Васиљевић: Позив који се не одбија

Специјално за Журнал из Белека

Голман Никола Васиљевић није једини који је поникао на Чаиру, а онда до првог тима дошао заобилазним путем. Васиљевић је био члан свих млађих селекција Радничког, али је име градио у неким другим тимовима. Сада је дошло време да се врати кући.  

- Требало ми је округло десет година да поново будем у Нишу. Чудан је и леп осећај што сам поново у свом граду, али верујте ми да се и ја тек навикавам на новонасталу ситуацију. Екипа је добра, саиграчи су добри, атмосфера такође. Кад сам видео све то још ми је драже што сам се вратио. Једва чекам да истрчим на терен и дебитујем пред нашим навијачима. Драго ми је што сам ту, да наставимо где смо стали - почиње причу нови чувар мреже Радничког.

Кад је стигла понуда да дође на Чаир Васиљевић није много размишљао.

- Позвао ме први човек клуба Ивица Тончев, нисам много размишљао, такав се позив не одбија. Из приче са осталим играчима имао сам прилику да сазнам како је у Нишу. Имао сам информације да је организација у клубу подигнута на виши ниво, да су челни људи  коректни и поштују се договори. То је оно што играчима даје додатни мотив да изаберу одређену средину.

Најслађе је оно што се најдуже чека, бар тако каже наш народ, а Васиљевић са нестрпљењем очекује деби за Раднички.

- Поникао сам на Чаиру, тако да о емоцијама не бих много трошио речи. Нисам стигао да дебитујем раније, није „кликнуло” у датом моменту, али дошло је време да се све исправи. Животни пут вратио ме је тамо где је све почело и очекујем да ће сада све испасти како треба.

Повратак стиже у моменту када се нишки тим налази на претпоследњем месту, што је само додатни мотив.

- Навикао сам да будем под притиском, то је терет који носи сваки професионалац. Дошао сам да помогнем клубу. Раднички заслужује да буде у Супер лиги. Тренутна позиција није одраз квалитета, ово није екипа за доњи део табеле. Ипак, тако је то када срећа окрене леђа, кад се неке ствари не поклопе. Мислим да ће у наставку сезоне све бити како треба. Спремамо се, добро радимо, фокусирани смо на циљ и верујем да ћемо успети да побегнемо из те опасне зоне.

Судбина или нешто друго утицали су на то да Васиљевић широј публици постане препознатљив по одличним одбранама у Раднику из Сурдулице. 

- Стасао сам на југу, провео сам четири сезоне међу плавима. Две и по сам бранио, добио прилику да будем и капитен, што није мала ствар. Изабран сам и за спортисту године, што је велика част и привилегија. Поготово кад признање стигне играчу који није из тог места. То је доказ да добро радим  свој посао. Дефинитивно је време проведено у Раднику допринело много мојој афирмацији.

Још један добра епизода био је Напредак из Крушевца.

- Прелепих годину провео сам под Багдалом. Бранио сам добро, играли смо плеј-оф. Заволели су ме и људи из клуба и навијачи, осећао сам се као код куће.

Иако је у једном тренутку помињан као потенцијални новајлија Партизана у каријери је ипак носио дрес клуб из Љутице Богдана.

- Кад сам био у Сурдулици први позиви јесу стигли од црно-белих, али срце је говорило другачије и пресудило да ипак сачекам позив са друге стране. Леп је осећај, провео сам четири године у Звезди. Учествовали смо у Лиги шампиона, освајали титуле, дупла круна, што сваки играч треба да осети. На Маракани сам заслужио већу шансу. Остаје жал што нисам показао шта знам и због чега сам доведен, али има времена...

Традиција да Раднички увек има добре голмане настављена је његовим доласком. Васиљевић је само још један чувар мреже у низу са репрезентативним педигреом.

- Прошао сам сам млађе селекције, три пута стизао је и позив за А тим, кад је Крстајић био селектор. То су значајна искуства, која много утичу на даљу каријеру. Ти играчи виде како се ради и тренира на неком вишем нивоу.