IN MEMORIAM: Милан Марјановић Миланче (1968 – 2024)

Спортски журнал и ватерполо остали су у суботу 13. јануара без Милана Марјановића човека који је, као ретко ко, зрачио позитивном енергијом. Био је препознатљив по осмеху и ведрини. Злоћудна, кратка и тешка болест отргла га је од нас, али не и из наших срца и прегршт успомена.

Ватерполо је остао без истакнутог радника, генералног секретара Ватерполо савеза Београд и делегата на домаћим такмичењима, а надасве заљубљеника у овај трофејни спорт. Спортски журнал остао је без колеге који је оставио дубок траг у редакцији у другој половини деведесетих, не само писањем, већ првенствено као човек и пријатељ спреман да помогне у сваком тренутку. И зато су га уважавали и као члана породице одмах прихватили и доајени попут Зорана Петровића и Данила Шотре...

Миланче, како смо га сви од миља звали, био је пример како и колико ватерполо може да се воли. Рођен је 8. августа 1968. године у Београду, завршио је Рударско-геолошки факултет, а још као основац заволео је базен. Тренирао је пливање на 25. мају од другог, да би од шестог разреда све до војске тренирао ватерполо у Студенту.

По повратку из армије почела је дуга и успешна каријера ван базена. Постао је ватерполо судија, али се ту није дуго задржао. Окренуо се тренерском позиву радио је у 25. мају, затим и Црвеној звезди где је са млађим категоријама освојио титулу са генерацијом у којој су играли Миланковић, Вукашиновић, Чоловић... После тренерске каријере дружење са базеном наставио је као делегат.

Смиреношћу и знањем лако је проналазио решења и тешке ситуације на најважнијим утакмицама. Омиљен на сваком месту представљао је ватерполо на налепши начин.

Умеће је на врхунски начин показао учествовањем у организацији бројних како домаћих, тако и међународних такмичења. Остаће упамћен његов огроман допринос у организацији Европског првенства 2016. у Арени, као и Светских јуниорских првенстава 2018. и 2022. године у Београду. Миланчетов смисао за организацију препознавали су и ван граница Србије, па је тако учествовао у организацији Светског јуниорског првенства у Подгорици 2016. године.

Био је поносан на супругу Биљану и синове, успешне младе људе Уроша и Стефана који су, поред својих обавеза, такође део велике српске ватерполо породице.

Време и место комеморативног скупа и сахране биће накнадно саопштени.