биће укључен”)
С БОЖОМ О КОШАРЦИ
Кућа славних
На Пиринејима знају да цене праве вредности: изабрани сте у Кућу славних шпанске кошарке?
- Кад ме је позвао Хорхе Гарбахоса, занемео сам. Заслужио сам то пре у ФИБА, не знам – вероватно због неких отворених критика, присутних и сад, нису ми дали. Али, проблем је што морају: четири пута био сам првак под њиховом организацијом. Добро то знају, има тамо неких ситних људи...
Ал' зато Шпанци – друга прича?
- Препознали су мој рад у четири највећа клуба: једини сам тренирао и Барсу и Реал, волео бих да сутра буде још неко. Шта је величина те манифестације? На страну трофеј, величанствен: дали су га и Предрагу Даниловићу и Дирку Новицком - ни минут у Шпанији нису одиграли! Тиме показују величину: ширимо на људе с печатом у свом времену. Фантастично!
Српска кућа славних?
- Лепо би било да имамо Српску кућу славних, имајући у виду десетине великих људи и играча и најбоље резултате у Европи, у односу на величину земље и број становника. Исто тако, могли бисмо да имамо један од најлепших музеја кошарке.
Дубаи? Питајте Карија...
Куд плови европска / југословенска кошарка с Дубаијем?
- Били су код мене тај човек испред Дубаија, Пешић, мали Дејан Камењашевић... Не знам детаље, на који начин... ако желе да се укључе у Јадранску лигу то је изузетно скуп пут. Требало би да питате Карија, најбоље то зна, ја – ништа о томе. Само, да је Ђорђе Ђоковић био на тамо неком састанку, Дејан Бодирога, такође. Све што унапређује кошарку и спорт – ја сам, генерално, за.
Боша и ја смо победили: Јадранска лига још траје
Има ли Јадранска лига перспективу?
- Има! Један сам од заговорника Јадранске лиге, Боша Тањевић исто и – победили смо, већ дуго траје. Слушали смо: „Како ће да иде онај тамо у Задар, разбиће му главу?” Жељко дође и добије аплауз! Душко Ивановић... нема никаквих проблема. Буду ли три разбијене главе, то је ствар полиције, никако спортиста. Једино...
Једино?
- Неке ствари не разумем: Босна је умрла баш кад сам био у Сарајеву?! Како држава не може да нађе једно предузеће, обично – за телекомуникације или струју, да уложи новац? Да дође до тога да се једна Цибона гаси? Мој Сплит да нема градоначелника нестао би с мапе, Задар, такође. А, био је богат клуб, с већим буџетом него Југопластика у неком периоду. Олимпија је преживела захваљујући Тедеском, преселио је капитал. Шта је проблем? Руководећи кадар, генерално. Нема Шапера, кад дође на утакмицу - хајде свирај, навијај... Па, нема те више, не постојиш. Дакле, у том смислу нема ауторитета, генерално – ни у Европи. Судије су узеле неку власт, није добро - и њих има разних. Залепили су се, свуда, за кошарку – к'о чичак за вунену чарапу, а нису сви добри. Већина није добра!
Звезда и Партизан не могу да победе само с домаћима
Како вам се чине Партизан и Црвена звезда у Евролиги?
- Имају велики проблем: ми, Срби, увек желимо да победимо, међутим, то не можеш само с домаћим играчима. Некад је могло, сад... не може! Екипе имају сјајне тимове на бази куповине. Ако Партизан развија само домаће кошаркаше, не може ништа да уради. Купује ли, слабо развија српске играче. Црвена звезда, исто. То је процеп, правог решења, де факто, нема. Ако сви играју покер са шест карата, само ви са пет као што би било с Партизаном и Црвеном звездом, мала је вероватноћа да можете нешто значајно да направите у дужем временском периоду. Нек' иде овако, па ћемо да видимо, неки посебан став немам. Сви волимо кад наши тимови победе.
Пантерова историјска глупост
Границе вечитих ове сезоне?
- Шта знам, не пратим сериозно, кад могу – гледам. Увек предност имају тимови који не мењају много састав и тренера. Биће тешко... Баш штета за прошлу годину: Партизан је могао чак и да освоји Евролигу. Зашто тако мислим? Регуларна лига и фајнал-фор потпуно су различита такмичења, кад одете међу четири и водите аутсајдера уживате наклоност свих, притом, можете да одиграте добро. Партизан је прошле сезоне играо одлично! Према томе, она Пантерова глупост је историјска.
Сретеновић, госпе ти
Кад погледамо младог Топића уз Теодосића, логично је да повучемо паралелу: Кукоч и Рађа би, у сваком случају, постали велики, ал' убрзали сте процес довевши у Југопластику тад у Звезди скрајнутог Сретеновића?
- Срета у Звезди није играо... Или је играо кад би неко поломио ногу: Караџић, Радовић, Николић... Чим сам дошао у Југопластику, састанак: градски фактори, из СОФК-е, клуба... Хтели су неке друге играче, много скупље, тражили су станове, све је било већ готово. Ја сам дошао и то покварио. Рекао сам: имам играча. „Шјор Божо, можемо ли знати име, ј.... му госпу?” Можете, Зоран Сретеновић, а они један другом: „Ко је тај?” Срета је показао „ко је тај” - постао миљеник града и саиграча. Није нам било лако, ни мени, ни њему, морао сам да склоним Сашу Радовића, сина Бранковог, легенде и оснивача Југопластике.
Кукоч и Рађа тражили Луку
„Бум” сте направили и с Луком Павићевићем?
- За Луку су најзаслужнији Кукоч и Рађа. Не стидим се да кажем. Једном: „Божо, можемо ли нешто казат?” Они су увек на - ви, сви су на – ви, само Срби, Срета и Душко, на – ти. Дукан и данас кад ме сретне не зна – ти или ви. 'Ајде, бре! Тони, Дино, у канцеларију! „Има један играч, наш из Бормија, послужио би нам.” Који? Кажу... Јесте ли сигурни у то? „Одличан!” Позовите га у апартман, у Еспланаду. Лука, играћеш, тим је добар, кандидат за све. И, Лујо дође... Много добар човек, штета што је тренутно без посла. Вредан, радан, био је вуковац, ђак генерације, говори перфектан енглески.
Савић у секунди купио Сплит
Дрим-тим Југопластике „зачинили” сте са – Зораном Савићем?
- Сретеновић је морао, као и сви ми, да се помучи како би стекао подршку изузетног града као што је Сплит. Најбрже их је купио Зоран Савић! Зашто? Нису биле софистициране, ротор рекламе, већ четвртасте, заварене, дебеле. Не могу да се сетим против кога смо играли, лопта иде напоље, ја увео Зорана, то му је био деби... И, неће да је пусти, иако је било 30 разлике, баци се и грудима развали све, оно гвожђе. Лопта ка Рађи, Дино до Кукоча, или... Душка и – овај закуца. Савић је тог секунда купио спортски Сплит! Најбрже од свих нас: Бориша из Бора, фудбалер, ја... морали смо да се боримо да нешто вредимо за тај град. Савић их је „нокаутирао” одмах, то је било усхићење.
СРБИЈА (КВОТЕ ЗА ОИ)
1. квота стрељаштво, ваздушни пиштољ, жене (Зорана Аруновић)
2. квота стрељаштво, ваздушни пиштољ, мушкарци (Дамир Микец)
3. Наталиа Шадрина (бокс)
4. Вакид Абасов (бокс)
5. Ивана Шпановић (атлетика)
6. Милица Гардашевић (атлетика)
7. Андреј Барна (пливање)
8-11. квота женски кајакашки четверац
12-15. квота мушки кајакашки четверац
16-27. мушка кошаркашка репрезентација
28. Ангелина Топић
29. квота веслање, женски скиф (Јована Арсић)
30. квота рвање, слободни стил – 57 кг (Стеван Андрија Мићић)
31. квота рвање, слободни стил – 74 кг (Хетик Цаболов)
32-43. женска одбојкашка репрезентација
44. квота рвање, грчко-римски стил – 67 кг (Мате Немеш)
45-48. мушка 3х3 репрезентација
49. квота друмски бициклизам, жене
50. квота друмски бициклизам, мушкарци
51. Александра Перишић (теквондо)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
