Многе је минулог лета изненадио повратак Вукашина Јовановића у српски фудбал, још више одлука спортског директора Чукаричког Владимира Матијашевића да доведе повређеног играча. Данас, седам месеци касније, јасно је да су обе стране донеле праву одлуку.
Харизамтичан, насмејан, весео, позитиван, стамен, све су то врлине које красе Јовановића, али је прва асoцијација на стаменог штопера Чукаричког и сада слика уплаканог дечака са Новог Зеланда, где је показао какву емоцију носи у грудима.
- Најежим се на помен финалне утакмице са Бразилом на Новом Зеланду. Последњи судијски звиждук ће ми заувек остати у сећању. Не постоји трофеј који би могао да замени онај са Новог Зеланда. То је нешто необјашњиво. Једина ствар о којој ћу причати свом детету је управо та емоција коју смо доживели кад смо постали прваци. Нешто најлепше у каријери. Играње за репрезентацију не може ништа да замени – искрено је и овом приликом показао емоцију Вукашин Јовановић, штопер Чукаричког.
У контакту сте још са саиграчима из те генерације?
- Јесам, мада нас је пут одвео на различите стране. Већина нас је направила добре каријере, обезбедила се. Опет, сигуран сам да никоме ниједан уговор не може и није заменио те емоције, које смо заједно доживели на Новом Зеланду. Светска титула је свакако обележила наше каријере, али и српски фудбал. Остаће записано у историји.
Чукарички је једина екипа у Србији која има двојицу освајача злата са Новог Зеланда, ту је и Миладин Стевановић?
- Да, мислим да нико нема двојицу планетарних првака у екипи. Баш смо јуче после вечере евоцирали успомене на тај период, препричавали анегдоте. Добро је да у српском фудбалу има и данас играча са титулом шампиона света. У неким аспектима по томе се види да домаћи фудбал иде напред, а опет постоји и она друга страна где се ништа није променило што ме брине.
Да ли жалите због повратка у српски фудбал, неки сматрају да сте направили корак уназад доласком на Брдо?
- Нисам очекивао да ћу се вратити у српски фудбал, али сам доживео повреду. Био сам у тешкој ситуацији, већ ми је и истицао уговор са претходним клубом. У том тренутку за мене је било најбоље да се вратим, свакако ме је чекала дуга пауза. Све коцкице су се сложиле, приватне, пословне. Чукарички ми је пружио руку и не мислим да сам направио корак уназад. Српски фудбал није на истом нивоу од пре седам година. Напредовао је. О томе говоре и три учесника у групној фази европског такмичења. Искрено и новац није исти као раније. Највећи проблем је и даље инфраструктура.
Колико се Вукашин Јовановић променио од дебија за Црвену звезду и оног у Лесковцу за Чукарички?
- Много. Прошло је осам година. Зрелији сам, мислим да сам и бољи играч него кад сам дебитовао за Звезду. Највише ми се променио начин размишљања. Живот и фудбал вас на то натерају. Са 28 година доносим другачије одлуке. Колико се српски фудбал променио, толико сам и ја. Надам се да сам бољи. Срећан сам што сам поново у српском фудбалу. Донео сам праву одлуку. Ипак, све урађено се сумира оног дана кад играч заврши каријеру. Тек тада ћу и ја знати где сам погрешио или где нисам.
Поменули сте репрезентацију, имате 28 година, да ли сте се одрекли дреса државног тима?
- Репрезентације се никад не одричем. О томе да ли би требало или не да буде у репрезентацији је нешто о чему нико од нас нема право да размишља. Играч мора да буде увек спреман за позив, кад год да дође.
Да се вратимо српском фудбалу, Црвена звезда је завршила на другом месту, Чукарички је четврти у првенству, да ли сте изненађени изгледом табеле?
- Не волим да причам о стварима о којима не знам много. На Маракани су тренутно само два-три играча са којима сам некад играо. Црвена звезда стално треба да иде на титулу, али не мислим да сваке године мора и да је освоји. Једноставно, Партизан је такође велики клуб, има исте амбиције као црвено-бели. С друге стране, мој бивши клуб је играчки квалитетнији. То је евидентно. Али, не треба сада играчима стављати „нож” под грло. Тако се ствара још већи притисак.
Ко ће бити првак?
- Звезда, јер има бољу екипу и навијаче. Уз њихову подршку то је то. Шампионат није само јесен и 19 утакмица, дуго је ово такмичење, а разлика је само један бод, имамо још два дербија.
Где је ту ваш садашњи клуб Чукарички у борби за Европу, ТСЦ је већ одмакао осам бодова?
- Наш највећи проблем, мада га не бих тако назвао је играње у Европи. Људи нису свесни колико је то све напорно, причам из искуства, прошао сам то у Француској. Чукаричком је ово била прва групна фаза, а има доста млад тим, без много искуства играња утакмица на свака три дана. Паклен темпо. Да ме неко не схвати погрешно, нама је било сјајно у Лесковцу, али додатно су нас умарала путовања. Треба сести у аутобус и возити се три сата. Свако ко жели да нађе ману Чукаричком, увек ће рећи да смо примили шест голова од Фјорентине, да нисмо узели ни бод, а људи заборављају да је клубу ово било прво овакво искуство.
Конкретно, који вам је циљ ове сезоне?
- Да покушамо да будемо трећи. Морамо да дамо максимум и у Купу Србије, па ћемо да видимо где ће нас то на крају одвести. Пријатно сам изнанађен квалитетом наше екипе. Кад се погледа чак и на папиру ово је баш јак тим.
Велика је конкуренција на месту штопера, осим вас ту су још Врањеш, Серафимовић, Суботић и Ковачевић, како ће сви на терен?
- Шеф ће одучити ко ће играти. Сви морамо да будемо максимално концентрисани. Дешавало ми се у каријери да баш кад сам сигуран да ћу играти, нисам добијао прилику и обрнуто. С друге стране, имам добар осећај што се тиче пролећног дела сезоне.
Чини се да сви виде тандем Јовановић – Врањеш као први избор?
- Врањеш и ја никад нисмо играли заједно у тандему, чак ни јесенас. Имамо сад прилику. Са Огијем сам супер приватно, познавали смо се и пре Чукарчког. Сада смо слободно време провели код њега у Бањалуци. Колектив увек избаци поједница, а нико од нас не може сам да игра. Што значи, ко се најбоље спреми тај ће и играти – закључио је Јовановић, не истичући никако себе у први план, иако би по квалитету и искуству могао.
СИН ВУКСАН МЕ ЈЕ ПРОМЕНИО
Један од највећих мотива да се врати у Србију, за Вукашина Јовановића је био и син Вуксан.
- Родитељство ме је променило. Тотално друга димензија живота. Сви приоритети које сам до тада имао су се променили. Син је дошао на прво место. Два најважнија датума у мом животу су, кад сам постао отац и освојио „злато” на Новом Зеланду. Осећам се много испуњеније и расположеније од доласка Вуксана на свет, који је иначе добио име по покојном деди.
ВАСПИТАН САМ У ДУХУ ПРАВОСЛАВЉА
Кад год је у прилици Јовановић подсећа колико су вера и традиција важни у његовом животу:
- Вера ми је битна у живоу, тако сам одгајан. Од малих ногу су ме родитељи усмеравали у том правцу, баш као и обе баке. Оне су биле задужене да се увек окупљамо на сваки велики празник. Вера нас је одржала као народ, почев од Турака до бомбардовања. Видим све више младих који се враћају традицији, вери. Ипак, у свему томе важно је бити добар човек.
ПОДРЖАВАМ ОБАВЕЗНИ ВОЈНИ РОК
Замислио се добро Јовановић на питање шта би био да није фудбалер:
- Био бих професионални војник или специјалац. Кад сам био мали волео сам да се играм са пушкама.
Све се гласније прича о повратку обавезног служења војног рока, упадате у ту категорију која би сад добила позив, имате 28 година?
- Не дао Бог да дође до неког рата, али сматрам да би сваки мушкарац требало да прође војну обуку. Из разговора са оцем, старијим људима, видим да је многима то искуство послужило у каснијим годинама. Подржавам обавезни војни рок. Спадам у ту групу коју би качила војска да се данас уведе, али кад је могао Џаја, Пеђа, Мијат, Пикси и сви они да иду у војску, што да не бих и ја.
КАВАНИ МЕ ЈЕ МУЧИО
Дефанзивци су често под лупом фудбалске јавности, стално им се „мери” свака гешка, Вукашин Јовановић одговара против кога му је у српском фудбалу минуле јесени било најтеже:
- Нисам много играо, али у тих пар утакмица издвојио бих малог Луковића. Фантастичан играч, није толико тежак за чување у пољу, колико је у шеснаестерцу непредвидив. Врхуснки таленат. Свидео ми се Сремчевић из Лучана. Доста јак физички. У првом мандату издвојио бих Абубакара, брз, јак.
А у иностранству?
- Ту бих издвојио Каванија. Он ми је највише проблема правио, мучио ме на терену, давао голове. Увек смо губили од ПСЖ-а – истакао је Јовановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
