Štoper Čukaričkog o suzama sa Novog Zelanda, Zvezdi, povratku u srpski fudbal, obaveznom vojnom roku, Kavaniju…

Mnoge je minulog leta iznenadio povratak Vukašina Jovanovića u srpski fudbal, još više odluka sportskog direktora Čukaričkog Vladimira Matijaševića da dovede povređenog igrača. Danas, sedam meseci kasnije, jasno je da su obe strane donele pravu odluku.

Harizamtičan, nasmejan, veseo, pozitivan, stamen, sve su to vrline koje krase Jovanovića, ali je prva asocijacija na stamenog štopera Čukaričkog i sada slika uplakanog dečaka sa Novog Zelanda, gde je pokazao kakvu emociju nosi u grudima.  

- Naježim se na pomen finalne utakmice sa Brazilom na Novom Zelandu. Poslednji sudijski zvižduk će mi zauvek ostati u sećanju. Ne postoji trofej koji bi mogao da zameni onaj sa Novog Zelanda. To je nešto neobjašnjivo. Jedina stvar o kojoj ću pričati svom detetu je upravo ta emocija koju smo doživeli kad smo postali prvaci. Nešto najlepše u karijeri. Igranje za reprezentaciju ne može ništa da zameni – iskreno je i ovom prilikom pokazao emociju Vukašin Jovanović, štoper Čukaričkog.

U kontaktu ste još sa saigračima iz te generacije?

- Jesam, mada nas je put odveo na različite strane. Većina nas je napravila dobre karijere, obezbedila se. Opet, siguran sam da nikome nijedan ugovor ne može i nije zamenio te emocije, koje smo zajedno doživeli na Novom Zelandu. Svetska titula je svakako obeležila naše karijere, ali i srpski fudbal. Ostaće zapisano u istoriji.

Čukarički je jedina ekipa u Srbiji koja ima dvojicu osvajača zlata sa Novog Zelanda, tu je i Miladin Stevanović?

- Da, mislim da niko nema dvojicu planetarnih prvaka u ekipi. Baš smo juče posle večere evocirali uspomene na taj period, prepričavali anegdote. Dobro je da u srpskom fudbalu ima i danas igrača sa titulom šampiona sveta. U nekim aspektima po tome se vidi da domaći fudbal ide napred, a opet postoji i ona druga strana gde se ništa nije promenilo što me brine.

Da li žalite zbog povratka u srpski fudbal, neki smatraju da ste napravili korak unazad dolaskom na Brdo?

- Nisam očekivao da ću se vratiti u srpski fudbal, ali sam doživeo povredu. Bio sam u teškoj situaciji, već mi je i isticao ugovor sa prethodnim klubom. U tom trenutku za mene je bilo najbolje da se vratim, svakako me je čekala duga pauza. Sve kockice su se složile, privatne, poslovne. Čukarički mi je pružio ruku i ne mislim da sam napravio korak unazad. Srpski fudbal nije na istom nivou od pre sedam godina. Napredovao je. O tome govore i tri učesnika u grupnoj fazi evropskog takmičenja. Iskreno i novac nije isti kao ranije. Najveći problem je i dalje infrastruktura.

Koliko se Vukašin Jovanović promenio od debija za Crvenu zvezdu i onog u Leskovcu za Čukarički?

- Mnogo. Prošlo je osam godina. Zreliji sam, mislim da sam i bolji igrač nego kad sam debitovao za Zvezdu. Najviše mi se promenio način razmišljanja. Život i fudbal vas na to nateraju. Sa 28 godina donosim drugačije odluke. Koliko se srpski fudbal promenio, toliko sam i ja. Nadam se da sam bolji. Srećan sam što sam ponovo u srpskom fudbalu. Doneo sam pravu odluku. Ipak, sve urađeno se sumira onog dana kad igrač završi karijeru. Tek tada ću i ja znati gde sam pogrešio ili gde nisam.

Pomenuli ste reprezentaciju, imate 28 godina, da li ste se odrekli dresa državnog tima?

- Reprezentacije se nikad ne odričem. O tome da li bi trebalo ili ne da bude u reprezentaciji je nešto o čemu niko od nas nema pravo da razmišlja. Igrač mora da bude uvek spreman za poziv, kad god da dođe.

Da se vratimo srpskom fudbalu, Crvena zvezda je završila na drugom mestu, Čukarički je četvrti u prvenstvu, da li ste iznenađeni izgledom tabele?

- Ne volim da pričam o stvarima o kojima ne znam mnogo. Na Marakani su trenutno samo dva-tri igrača sa kojima sam nekad igrao. Crvena zvezda stalno treba da ide na titulu, ali ne mislim da svake godine mora i da je osvoji. Jednostavno, Partizan je takođe veliki klub, ima iste ambicije kao crveno-beli. S druge strane, moj bivši klub je igrački kvalitetniji. To je evidentno. Ali, ne treba sada igračima stavljati „nož” pod grlo. Tako se stvara još veći pritisak.

Ko će biti prvak?

- Zvezda, jer ima bolju ekipu i navijače. Uz njihovu podršku to je to. Šampionat nije samo jesen i 19 utakmica, dugo je ovo takmičenje, a  razlika je samo jedan bod, imamo još dva derbija. 

Gde je tu vaš sadašnji klub Čukarički u borbi za Evropu, TSC je već odmakao osam bodova?

- Naš najveći problem, mada ga ne bih tako nazvao je igranje u Evropi. Ljudi nisu svesni koliko je to sve naporno, pričam iz iskustva, prošao sam to u Francuskoj. Čukaričkom je ovo bila prva grupna faza, a ima dosta mlad tim, bez mnogo iskustva igranja utakmica na svaka tri dana. Paklen tempo. Da me neko ne shvati pogrešno, nama je bilo sjajno u Leskovcu, ali dodatno su nas umarala putovanja. Treba sesti u autobus i voziti se tri sata. Svako ko želi da nađe manu Čukaričkom, uvek će reći da smo primili šest golova od Fjorentine, da nismo uzeli ni bod, a ljudi zaboravljaju da je klubu ovo bilo prvo ovakvo iskustvo.

Konkretno, koji vam je cilj ove sezone?

- Da pokušamo da budemo treći. Moramo da damo maksimum i u Kupu Srbije, pa ćemo da vidimo gde će nas to na kraju odvesti. Prijatno sam iznanađen kvalitetom naše ekipe. Kad se pogleda čak i na papiru ovo je baš jak tim.

Velika je konkurencija na mestu štopera, osim vas tu su još Vranješ, Serafimović, Subotić i Kovačević, kako će svi na teren?

- Šef će odučiti ko će igrati. Svi moramo da budemo maksimalno koncentrisani. Dešavalo mi se u karijeri da baš kad sam siguran da ću igrati, nisam dobijao priliku i obrnuto. S druge strane, imam dobar osećaj što se tiče prolećnog dela sezone.

Čini se da svi vide tandem Jovanović – Vranješ kao prvi izbor?

- Vranješ i ja nikad nismo igrali zajedno u tandemu, čak ni jesenas. Imamo sad priliku. Sa Ogijem sam super privatno, poznavali smo se i pre Čukarčkog. Sada smo slobodno vreme proveli kod njega u Banjaluci. Kolektiv uvek izbaci pojednica, a niko od nas ne može sam da igra. Što znači, ko se najbolje spremi taj će i igrati – zaključio je Jovanović, ne ističući nikako sebe u prvi plan, iako bi po kvalitetu i iskustvu mogao.