Андрија Калуђеровић у јесењој сезони није добијао много шанси у дресу ОФК Београда и одиграо је само једну утакмицу. Предност су имали Александар Кахвић и Дејан Георгијевић, а заједно су постигли 18 голова.
Здравствени и проблеми са повредама на крају били су јачи и Андрија Калуђеровић је решио да, у 36. години, заврши богату каријеру.
Вратио се међу Романтичаре прошле сезоне, после две деценије, и са десет голова дао огроман допринос повратку међу прволигаше. Најважнији је свакако био гол против Земуна којим је ОФК Београд преузео лидерску позицију на табели Српске лиге Београд и после шест година вратио се на место успеха. Према личном признању, тај гол му је један од најдражих у каријери, а терен је делио са Филипом Касалицом, венчаним кумом.
Каријеру је почео у млађим категоријама АИК-а из родне Бачке Тополе одакле је 2003. године, са 14 лета, стигао на Омладински стадион.
Његово фудбалско путешествије може да се упореди са оним које је имао Себастијан Абреу. Уругвајски нападач је у каријери играо за 31 клуб, Андрија је стао на „коти 26”. Међу њима су Црвена звезда, Рад, Војводина, Расинг Сантандер, Пекинг гуан, Жалгирис... Са Жалгирисом је 2016. године освојио титулу првака Литваније, а исте сезоне био је најбољи стрелац лиге са 20 голова и то на само 19 утакмица. У Црвеној зведи је, такође, био златна копачка, пошто је у сезони 2010/11. постигао 13 голова од којих су многи доносили победе црвено-белима.
Стигао је и до дреса репрезентације, дебитовао је против Јапана у априлу 2010. Ово не значи да дефинитивно збогом фудбалу, Калуђеровић је раније говорио да би волео да ради посао скаута. Ко зна, можда му је њух за играче, као и за голове.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
