Некадашњи дефанзивац о повратку у Партизан после осам година

Постоје места на свету где се људи без обзира на све увек радо враћају, неки то зову уточиштем, неко сигурном луком или можда чак мирним морем. Али, какво год значење желите да извучете из свега тога, поента је јасна, између одређених особа и средина, постоји повезница, она нит која не може да пукне. Овакву ситуацију имамо у случају Марка Јовановића (35) и Партизана. Момак родом из Ариља дошао је у Хумску са 12 година, два пута носио црно-бели дрес (од 2007. до 2011. као и на кратко 2016. године) и учествовао у освајању трофеја. Искусни дефанзивац решио је да ове зиме стави тачку на играчку каријеру и крене у ново поглавље и то као тренер, а почетак, где другде него у Партизану.

- Речи не могу да опишу колико сам срећан што сам се вратио у свој клуб... Не знам, толико ми је драго што сам поново у Партизану, овде сам од 12. године. Tешко је ово описати, осећај што сaм поново код куће је нешто посебно. Био сам ту све време, али као навијач. Долазио сам на утакмице, како на фудбалске, тако и кошаркашке. Ово је био неки пут којим сам желео да идем после каријере, нова улога и искуство за мене. Можда је све ово дошло раније него што сам очекивао, али не жалим се. Олакшавајућа околност ми је што познајем све људе у клубу, тако да неће бити проблем да се привикнем - емотивно почиње причу Марко Јовановић.

До краја јесени штопер Железничара наставља у истом тону.

- Сви знају колико волим Партизан и шта ми клуб значи. Дао ми је много у животу. Надао сам се да ћу у неком тренутку поново да дођем. Понављам, можда се све одиграло брже од очекивања, али хвала Богу на томе. Дошао сам на позив Игора Дуљаја. Ивица Краљ, спортски директор, као и остали људи из Управе су подржали ту идеју. Надам се да ћу и као тренер бити барем једнако успешан као играч и да ће се трофеји вратити у Хумску.

Јовановић са поштовањем прича о Игору Дуљају, иако га није познавао пре доласка у Партизан.

- Знам га као играча, неколико пута смо се виђали на терену, играли један против другог, али нисмо имали прилику да будемо у комуникацији. Веома га поштујем, од свих људи сетио се баш мене. Познајем доста играча, приватно се дружим са њима. Нећу имати проблем да се скапирам, неки су ми били и саиграчи. Упознао сам се и са странцима.

Без обзира на године и велики број промењених клубова, кад погледате Марка Јовановића на терену, не изгледа као неко ко отаљава посао и да у њему још „има барута”.

- Физички сам се осећао одлично, могао сам још да играм, али у последње време било је проблема са неким лакшим повредама и нисам хтео ништа да радим на силу, нити да узимам место млађим момцима. Осетио сам да је прави тренутак да ставим тачку. После тога, дошао је позив Партизана, а кад је тако, онда нема никаквог колебања. Не мислим да сам донео погрешну одлуку што се тиче краја каријере, штавише.

Док је носио црно-бели дрес (два „мандата“) је радио са пет тренера, а међу њима су били Мирослав Ђукић, Славиша Јокановић, Александар Станојевић, Горан Стевановић и Иван Томић. Рекло би се, имао је од кога да „краде занат”.

- Сваки тренер је доносио нешто своје, не бих никога издвајао. Драго ми је што сам имао прилику да сарађујем са свим шефовима стручног штаба који су били у Партизану. Сви ти људи су легенде клуба, исто као и Игор Дуљај сад. Направили су одличне играчке каријере, доказани су у свом послу. Имао сам од кога учим као играч, исту прилику имам и на почетку тренерске каријере.

Обично се каже да успешни тренери који су били познати играчи, покушавају да имплементирају нешто од свог карактера у екипу или у неког одређеног играча.

- Код себе као играча ценим пре свега карактер. То ме је красило кроз цео живот, жеља за победом, поготово док сам носио дрес Партизана. Никад нисам одустајао, тај карактер ме је вукао напред, чак и кад сам имао здравствене проблеме. Ниједан играч не може да функционише без тога. Нисам имао таленат као неки други, али сам увек гризао, борио се и то ме је на крају одвело до тога да одиграм много утакмица за Партизан, догурам до Лиге шампиона...

Омладинци Партизана су ове сезоне скренули пажњу на себе. Актуелни су прваци, играју нокаут фазу УЕФА Лиге младих и намериће се на Брагу. Као неко ко је прошао комплетну школу Партизана, Јовановић зна кроз шта пролазе јуниори:

- Видим да су веома талентовани, да није тако, не би ни били у Партизану. На њима је да се боре, раде и да слушају тренера. Увек мора да буде таквих играча, погледајте само Михајла Илића. После шест месеци је направио одличан трансфер. Ако неки играч вреди треба га истрпети, клуб ће имати бенефит из тога. Све је до њих. Морају бити свесни да много момака њиховог узраста сања црно-бели дрес. Многи не прођу. Из моје генерације можете на прсте једне руке избројати оне који су дошли до првог тима. Не указују се такве прилике сваки дан, зато морају да буду спремни да искористе шансу - закључио је Јовановић.