Ако није Игор, онда је стрелац са Чукарички, други Миладиновић, Урош, али је асистент остао исти кад су браћа у питању, Ђорђе Ивановић. Млађи од поменуте двојице донео је прву победу екипи са Бановог брда у дуелу против друголигаша ЕНАД-а и наговестио да би овог пролећа са успехом могао да замени брата, уколико Игора пут одведе у иностранство, а већ се о томе увелико „шушка”.
После позајмице у ОФК Вршцу, управа Чукаричког решила је да ове зиме врати у тим Уроша Миладиновића и по првој утакмици рекло би се да није погрешила.
- Ово су ми треће припреме са првим тимом Чукаричког, тек сад сам успео да постигнем гол, првенац. Много ми значи по повратку са позајмице – каже Урош Миладиновић, млађи од браће у тиму са Бановог брда.
Изгледа да између браће Миладиновић и Ивановића има нека посебна веза, кад су асистенције у питању?
- Изгледа да има. Много нам значе савети Ђолета Ивановића на терену и ван њега. Пружа нам подршку.
Колико сте сазрели на позајмици, многи млади играчи не желе да одлазе у условно речено мање клубове?
- Значила ми је позајмица у Вршцу, пре свега да се навикнем на сениорски фудбал. Мало ми је било криво кад сам одлазио на позајмицу, али сад видим да ми је користило. Задовољан сам како је све прошло у Вршцу, не кајем се.
Да ли сте размишљали да одустанете од свега кад су вас послали на позајмицу?
- Нисам заиста. Увек сам веровао да могу да се пробијем до првог тима.
Како сте реаговали кад су вас из Чукаричког позвали да се вратите?
- Био сам пресрећан. Вратио сам се у свој клуб, спреман сам да радим још јаче.
Да ли вам смета што вас често упоређују са братом Игором, иза којег је одлична јесен?
- Не смета ми поређење, волим што је тако, мада има разлике између нас двојице. На првим и другим припремама играо сам крило, а сад сам се вратио на „своју” позицију предњег везног као брат. Тако да ћемо бити конкуренција.
Сад је велика „гужва” у везном реду, неће вам само брат бити конкуренција, за три места, конкурише девет играча?
- Видећемо, како шеф одлучи. Можда да одиграмо по полувреме. Шалу на страну, највећа конкуренција је заиста у везном реду, али морам да будем стрпљив. Игор је, такође раније био на клупи, па је сад стандардан. Стрпљење је кључ, то ми је рекао и да ће све временом доћи.
Брат је најбољи стрелац Чукаричког са шест голова, каква је ваша статистика у Вршцу?
- Само један гол, али надам се да је овај првенац на припремама наговештај голгетерског пролећа. Ко зна, можда и престигнем Игора.
Шта бисте да можете узели од брата, а шта бисте њему позајмили у игри?
- Узео бих мало брзине и технике од њега. У сваком случају, на сваком сегменту игре може да се ради додатно да би се прикриле мане.
Чију бисте каријеру волели да имате?
-Сергеја Милинковића–Савића.
Која вам је омиљена лига?
- Шпанска, због Реала, мада волим и Манчестер.
Може ли овај тим Чукаричког да смањи заостатак за ТСЦ-ом, па можда и престигне ривала који је прилично одмакао?
- Верујем да можемо до трећег места, овај тим има квалитет.
Коју утакмицу са нестрпљењем чекате у наставку?
- Против Партизана.
Какав је Гордан Петрић, нови тренер?
- Петрић је сјајан. Требало би у Србији да имамо више оваквих тренера као што је он. Скроз је опуштен, што нама одговара, надам се да ћемо му то вратити на терену – закључио је Урош Миладиновић.
НИСАМ ЦИМЕР СА БРАТОМ
Браћа Миладиновић раздвојена су на припремама у Лимасолу, али својом вољом.
- Нисмо заједно у соби. Игор је са Ђолетом Ивановићем, већ дуже време цимер, ја сам са Бојаном Ковачевићем. Много би било да и на припремамам будемо заједно – у шали је рекао млађи од браће Миладиновић.
ИГРАЛИ СМО ПО ТУРНИРИМА ДВЕ ГОДИНЕ
Прве кораке Миладиновићи су направили у школици фудбала „Кнез Лазар” у Крушевцу, али требало је времена да дођу до Београда.
- Две године смо играли по разним турнирима у околини Крушевца и по Србији. Тада нас је приметио Ђорђе Аћимовић Ђулика. После завршене основне школе преселили смо се у Београд. Са 14 година смо дошли у Чукарички.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
