„Ниш заслужује увек пун Чаир”

СПЕЦИЈАЛНО ЗА ЖУРНАЛ ИЗ БЕЛЕКА

Вест да је Андрија Луковић, стрелац гола за европску титулу омладинаца Србије 2013. у Литванији, појачао нишки Раднички одјекнула је као „бомба”. Везиста са богатим интернационалним искуством на Чаир је дошао из азербејџанске Зире.

- Осећао сам потребу да се вратим кући. Раднички је добро вођен клуб, са богатом традицијом и није мала ствар кад стигне позив из Ниша. Био сам у контакту са спортским директором Братиславом Ристићем, познајемо се дуго и брзо смо се договорили. Причао сам са тренером Николом Трајковићем. Млад је тренер, пун енергије, са њим можемо да напредујемо. Поклопили су нам се и циљеви, управо сам тражио тим који није ушушкан. Могу да дам много клубу, али и он мени - почиње причу повратник у српски фудбал.

Луковић Раднички, из времена кад је играо у Србији, памти као традиционално неугодног противника, а Чаир као „врућ терен”.

- Уз Звезду и Партизан, Раднички и Војводина су највећи клубови. Ниш заслужује да има стабилну екипу која ће бити у врху, да стадион буде пун, јер знам да људи овде воле фудбал. Нисам много играо против Радничког, али сећам се да сам са Вождовцем редовно губио од Нишлија. Једном смо успели да извучемо бод.

Иако је последњих годину и по дана провео у Азербејџану, помно је пратио сва дешавања на домаћим теренима.

- Имамо озбиљну екипу, са добрим играчима. Не знам који је разлог садашњег пласмана, али верујем и знам да ова екипа може много више. Тим који победи Партизан код куће, а у Хумској води до 60, 70.  минута, не може бити лош. Сад смо се додатно, озбиљно појачали, видимо који су играчи дошли и кад  ствари дођу на своје надам се да ће све ићи својим током.

Главни циљ Радничког у наредном периоду биће излазак из опасне зоне, тога су свесне и новајлије.

- Морамо пре свега, да будемо реални. Први и основни циљ је да побољшамо пласман. Да идемо утакмицу по утакмицу и изборимо се да побегнемо из плеј-аут зоне. Имамо добар распоред, на нама је да се максимално спремимо, идемо корак по корак и видећемо за шта ће то бити довољно. Спремамо се као да првенство почиње сада и размишљамо само о утакмици са имењаком у Крагујевцу.

Луковић је са собом донео богато интернационално искуство:

- Први пут ми се дешава да сам међу најстаријим играчима у тиму и веома ми је чудно. Нисам у неким годинама, мислим да сам у најбољем периоду за фудбал. Има ипак, доста млађих момака којима могу да пренесем све што сам научио у иностранству и то ме радује.

Шаренолика је биографија новог везисте Нишлија. Поникао је у Звезди, онда прошао млађе селекције Чукаричког, па затим Рада, за чији је сениорски тим и играо, одличне партије бележио је и у дресу Вождовца. Велико искуство стекао је у Холандији, одакле се вратио у Звезду, где праву шансу није добио.

- Играо сам две године у ПСВ-у, за млади тим. Могао сам да одиграм још годину дана, али је моја жеља била да се вратим и заиграм за Звезду. Многи су ме саветовали другачије, али сам сам одлучио да се вратим тамо где сам поникао. Искуство које сам стекао међу Филипсовцима је драгоцено, мало играча и из њихове школе дође до првог тима. Кад сам био тамо конкуренција је била велика, криво ми је што нисам дебитовао, а недостајало ми је мало. Лепо је то искуство. Чињеница да ме је тренирао Руд ван Нистелрој говори много. Тек када сам постао старији схватио сам где сам био, шта сам радио. Многе ствари нису зависиле од мене, једноставно није се наместило.    

Уследили су ангажмани у Пољској и Португалу.

- Играо сам за Раков који је био две године шампион, освајао куп. Доведен сам као најскупље појачање у историји клуба, али резултати нису били одговарајући. После тога сам отишао у Фамаликао, Потугалија ми је одговарала за живот и каријеру. Њихова лига веома је добра за младе играче. Лепо сам се осећао, па се то преносило и на терен. Прија ми њихов фудбал. За разлику од Пољака, који више иду на снагу, Португалци уживају у фудбалу. Акценат је на техници, тактици... И не само то, играти против екипа као што су Порто, Спортинг, Бенфика, против играча какви су Пепе, Кварежма, Рубен Дијас је велика ствар.

Азербејџанска Зира била је последња станица пред повратак у Србију.

- Први пут сам гледао неке друге ствари, нисам се водио искључиво фудбалским, нема ту шта да се крије. Како год ова лига многима звучала, у Азербејџану се много улаже у фудбал. Погледајте Карабаг, наши људи немају представу ни о тиму, ни о квалитетним играчима који тамо играју. Зира је млад клуб, постоји тек девет година, мада су генерално си тамо сви клубови нови. Последњих месеци није ми ишло као раније и решио сам да напустим клуб -  закључио је Луковић.