Sportski žurnal i vaterpolo ostali su u subotu 13. januara bez Milana Marjanovića čoveka koji je, kao retko ko, zračio pozitivnom energijom. Bio je prepoznatljiv po osmehu i vedrini. Zloćudna, kratka i teška bolest otrgla ga je od nas, ali ne i iz naših srca i pregršt uspomena.
Vaterpolo je ostao bez istaknutog radnika, generalnog sekretara Vaterpolo saveza Beograd i delegata na domaćim takmičenjima, a nadasve zaljubljenika u ovaj trofejni sport. Sportski žurnal ostao je bez kolege koji je ostavio dubok trag u redakciji u drugoj polovini devedesetih, ne samo pisanjem, već prvenstveno kao čovek i prijatelj spreman da pomogne u svakom trenutku. I zato su ga uvažavali i kao člana porodice odmah prihvatili i doajeni poput Zorana Petrovića i Danila Šotre...
Milanče, kako smo ga svi od milja zvali, bio je primer kako i koliko vaterpolo može da se voli. Rođen je 8. avgusta 1968. godine u Beogradu, završio je Rudarsko-geološki fakultet, a još kao osnovac zavoleo je bazen. Trenirao je plivanje na 25. maju od drugog, da bi od šestog razreda sve do vojske trenirao vaterpolo u Studentu.
Po povratku iz armije počela je duga i uspešna karijera van bazena. Postao je vaterpolo sudija, ali se tu nije dugo zadržao. Okrenuo se trenerskom pozivu radio je u 25. maju, zatim i Crvenoj zvezdi gde je sa mlađim kategorijama osvojio titulu sa generacijom u kojoj su igrali Milanković, Vukašinović, Čolović... Posle trenerske karijere druženje sa bazenom nastavio je kao delegat.
Smirenošću i znanjem lako je pronalazio rešenja i teške situacije na najvažnijim utakmicama. Omiljen na svakom mestu predstavljao je vaterpolo na nalepši način.
Umeće je na vrhunski način pokazao učestvovanjem u organizaciji brojnih kako domaćih, tako i međunarodnih takmičenja. Ostaće upamćen njegov ogroman doprinos u organizaciji Evropskog prvenstva 2016. u Areni, kao i Svetskih juniorskih prvenstava 2018. i 2022. godine u Beogradu. Milančetov smisao za organizaciju prepoznavali su i van granica Srbije, pa je tako učestvovao u organizaciji Svetskog juniorskog prvenstva u Podgorici 2016. godine.
Bio je ponosan na suprugu Biljanu i sinove, uspešne mlade ljude Uroša i Stefana koji su, pored svojih obaveza, takođe deo velike srpske vaterpolo porodice.
Vreme i mesto komemorativnog skupa i sahrane biće naknadno saopšteni.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
