Glasom mudraca, elokventnog opusa načičkanog kapitalnim / trofejnim iskustvom, Božidar Maljković, div među košarkaškim trenerima i od 2017. predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Žurnalovom „klubu čitalaca” iz prve ruke osvetlio je finiš priprema naših elitnih sportista za Pariz, 194 dana pred „plamen” najveće planetarne fešte.
Shodno novogodišnjoj noći u „gradu svetlosti”, impresije „plus” - o atmosferi u postojbini barona Kubertena, svedočismo evrovizijskoj razmeni - kompletno u znaku „Važno je učestvovati”...
- Pariz je na nogama: opšta mobilizacija, sijaset građevinskih radova, hiljade dizalica. Francuska je ozbiljna zemlja, sve će da učini da Olimpijske igre budu organizovane i proteknu kako dolikuje. Novitet: biciklistička staza, kad prelaziš ulicu ne bojiš se samo automobila. Inače, biciklizam je izuzetno popularan, posle fudbala i konja, tu negde, kao košarka – zbori Božidar Maljković, s primerkom našeg lista na radnom stolu u Olimpijskoj kući.
Hoće li srpski olimpijski brod, kao što nedavno najaviste, s brojnom posadom da zaplovi Senom, dodaćemo - sve do Trijumfalne kapije?
- Nadam se da hoće! Verovao sam da će moj Limož, kad niko nije, da se plasira na fajnal-for i... osvojismo! S Jugoplastikom, isto. Nisam po prirodi euforičan, ujutro – „ne znam da li da se umijem, ili ubijem”, al' sportistima sam uvek ulivao optimizam. Hoćemo, pogotovo ako Novak Đoković i Ivana Španović osvoje medalje, dobili bismo jaku bazu da se nadovežu i ostali. Moj cilj je da premašimo devet!
Devet! Na OI u Tokiju, s vama na čelu OKS, toliko medalja (o)značilo je - rekord?
- Eto, takav sam čovek, ceo život trener... Biće to takmičenje 206 država, Ujedinjene nacije imaju 193. Sve ulažu ogroman novac: biti dobar i uzeti medalju – velika stvar za suverenitet, ugled u svetu. Svako ko osvoji kvotu, po meni, već je odličan sportista. Sport je postao teži nego pre četiri, pet godina, napori su suroviji i da se dođe do OI. Država nam mnogo pomaže, nemamo, kao bogatiji, luksuzne uslove, dovoljni su – optimalni i... talenat! Neki šampioni izašli su iz sirotinje, kad biste videli strelište na Carevoj ćupriji... Konji u Francuskoj imaju hotele s muzikom, bio sam, gledao... Čak i u Mađarskoj, Slovačkoj! Arunovićka i Mikec nekad treniraju u teškim uslovima, međutim, borimo se da sve to podignemo. Mala smo zemlja po broju stanovnika, ali možemo da se ponosimo s veličinama. Novak, Jokić, Bogdanović, Ivana, Micić... dvaput MVP, svojim trojkama, kao Sale Đorđević, donosio je Efesu evropske titule.
Dakle, mogli bismo da budemo i dvocifreni, iako... Licitiranje: kapisla za nerviranje, ili, možda, znak sportskog duha?
- To narodu ne možeš da oduzmeš, a u suštini je... glupo. I, posle će neko: „Jel' sam rekao?” Šta?! U Srbiji sam jedini ja kazao, postoji dokaz - Peđa Milinković s RTS-a je snimao, da ćemo da igramo finale SP u Manili. Ne znam da podmažem vrata kad škripe, ali... mislim da znam košarku. Ako ne dođu najbolji, ostali igrači dobijaju stravičan motiv. Pa, poraz od Italije u „idealno vreme”, pobeda Litvanije nad SAD, takođe. Oni slave, mi angažovani... uz kvalitet i... Šta fali toj reprezentaciji? Na svakom mestu po dva, tri dobra košarkaša, plus - odličan trener, moj kolega Pešić.
Srbija, definitivno, ima što niko nema – najboljeg sportistu današnjice. U razgovorima s Novakom primećujete li rešenost da konačno bude olimpijski pobednik?
- Novaka sam bolje upoznao u Tokiju: imao je plaćen hotel, mogućnost da bude odvojeno, međutim, stalno je bio u selu, bodrio naše sportiste. Glupo je trošiti reči o Đokovićevom patriotizmu. Stalo mu je do zlata, takmičar, borac, hoće sve da osvoji. Pogledajte, tamo na onoj polici... Organizovao sam da mu 40 najvećih sportista, trenera... potpisima da podršku kad se dogodilo ono u Australiji. Čekam priliku da mu to uručim, teško ga je uhvatiti. Poznajem mu roditelje, imali su restoran na mojoj adresi, gde sam živeo nekad – u Đure Jakšića. Majka je divna žena, pravila je mnogo dobro sendviče... Ljudi koji su se borili! Zašto je Novak za mene najbolji sportista svih vremena? Vrlo prosto... Svi koji su popili kafu sa mnom znaju koliko poštujem i volim Džordana, upoznao sam ga preko Kukoča, bio s njim nekoliko puta. Dok je Džeri Kraus bio živ, dvaput sam bio i gost Čikaga, ali... Zašto je Novak jači?
Slušamo?
- Iza Džordana stajala je kampanja nekih od najbogatijih ljudi Amerike da mu se pomogne da bude to što je bio i - jeste. Postoji anegdota vezana za vašeg kolegu Danila Šotru... Bio sam pomoćnik Ranka Žeravice, Zvezda je igrala protiv Nort Karoline, u Solunu. Jedna od naših boljih utakmica, ali... Majkl nam je ukrao zadnju loptu. Bio je siguran da će to da uradi, pobegao je, položio. Bio je tad običaj da me novinar pozove telefonom i da mu izdiktiram koliko je ko postigao koševa. Danilo, kažem mu, pre ovih koševa, j...š koševe, video sam najboljeg igrača na svetu ikad. On u čudu: „Bolji od Džerija Vesta”? Bolji! „Bolji od Oskara Robertsona?” Bolji! Šotra će: „Šta je, onda, to?” Posle je i on shvatio, video da sam bio u pravu, ali...
Ali?
- Novak nije imao takvu logistiku, trenirao je gde je mogao: od Kopaonika, do... Možda kao i Ana Ivanović - u praznom bazenu! Pogonsko gorivo Đokovića - roditelji, pogotovo Srđan. Dobar sam prijatelj, još iz Splita, s Nikom Pilićem, u jednoj emisiji sjajno je konstatovao: „Jesu zaslužni Genčićka, ja, Vajda, međutim, tata i mama...” Velikog šampiona rode tata i mama, mi, treneri, pomažemo da bude iz dana u dan sve bolji. U košarci postoji „transfer krivice”, izgubi se utakmica, bekovi kažu: centri nisu skakali i - obrnuto, krila – ne igra se na nas, znači... lakše ti je kad si poražen u kolektivnom sportu. U tenisu – ti, sam, mreža i protivnik, nema trenera, izuzev u Dejvis kupu. Izgubiš li – tvoja krivica.
Na OI, tradicionalno, s najviše pažnje držimo palčeve košarkašima. Vaša izjava da će u Parizu da igra i Nikola Jokić probudila je dodatnu plimu optimizma?
- Košarka je lep i popularan sport, igra se svugde. Videćemo... Dao sam izjavu: da vidim Jokića na Olimpijadi... pa su digli frku. Nikome nije rekao?! Ja sam rekao! Bez da razgovaram s njim... Eto, „javilo” mi se, imam pravo kao trener, hajde da kažem – veliki. Među velikima... I, misle ljudi da sam razgovarao s Nikolom. Nisam... nisam, iako je moja familija, Ličani, kolonizovana tamo odakle je Jokić i odem u taj kraj kad imam vremena. Čisto, „javilo” mi se da će da igra, nemam opipljive dokaze.
Kad smo kod trofejnog sporta s basketarom, očekujete li i da će, kako je mi nazvasmo, „Marinina kaznena ekspedicija” kroz teške kvalifikacije u Rio da Žaneiru (rivali Brazil, Nemačka i Australija) da izbori plasman u Pariz?
- Marina je napravila veliku smenu generacija, ne malu, da je ubacila dve košarkašice, nego - baš je podmladila tim. Kad sam je pitao: kćerko... „Ne mogu da ih ostavim, fantastično rade.” Očevi pola igračica iz te ekipe su treneri: ta deca, kao i moja, bolje razumeju život, rad, poruke stručnjaka. Brže akceptiraju. Nije htela da ih ostavi, simpatično, čak i po cenu slabijih rezultata. Siguran sam da će dobro da ih spremi, šta će da urade – videćemo. Nemaju iskustva... dovoljno. Pa, Crvendakićka, koleno. Ne dolazi nevolja sama.
Trenutno, Srbija zaključno sa Aleksandrom Perišić ima 51 olimpijsku vizu. Očekujete li da posle uspešnih kvalifikacija u ekipnim sportovima postanemo trocifreni?
- Teško... Do 80, 90 možemo. Dovoljno je i 20 ako su pravi, da uzmu medalje! Evo primera koliko je jak olimpizam: KONI, osnovan u doba Musolinija, ima budžet 420 miliona evra. Italijani, inače, predsednike vlade menjaju na svakih tri meseca, došao je jedan i – smanjio na 40. Cela zemlja digla se na noge! Mađarski veslački klub, neću da ga imenujem, ima 20. Slovenija, manja od nas, devet. Mi – manje, međutim, razumevanjem predsednika – guramo napred. Ja to pričam svuda, od Splita, Sarajeva, Ljubljane... da nas taj čovek pomaže, prima kad hoćemo i ispunjava realne potrebe i želje. I, nisam član SNS-a, ne verujem da ću u ovim godinama i da uđem u bilo kakvu partiju.
Vaterpolisti, „zbogom” EP u Hrvatskoj porazom na peterce u četvrtfinalu od Mađarske, moraće zaobilaznim putem do OI vize i odbrane olimpijskog zlata?
- Siguran sam da će da prođu, iako u sportu nikad ne možeš stopostotno da tvrdiš tako nešto. Nisi siguran da li ćeš sutra da se probudiš, kamoli... Vaterpolo je, po tradiciji, rezultatima i organizaciji, ozbiljna priča, nadam se da ćemo i u Parizu da se družimo.
Milica Đuričić (eks Mandić) ponovo je počela, nekako stidljivo, da se takmiči. Razmišlja li potpredsednica OKS o pohodu na treće zlato?
- Milica je najbolja žena u Srbiji! Kažem: blago onom Marku koji ju je oženio. Najbolja! Gospođa, vaspitano dete, znam joj i roditelje. Nagovaram je da se vrati, bila je tu... Mico, da si i najgora ti ćeš da uzmeš... a treba nam medalja. Tako... U očima joj vidim sjaj. „Ne, predsedniče, kidaju sad ove mlade”. Micooo... Gledao sam sve njene mečeve, kao i Jovane Preković, bila je najdominantnija figura na OI u Tokiju. Imao sam utisak da uči početnike tekvondou – pokretima, zamkama.
Kad smo i kod Jovane, boli li vas sudbina Aranđelovčanke: karate nije u olimpijskom programu, šampionka je okončala karijeru?
- Teška priča, mnogo... Maler!
Umesto karatea, brejk dens?
- Žestoko sam protiv pravila da organizator može da ubaci / izbaci neki sport! Ne možemo da rušimo nešto što postoji 50 godina. Znam da je karate cenjen u Francuskoj, upoznao sam tamošnje najveće karatiste, video koliko su popularni. I, da ga izbace?! Mora MOK da kaže: ovi sportovi... ovi sportovi! Pa taj EA...
EA sport?
- Sede dečaci od 120 kilograma, igraju te igrice, ali... sve sale u NBA su pune, ulažu se milijarde. MOK ima ozbiljan problem šta da radi, mislim da će da bude na OI. Najveće ulaganje na svetu... Nije sve idealno, mnogo nas boli i pozicija Rusa...
Šta mislite: kako će da se reši status Baćuški?
- Mislim da će Rusi da učestvuju... Bio sam na ZOI u Pjongčangu kad su imali zabranu... jadno i tužno. Nosili su neke sive bunde, mantile... I, onda, kad su u hokeju osvojili zlato, pevali su tako žestoko himnu, bili glasniji od bilo kakvog ozvučenja! Sav bes je izašao... Olimpijske igre u Parizu istorijska su šansa MOK-a da poštuje svoju povelju, celom svetu i kosmosu pokaže da je sport iznad politike i da nijednog sportistu ne sme da sankcioniše iz političkih razloga! Može ako je dopingovan, ubio ženu... ne zbog politike. Šta je kriva ona mala klizačica koja pravi čuda, kakve veze ima s Putinovom politikom? Ili, Ukrajinci sa odlukama svoje države? I mi smo, sećam se Barselone 1992, bili u problemu. Tuga, treniraš i pitaš sebe – zašto, kad nema takmičenja? Pa, takmičenje je fešta, radiš sve radi toga. Poznat sam kao čovek koji je intenzivno radio, kvantum uloženog rada... ako treba da biram između utakmice i rada, biram – utakmicu. Kroz nju možeš da napreduješ, u treningu ne i da je imitiraš, nema treme, psiholoških elemenata.
Sovjetski blok nam je, zbog „ovog i onog”, podario nekoliko šampiona. Srbija je, eto Zuraba Datunašvilija kao primera, zavolela naturalizovane sportiste. Ko bi u Parizu, kao što je (sad već penzionisani) rvač u Tokiju, mogao da postane hit?
- Devedeset odsto nas bilo je „napolju” i primano fantastično. Grci su se, u vreme embarga, „polomili”. Znam s koliko ljubavi su nas tretirali u Španiji, ne postoji igrač koji tamo nije kupio stan, kuću... Tako je bilo i u Nemačkoj, Švajcarskoj... Kako sad možemo da dozvolimo da, recimo, dete diplomate ovde na službi četiri godine nema pravo da igra košarku kako hoće? Uvek ću da dam pasoš onome ko ima kvalitet da osvoji medalju! Kao Datunašvili, odličan momak... Neću da dam prosečnom, samo me vrh zanima. Svi dovedeni su kandidati... Još dve stvari mi leže na srcu!
Recite?
- E, sad ću da kritikujem svoju kuću: jedna odredba nije dobra – da trener godine ne može da bude stranac. Zašto „ne” jedan Vajda, pogotovo ako se Novak, a hoće, složi? Đoković je, evo vam najsvežije nepravde, osvojio tri gren-slema, Ivanišević nije ni u izboru?! To bi trebalo da promenimo... Drugo, predložio sam Tomasu Bahu na ručku u Crnoj Gori: nagradio bih i četvrtog. Nekad odlučuju i „parče” sekunde, udarac, šut... Da je to pravilo bilo „uniformisano” u Tokiju, bili bismo bogatiji za još dve bronze u tenisu. Ovako... Ne mogu da shvatim i da se niko ne buni što treneri ne dobijaju medalje?! Ranku Žeravici, velikanu iz mog sporta, igrači su u Moskvi, ne znam kako, napravili medalju. Kad je tog istog Džordana moj kapiten Ivica Dukan, sad skaut Čikaga, pitao šta je u košarci najvažnije, nije imao dilemu: „Trener”. Nametnulo se - zašto? Majkl tvrdi: „Dajte mi najboljeg trenera i sedam igrača druge klase, s druge strane, uzmite lošeg da sprema najkvalitetnije i... biće egal. Ili, mi ćemo da pobedimo.” Aca Nikolić bi, pak, rekao: „Ne, ne, igrači su ispred”, međutim, znam šta je stvarno mislio, mnogo sam se družio s Rankom i profesorom...
Čas sa Božidarom Maljkovićem, krcat životno / sportskim lekcijama, začas je proleteo, kadar da se za vjeki vjekov useli u „memoarsku dvoranu”.
DA LI STE ZNALI?
- Božidar Marković četiri puta bio je klupski prvak Evrope: sa Jugoplastikom 1989. i 1990, Limožom 1993. i Panatinaikosom 1996.
- Sa uspehom je trenirao 13 klubova (Ušće, Radnički, Crvenu zvezdu, Jugoplastiku, Barselonu, Limož, Panatinaikos, Rasing, Unikahu, Real, Taukeramiku, Lokomotivu Kubanj i Cedevitu i jednu reprezentaciju (Sloveniju)
- Srbin, rođen 20. aprila 1952. u Otočcu, odrastao u Kraljevu i Beogradu, nosio je dresove Sloge i Ušća
- Kao trener osvojio je 18 trofeja: sedam s Jugoplastikom, pet sa Limožom, tri sa Panatinaikosom, po jedan s Barselonom, Realom i Unikahom
- Može da se podiči sa sijaset ličnih priznanja: tri puta trener godine u Jugoslaviji (1988, 1989, 1990), dva puta trener godine u Francuskoj (1993, 1994), dva puta najbolji trener Evrope (1989, 1990), dva puta trener godine u Evropi u izboru FIBA basket magazina (1993, 1996), u izboru FIBA jedan od deset trenera koji su obeležili vek košarke u Evropi (2007)
BOLjEG OD VUČIĆA NIJE BILO
Potencirate izuzetno razumevanje i pomoć Aleksandra Vučića. Možete li da nam dočarate komunikaciju s predsednikom?
- Neverovatno voli sport! Recimo, zna sastav onog Belupa... Fudbal u malom prstu! Boks, takođe. Bili smo nas 30, Rusa, Hrvata, Crnogoraca, Bosanaca... kod njega, zinuli su kad je govorio o tehničkim stvarima: aperkat, kroše, direkt... Posle me pitaju: „Je li, kako se on tako dobro razume?” Čovek voli, malo je boksovao, ili se tukao, otkud ja znam, ha, ha...
Pita li vas nešto iz košarke?
- Pita... Ne viđamo se često, nekad se opkladimo, on misli jedno, ja drugo. Izuzetno dobar za sport, boljega nije bilo.
PONOSIM SE MARINOM
Marina Maljković, čineći čuda prethodnih godina s ženskom košarkaškom reprezentacijom, podigla je standarde i očekivanja?
- Ne mogu da se ne ponosim Marinom, ne zbog tih titula, već... drži vezu s Likom, odakle smo, Kosovom... Okupila je preko 3.000 devojčica u Nacionalnom institutu za sport i u pokretu „Marina Maljković”. Ima pomoć državnih organa, pre svega – ministarstva prosvete. Branko Ružić razume sport, iako je bio na pogrešnom mestu – u upravi Partizana, ha, ha. Slavica Đukić Dejanović, ministar na svom mestu, takođe. Mala Knežević, veliki talenat, prva je izašla iz te škole, biće i drugih, najtalentovaniji smo na svetu za košarku.
DESET KILOMETARA POD PUNOM RATNOM OPREMOM
Veliku pažnju posvećujete mladima, eto – sedmoro sportista će sad na Zimske olimpijske igre u Gangvon, u Južnoj Koreji?
- Kao Olimpijski komitet, smatramo da stanje naše omladine, generalno, nije dobro, o tome sam razgovarao i s predsednikom. Podaci su egzaktni: 68 odsto dece ima ravne tabane, kifozu, probleme s vratnim pršljenom... Dve izuzetno ambiciozne žene, Tanja Medved i Ana Miljanić, uveliko rade da se situacija popravi i vrati kult fiskulture. Nemoguće da je u „moje” vreme, pre 50 godina, bilo kvalitetnije. Ja sam sa 27 godina, zadlji limit – da idem u vojsku ili da me hapse iako mi je otac pukovnik JNA, istrčao 10 kilometara pod punom ratnom opremom u Kragujevcu. Hajde da vidim ko će danas, od ovih klinaca, to da uradi. A, nisam bio neki dži-men...
„MIRNO” DOK PRIČAJU TEKVONDISTI
OKS se ponosi sa sijaset akcija?
- U 2023. izveli smo 25 hiljada dečaka i devojčica na trgove 26 gradova, držali govore i organizovali radionice. Vodili smo Milicu Mandić, Aleksandra Kukolja, Živka Gocića... Uspostavili smo ozbiljnu saradnju s vojskom, bilo je interesantno gledati kako na Vojnoj akademiji 500 vojnika i vojnikinja sluša Tiću Bogdanović, Milicu Mandić i Galeta Jovića kako se spremaju, šta jedu, da li imaju tremu pred velike mečeve. Komitet ima razgranatu delatnost, izvanrednu vezu s MOK-om, tu nam mnogo pomaže Nenad Lalović, jedini Srbin član Izvršnog odbora, što je velika funkcija. Eto, radimo kao da su sutra OI.
JOŠ BEZ BARJAKTARA
Ko će da budu barjaktari olimpijskog tima Srbije na otvaranju Igara u Parizu, nekako – svi očekuju Novaka Đokovića?
- Nismo još odlučili, biraćemo pred takmičenje...
206 BRODOVA na otvaranju OI ploviće Senom: od stanice San Lazar, preko Notr
Dama, mosta Aleksandra Trećeg, do Ajfelove kule („Najlepši deo Pariza gleda se s vode, veliki broj ljudi iz bezbednosne službe biće uključen”)
S BOŽOM O KOŠARCI
Kuća slavnih
Na Pirinejima znaju da cene prave vrednosti: izabrani ste u Kuću slavnih španske košarke?
- Kad me je pozvao Horhe Garbahosa, zanemeo sam. Zaslužio sam to pre u FIBA, ne znam – verovatno zbog nekih otvorenih kritika, prisutnih i sad, nisu mi dali. Ali, problem je što moraju: četiri puta bio sam prvak pod njihovom organizacijom. Dobro to znaju, ima tamo nekih sitnih ljudi...
Al' zato Španci – druga priča?
- Prepoznali su moj rad u četiri najveća kluba: jedini sam trenirao i Barsu i Real, voleo bih da sutra bude još neko. Šta je veličina te manifestacije? Na stranu trofej, veličanstven: dali su ga i Predragu Daniloviću i Dirku Novickom - ni minut u Španiji nisu odigrali! Time pokazuju veličinu: širimo na ljude s pečatom u svom vremenu. Fantastično!
Srpska kuća slavnih?
- Lepo bi bilo da imamo Srpsku kuću slavnih, imajući u vidu desetine velikih ljudi i igrača i najbolje rezultate u Evropi, u odnosu na veličinu zemlje i broj stanovnika. Isto tako, mogli bismo da imamo jedan od najlepših muzeja košarke.
Dubai? Pitajte Karija...
Kud plovi evropska / jugoslovenska košarka s Dubaijem?
- Bili su kod mene taj čovek ispred Dubaija, Pešić, mali Dejan Kamenjašević... Ne znam detalje, na koji način... ako žele da se uključe u Jadransku ligu to je izuzetno skup put. Trebalo bi da pitate Karija, najbolje to zna, ja – ništa o tome. Samo, da je Đorđe Đoković bio na tamo nekom sastanku, Dejan Bodiroga, takođe. Sve što unapređuje košarku i sport – ja sam, generalno, za.
Boša i ja smo pobedili: Jadranska liga još traje
Ima li Jadranska liga perspektivu?
- Ima! Jedan sam od zagovornika Jadranske lige, Boša Tanjević isto i – pobedili smo, već dugo traje. Slušali smo: „Kako će da ide onaj tamo u Zadar, razbiće mu glavu?” Željko dođe i dobije aplauz! Duško Ivanović... nema nikakvih problema. Budu li tri razbijene glave, to je stvar policije, nikako sportista. Jedino...
Jedino?
- Neke stvari ne razumem: Bosna je umrla baš kad sam bio u Sarajevu?! Kako država ne može da nađe jedno preduzeće, obično – za telekomunikacije ili struju, da uloži novac? Da dođe do toga da se jedna Cibona gasi? Moj Split da nema gradonačelnika nestao bi s mape, Zadar, takođe. A, bio je bogat klub, s većim budžetom nego Jugoplastika u nekom periodu. Olimpija je preživela zahvaljujući Tedeskom, preselio je kapital. Šta je problem? Rukovodeći kadar, generalno. Nema Šapera, kad dođe na utakmicu - hajde sviraj, navijaj... Pa, nema te više, ne postojiš. Dakle, u tom smislu nema autoriteta, generalno – ni u Evropi. Sudije su uzele neku vlast, nije dobro - i njih ima raznih. Zalepili su se, svuda, za košarku – k'o čičak za vunenu čarapu, a nisu svi dobri. Većina nije dobra!
Zvezda i Partizan ne mogu da pobede samo s domaćima
Kako vam se čine Partizan i Crvena zvezda u Evroligi?
- Imaju veliki problem: mi, Srbi, uvek želimo da pobedimo, međutim, to ne možeš samo s domaćim igračima. Nekad je moglo, sad... ne može! Ekipe imaju sjajne timove na bazi kupovine. Ako Partizan razvija samo domaće košarkaše, ne može ništa da uradi. Kupuje li, slabo razvija srpske igrače. Crvena zvezda, isto. To je procep, pravog rešenja, de fakto, nema. Ako svi igraju poker sa šest karata, samo vi sa pet kao što bi bilo s Partizanom i Crvenom zvezdom, mala je verovatnoća da možete nešto značajno da napravite u dužem vremenskom periodu. Nek' ide ovako, pa ćemo da vidimo, neki poseban stav nemam. Svi volimo kad naši timovi pobede.
Panterova istorijska glupost
Granice večitih ove sezone?
- Šta znam, ne pratim seriozno, kad mogu – gledam. Uvek prednost imaju timovi koji ne menjaju mnogo sastav i trenera. Biće teško... Baš šteta za prošlu godinu: Partizan je mogao čak i da osvoji Evroligu. Zašto tako mislim? Regularna liga i fajnal-for potpuno su različita takmičenja, kad odete među četiri i vodite autsajdera uživate naklonost svih, pritom, možete da odigrate dobro. Partizan je prošle sezone igrao odlično! Prema tome, ona Panterova glupost je istorijska.
Sretenović, gospe ti
Kad pogledamo mladog Topića uz Teodosića, logično je da povučemo paralelu: Kukoč i Rađa bi, u svakom slučaju, postali veliki, al' ubrzali ste proces dovevši u Jugoplastiku tad u Zvezdi skrajnutog Sretenovića?
- Sreta u Zvezdi nije igrao... Ili je igrao kad bi neko polomio nogu: Karadžić, Radović, Nikolić... Čim sam došao u Jugoplastiku, sastanak: gradski faktori, iz SOFK-e, kluba... Hteli su neke druge igrače, mnogo skuplje, tražili su stanove, sve je bilo već gotovo. Ja sam došao i to pokvario. Rekao sam: imam igrača. „Šjor Božo, možemo li znati ime, j.... mu gospu?” Možete, Zoran Sretenović, a oni jedan drugom: „Ko je taj?” Sreta je pokazao „ko je taj” - postao miljenik grada i saigrača. Nije nam bilo lako, ni meni, ni njemu, morao sam da sklonim Sašu Radovića, sina Brankovog, legende i osnivača Jugoplastike.
Kukoč i Rađa tražili Luku
„Bum” ste napravili i s Lukom Pavićevićem?
- Za Luku su najzaslužniji Kukoč i Rađa. Ne stidim se da kažem. Jednom: „Božo, možemo li nešto kazat?” Oni su uvek na - vi, svi su na – vi, samo Srbi, Sreta i Duško, na – ti. Dukan i danas kad me sretne ne zna – ti ili vi. 'Ajde, bre! Toni, Dino, u kancelariju! „Ima jedan igrač, naš iz Bormija, poslužio bi nam.” Koji? Kažu... Jeste li sigurni u to? „Odličan!” Pozovite ga u apartman, u Esplanadu. Luka, igraćeš, tim je dobar, kandidat za sve. I, Lujo dođe... Mnogo dobar čovek, šteta što je trenutno bez posla. Vredan, radan, bio je vukovac, đak generacije, govori perfektan engleski.
Savić u sekundi kupio Split
Drim-tim Jugoplastike „začinili” ste sa – Zoranom Savićem?
- Sretenović je morao, kao i svi mi, da se pomuči kako bi stekao podršku izuzetnog grada kao što je Split. Najbrže ih je kupio Zoran Savić! Zašto? Nisu bile sofisticirane, rotor reklame, već četvrtaste, zavarene, debele. Ne mogu da se setim protiv koga smo igrali, lopta ide napolje, ja uveo Zorana, to mu je bio debi... I, neće da je pusti, iako je bilo 30 razlike, baci se i grudima razvali sve, ono gvožđe. Lopta ka Rađi, Dino do Kukoča, ili... Duška i – ovaj zakuca. Savić je tog sekunda kupio sportski Split! Najbrže od svih nas: Boriša iz Bora, fudbaler, ja... morali smo da se borimo da nešto vredimo za taj grad. Savić ih je „nokautirao” odmah, to je bilo ushićenje.
SRBIJA (KVOTE ZA OI)
1. kvota streljaštvo, vazdušni pištolj, žene (Zorana Arunović)
2. kvota streljaštvo, vazdušni pištolj, muškarci (Damir Mikec)
3. Natalia Šadrina (boks)
4. Vakid Abasov (boks)
5. Ivana Španović (atletika)
6. Milica Gardašević (atletika)
7. Andrej Barna (plivanje)
8-11. kvota ženski kajakaški četverac
12-15. kvota muški kajakaški četverac
16-27. muška košarkaška reprezentacija
28. Angelina Topić
29. kvota veslanje, ženski skif (Jovana Arsić)
30. kvota rvanje, slobodni stil – 57 kg (Stevan Andrija Mićić)
31. kvota rvanje, slobodni stil – 74 kg (Hetik Cabolov)
32-43. ženska odbojkaška reprezentacija
44. kvota rvanje, grčko-rimski stil – 67 kg (Mate Nemeš)
45-48. muška 3h3 reprezentacija
49. kvota drumski biciklizam, žene
50. kvota drumski biciklizam, muškarci
51. Aleksandra Perišić (tekvondo)
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
