Vasiljević: Poziv koji se ne odbija

Specijalno za Žurnal iz Beleka

Golman Nikola Vasiljević nije jedini koji je ponikao na Čairu, a onda do prvog tima došao zaobilaznim putem. Vasiljević je bio član svih mlađih selekcija Radničkog, ali je ime gradio u nekim drugim timovima. Sada je došlo vreme da se vrati kući.  

- Trebalo mi je okruglo deset godina da ponovo budem u Nišu. Čudan je i lep osećaj što sam ponovo u svom gradu, ali verujte mi da se i ja tek navikavam na novonastalu situaciju. Ekipa je dobra, saigrači su dobri, atmosfera takođe. Kad sam video sve to još mi je draže što sam se vratio. Jedva čekam da istrčim na teren i debitujem pred našim navijačima. Drago mi je što sam tu, da nastavimo gde smo stali - počinje priču novi čuvar mreže Radničkog.

Kad je stigla ponuda da dođe na Čair Vasiljević nije mnogo razmišljao.

- Pozvao me prvi čovek kluba Ivica Tončev, nisam mnogo razmišljao, takav se poziv ne odbija. Iz priče sa ostalim igračima imao sam priliku da saznam kako je u Nišu. Imao sam informacije da je organizacija u klubu podignuta na viši nivo, da su čelni ljudi  korektni i poštuju se dogovori. To je ono što igračima daje dodatni motiv da izaberu određenu sredinu.

Najslađe je ono što se najduže čeka, bar tako kaže naš narod, a Vasiljević sa nestrpljenjem očekuje debi za Radnički.

- Ponikao sam na Čairu, tako da o emocijama ne bih mnogo trošio reči. Nisam stigao da debitujem ranije, nije „kliknulo” u datom momentu, ali došlo je vreme da se sve ispravi. Životni put vratio me je tamo gde je sve počelo i očekujem da će sada sve ispasti kako treba.

Povratak stiže u momentu kada se niški tim nalazi na pretposlednjem mestu, što je samo dodatni motiv.

- Navikao sam da budem pod pritiskom, to je teret koji nosi svaki profesionalac. Došao sam da pomognem klubu. Radnički zaslužuje da bude u Super ligi. Trenutna pozicija nije odraz kvaliteta, ovo nije ekipa za donji deo tabele. Ipak, tako je to kada sreća okrene leđa, kad se neke stvari ne poklope. Mislim da će u nastavku sezone sve biti kako treba. Spremamo se, dobro radimo, fokusirani smo na cilj i verujem da ćemo uspeti da pobegnemo iz te opasne zone.

Sudbina ili nešto drugo uticali su na to da Vasiljević široj publici postane prepoznatljiv po odličnim odbranama u Radniku iz Surdulice. 

- Stasao sam na jugu, proveo sam četiri sezone među plavima. Dve i po sam branio, dobio priliku da budem i kapiten, što nije mala stvar. Izabran sam i za sportistu godine, što je velika čast i privilegija. Pogotovo kad priznanje stigne igraču koji nije iz tog mesta. To je dokaz da dobro radim  svoj posao. Definitivno je vreme provedeno u Radniku doprinelo mnogo mojoj afirmaciji.

Još jedan dobra epizoda bio je Napredak iz Kruševca.

- Prelepih godinu proveo sam pod Bagdalom. Branio sam dobro, igrali smo plej-of. Zavoleli su me i ljudi iz kluba i navijači, osećao sam se kao kod kuće.

Iako je u jednom trenutku pominjan kao potencijalni novajlija Partizana u karijeri je ipak nosio dres klub iz Ljutice Bogdana.

- Kad sam bio u Surdulici prvi pozivi jesu stigli od crno-belih, ali srce je govorilo drugačije i presudilo da ipak sačekam poziv sa druge strane. Lep je osećaj, proveo sam četiri godine u Zvezdi. Učestvovali smo u Ligi šampiona, osvajali titule, dupla kruna, što svaki igrač treba da oseti. Na Marakani sam zaslužio veću šansu. Ostaje žal što nisam pokazao šta znam i zbog čega sam doveden, ali ima vremena...

Tradicija da Radnički uvek ima dobre golmane nastavljena je njegovim dolaskom. Vasiljević je samo još jedan čuvar mreže u nizu sa reprezentativnim pedigreom.

- Prošao sam sam mlađe selekcije, tri puta stizao je i poziv za A tim, kad je Krstajić bio selektor. To su značajna iskustva, koja mnogo utiču na dalju karijeru. Ti igrači vide kako se radi i trenira na nekom višem nivou.