„Niš zaslužuje uvek pun Čair”

SPECIJALNO ZA ŽURNAL IZ BELEKA

Vest da je Andrija Luković, strelac gola za evropsku titulu omladinaca Srbije 2013. u Litvaniji, pojačao niški Radnički odjeknula je kao „bomba”. Vezista sa bogatim internacionalnim iskustvom na Čair je došao iz azerbejdžanske Zire.

- Osećao sam potrebu da se vratim kući. Radnički je dobro vođen klub, sa bogatom tradicijom i nije mala stvar kad stigne poziv iz Niša. Bio sam u kontaktu sa sportskim direktorom Bratislavom Ristićem, poznajemo se dugo i brzo smo se dogovorili. Pričao sam sa trenerom Nikolom Trajkovićem. Mlad je trener, pun energije, sa njim možemo da napredujemo. Poklopili su nam se i ciljevi, upravo sam tražio tim koji nije ušuškan. Mogu da dam mnogo klubu, ali i on meni - počinje priču povratnik u srpski fudbal.

Luković Radnički, iz vremena kad je igrao u Srbiji, pamti kao tradicionalno neugodnog protivnika, a Čair kao „vruć teren”.

- Uz Zvezdu i Partizan, Radnički i Vojvodina su najveći klubovi. Niš zaslužuje da ima stabilnu ekipu koja će biti u vrhu, da stadion bude pun, jer znam da ljudi ovde vole fudbal. Nisam mnogo igrao protiv Radničkog, ali sećam se da sam sa Voždovcem redovno gubio od Nišlija. Jednom smo uspeli da izvučemo bod.

Iako je poslednjih godinu i po dana proveo u Azerbejdžanu, pomno je pratio sva dešavanja na domaćim terenima.

- Imamo ozbiljnu ekipu, sa dobrim igračima. Ne znam koji je razlog sadašnjeg plasmana, ali verujem i znam da ova ekipa može mnogo više. Tim koji pobedi Partizan kod kuće, a u Humskoj vodi do 60, 70.  minuta, ne može biti loš. Sad smo se dodatno, ozbiljno pojačali, vidimo koji su igrači došli i kad  stvari dođu na svoje nadam se da će sve ići svojim tokom.

Glavni cilj Radničkog u narednom periodu biće izlazak iz opasne zone, toga su svesne i novajlije.

- Moramo pre svega, da budemo realni. Prvi i osnovni cilj je da poboljšamo plasman. Da idemo utakmicu po utakmicu i izborimo se da pobegnemo iz plej-aut zone. Imamo dobar raspored, na nama je da se maksimalno spremimo, idemo korak po korak i videćemo za šta će to biti dovoljno. Spremamo se kao da prvenstvo počinje sada i razmišljamo samo o utakmici sa imenjakom u Kragujevcu.

Luković je sa sobom doneo bogato internacionalno iskustvo:

- Prvi put mi se dešava da sam među najstarijim igračima u timu i veoma mi je čudno. Nisam u nekim godinama, mislim da sam u najboljem periodu za fudbal. Ima ipak, dosta mlađih momaka kojima mogu da prenesem sve što sam naučio u inostranstvu i to me raduje.

Šarenolika je biografija novog veziste Nišlija. Ponikao je u Zvezdi, onda prošao mlađe selekcije Čukaričkog, pa zatim Rada, za čiji je seniorski tim i igrao, odlične partije beležio je i u dresu Voždovca. Veliko iskustvo stekao je u Holandiji, odakle se vratio u Zvezdu, gde pravu šansu nije dobio.

- Igrao sam dve godine u PSV-u, za mladi tim. Mogao sam da odigram još godinu dana, ali je moja želja bila da se vratim i zaigram za Zvezdu. Mnogi su me savetovali drugačije, ali sam sam odlučio da se vratim tamo gde sam ponikao. Iskustvo koje sam stekao među Filipsovcima je dragoceno, malo igrača i iz njihove škole dođe do prvog tima. Kad sam bio tamo konkurencija je bila velika, krivo mi je što nisam debitovao, a nedostajalo mi je malo. Lepo je to iskustvo. Činjenica da me je trenirao Rud van Nistelroj govori mnogo. Tek kada sam postao stariji shvatio sam gde sam bio, šta sam radio. Mnoge stvari nisu zavisile od mene, jednostavno nije se namestilo.    

Usledili su angažmani u Poljskoj i Portugalu.

- Igrao sam za Rakov koji je bio dve godine šampion, osvajao kup. Doveden sam kao najskuplje pojačanje u istoriji kluba, ali rezultati nisu bili odgovarajući. Posle toga sam otišao u Famalikao, Potugalija mi je odgovarala za život i karijeru. Njihova liga veoma je dobra za mlade igrače. Lepo sam se osećao, pa se to prenosilo i na teren. Prija mi njihov fudbal. Za razliku od Poljaka, koji više idu na snagu, Portugalci uživaju u fudbalu. Akcenat je na tehnici, taktici... I ne samo to, igrati protiv ekipa kao što su Porto, Sporting, Benfika, protiv igrača kakvi su Pepe, Kvarežma, Ruben Dijas je velika stvar.

Azerbejdžanska Zira bila je poslednja stanica pred povratak u Srbiju.

- Prvi put sam gledao neke druge stvari, nisam se vodio isključivo fudbalskim, nema tu šta da se krije. Kako god ova liga mnogima zvučala, u Azerbejdžanu se mnogo ulaže u fudbal. Pogledajte Karabag, naši ljudi nemaju predstavu ni o timu, ni o kvalitetnim igračima koji tamo igraju. Zira je mlad klub, postoji tek devet godina, mada su generalno si tamo svi klubovi novi. Poslednjih meseci nije mi išlo kao ranije i rešio sam da napustim klub -  zaključio je Luković.