Andrija Kaluđerović u jesenjoj sezoni nije dobijao mnogo šansi u dresu OFK Beograda i odigrao je samo jednu utakmicu. Prednost su imali Aleksandar Kahvić i Dejan Georgijević, a zajedno su postigli 18 golova.
Zdravstveni i problemi sa povredama na kraju bili su jači i Andrija Kaluđerović je rešio da, u 36. godini, završi bogatu karijeru.
Vratio se među Romantičare prošle sezone, posle dve decenije, i sa deset golova dao ogroman doprinos povratku među prvoligaše. Najvažniji je svakako bio gol protiv Zemuna kojim je OFK Beograd preuzeo lidersku poziciju na tabeli Srpske lige Beograd i posle šest godina vratio se na mesto uspeha. Prema ličnom priznanju, taj gol mu je jedan od najdražih u karijeri, a teren je delio sa Filipom Kasalicom, venčanim kumom.
Karijeru je počeo u mlađim kategorijama AIK-a iz rodne Bačke Topole odakle je 2003. godine, sa 14 leta, stigao na Omladinski stadion.
Njegovo fudbalsko putešestvije može da se uporedi sa onim koje je imao Sebastijan Abreu. Urugvajski napadač je u karijeri igrao za 31 klub, Andrija je stao na „koti 26”. Među njima su Crvena zvezda, Rad, Vojvodina, Rasing Santander, Peking guan, Žalgiris... Sa Žalgirisom je 2016. godine osvojio titulu prvaka Litvanije, a iste sezone bio je najbolji strelac lige sa 20 golova i to na samo 19 utakmica. U Crvenoj zvedi je, takođe, bio zlatna kopačka, pošto je u sezoni 2010/11. postigao 13 golova od kojih su mnogi donosili pobede crveno-belima.
Stigao je i do dresa reprezentacije, debitovao je protiv Japana u aprilu 2010. Ovo ne znači da definitivno zbogom fudbalu, Kaluđerović je ranije govorio da bi voleo da radi posao skauta. Ko zna, možda mu je njuh za igrače, kao i za golove.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
