Nekadašnji defanzivac o povratku u Partizan posle osam godina

Postoje mesta na svetu gde se ljudi bez obzira na sve uvek rado vraćaju, neki to zovu utočištem, neko sigurnom lukom ili možda čak mirnim morem. Ali, kakvo god značenje želite da izvučete iz svega toga, poenta je jasna, između određenih osoba i sredina, postoji poveznica, ona nit koja ne može da pukne. Ovakvu situaciju imamo u slučaju Marka Jovanovića (35) i Partizana. Momak rodom iz Arilja došao je u Humsku sa 12 godina, dva puta nosio crno-beli dres (od 2007. do 2011. kao i na kratko 2016. godine) i učestvovao u osvajanju trofeja. Iskusni defanzivac rešio je da ove zime stavi tačku na igračku karijeru i krene u novo poglavlje i to kao trener, a početak, gde drugde nego u Partizanu.

- Reči ne mogu da opišu koliko sam srećan što sam se vratio u svoj klub... Ne znam, toliko mi je drago što sam ponovo u Partizanu, ovde sam od 12. godine. Teško je ovo opisati, osećaj što sam ponovo kod kuće je nešto posebno. Bio sam tu sve vreme, ali kao navijač. Dolazio sam na utakmice, kako na fudbalske, tako i košarkaške. Ovo je bio neki put kojim sam želeo da idem posle karijere, nova uloga i iskustvo za mene. Možda je sve ovo došlo ranije nego što sam očekivao, ali ne žalim se. Olakšavajuća okolnost mi je što poznajem sve ljude u klubu, tako da neće biti problem da se priviknem - emotivno počinje priču Marko Jovanović.

Do kraja jeseni štoper Železničara nastavlja u istom tonu.

- Svi znaju koliko volim Partizan i šta mi klub znači. Dao mi je mnogo u životu. Nadao sam se da ću u nekom trenutku ponovo da dođem. Ponavljam, možda se sve odigralo brže od očekivanja, ali hvala Bogu na tome. Došao sam na poziv Igora Duljaja. Ivica Kralj, sportski direktor, kao i ostali ljudi iz Uprave su podržali tu ideju. Nadam se da ću i kao trener biti barem jednako uspešan kao igrač i da će se trofeji vratiti u Humsku.

Jovanović sa poštovanjem priča o Igoru Duljaju, iako ga nije poznavao pre dolaska u Partizan.

- Znam ga kao igrača, nekoliko puta smo se viđali na terenu, igrali jedan protiv drugog, ali nismo imali priliku da budemo u komunikaciji. Veoma ga poštujem, od svih ljudi setio se baš mene. Poznajem dosta igrača, privatno se družim sa njima. Neću imati problem da se skapiram, neki su mi bili i saigrači. Upoznao sam se i sa strancima.

Bez obzira na godine i veliki broj promenjenih klubova, kad pogledate Marka Jovanovića na terenu, ne izgleda kao neko ko otaljava posao i da u njemu još „ima baruta”.

- Fizički sam se osećao odlično, mogao sam još da igram, ali u poslednje vreme bilo je problema sa nekim lakšim povredama i nisam hteo ništa da radim na silu, niti da uzimam mesto mlađim momcima. Osetio sam da je pravi trenutak da stavim tačku. Posle toga, došao je poziv Partizana, a kad je tako, onda nema nikakvog kolebanja. Ne mislim da sam doneo pogrešnu odluku što se tiče kraja karijere, štaviše.

Dok je nosio crno-beli dres (dva „mandata“) je radio sa pet trenera, a među njima su bili Miroslav Đukić, Slaviša Jokanović, Aleksandar Stanojević, Goran Stevanović i Ivan Tomić. Reklo bi se, imao je od koga da „krade zanat”.

- Svaki trener je donosio nešto svoje, ne bih nikoga izdvajao. Drago mi je što sam imao priliku da sarađujem sa svim šefovima stručnog štaba koji su bili u Partizanu. Svi ti ljudi su legende kluba, isto kao i Igor Duljaj sad. Napravili su odlične igračke karijere, dokazani su u svom poslu. Imao sam od koga učim kao igrač, istu priliku imam i na početku trenerske karijere.

Obično se kaže da uspešni treneri koji su bili poznati igrači, pokušavaju da implementiraju nešto od svog karaktera u ekipu ili u nekog određenog igrača.

- Kod sebe kao igrača cenim pre svega karakter. To me je krasilo kroz ceo život, želja za pobedom, pogotovo dok sam nosio dres Partizana. Nikad nisam odustajao, taj karakter me je vukao napred, čak i kad sam imao zdravstvene probleme. Nijedan igrač ne može da funkcioniše bez toga. Nisam imao talenat kao neki drugi, ali sam uvek grizao, borio se i to me je na kraju odvelo do toga da odigram mnogo utakmica za Partizan, doguram do Lige šampiona...

Omladinci Partizana su ove sezone skrenuli pažnju na sebe. Aktuelni su prvaci, igraju nokaut fazu UEFA Lige mladih i nameriće se na Bragu. Kao neko ko je prošao kompletnu školu Partizana, Jovanović zna kroz šta prolaze juniori:

- Vidim da su veoma talentovani, da nije tako, ne bi ni bili u Partizanu. Na njima je da se bore, rade i da slušaju trenera. Uvek mora da bude takvih igrača, pogledajte samo Mihajla Ilića. Posle šest meseci je napravio odličan transfer. Ako neki igrač vredi treba ga istrpeti, klub će imati benefit iz toga. Sve je do njih. Moraju biti svesni da mnogo momaka njihovog uzrasta sanja crno-beli dres. Mnogi ne prođu. Iz moje generacije možete na prste jedne ruke izbrojati one koji su došli do prvog tima. Ne ukazuju se takve prilike svaki dan, zato moraju da budu spremni da iskoriste šansu - zaključio je Jovanović.