Крагујевчани верују у младе снаге

(Специјално за Журнал из Анталије)

Пут турског приморја, на коме ће боравити до 31. јануара, Раднички 1923 је кренуо са тројицом голмана. И у принципу то је нешто сасвим очекивано и нормално, али пажњу свакако привлачи податак о њиховим годинама. Међу њима је најстарији тренутно први чувар мреже Стојан Лековић (23), а у том сегменту тек за мало заостају, по годину млађи, Милош Младеновић и Василије Жунић.

- Карактеристично за сву тројицу је да су изузетно вредни и да исказују велику вољу и жељу да упијају нова знања. Као неком са више од 25 година искуства у овом послу, желим пре свега да они буду добри људи и са своје стране ћу учинити све да тако буде. Наравно да тиме неће бити запостављен спортски аспект њиховог напретка, који је свима у интересу, како њима лично, тако још више и клубу чији грб носимо - каже Дејан Јелчић, коме је после четири године одсуства поново поверен рад са голманима првог тима.

Највеће минутажу током недавно завршене „јесени” изнео је Лековић, који је показао напредак у односу на неко прошло време. Све више улива поверење не само саиграчима и стручном штабу, већ и присталицама Радничког 1923, које су знале да га здушно подрже са трибина.

- Лековић се током претходне полусезоне изборио за минутажу, у конкуренцији искуснијег Филипа Пајовића, који је у међувремену отишао у другу средину, и Младеновића. Тачно је, има помака, али не можемо рећи да је то сада неки огроман напредак, већ се пре свега ту мисли на стабилност, док тај сегмент игре ногом још морамо да поправљамо. Има добар потенцијал, прихвата савете и знао је да се својим одбранама наметне и као лидер тима - оцена је Јелчића.

Шансу у првом делу првенства добијао је и Младеновић, за кога се такође верује да поседује квалитет достојан чувара мреже на суперлигашком нивоу, па и изнад тога.

- Пре свега за њега могу да кажем да је изузетан професионалац, марљив је и константно је под великом жељом да брани. Налази се у том периоду голманског сазревања кад се догађају и поједини киксеви, пре свега онда кад допусти да га „повуче” утакмица и постане брзоплет уместо брз. Ништа то није необично, достојна је конкуренција Лековићу, одличан су пар и сигурно да очекујем напредак и од Младеновића.

Током паузе измеђе две полусезоне у матични клуб вратио се Жунић, који је претходних шест месеци боравио у чачанском Борцу, а сада у Анталији покушава да се наметне стручном штабу за своје место под сунцем.

- Самим тим што смо одлучили да га вратимо са „позајмице” значи да смо у њему видели и препознали квалитет. Одликује га изузетна хитрина на том нивоу који мало који голман има. Оно што могу да кажем јесте да се добро уклопио у рад са Лековићем и Младеновићем, односно, да смо са њим заокружили трио који би нам у блиској будућности обезбедио поузданост на позицији испред гола.

Колико поверења у своје голмане имају у Радничком 1923 сведочи још један податак. Уочи поласка за Турску, са Лековићем је анексом продужена сарадња по већ постојећем, док је Жунић потписао први професионални уговор у каријери са матичним клубом.

- И то је добро запажање. Лековић је имао издашније понуде других клубова, али ниједног тренутка нисмо помислили на могућност да останемо без њега. Такође, каже се да су голмани у некој старијој доби бољи и сигурнији, нисмо разматрали опцију о довођењу неког таквог, већ смо одлучили да се у потпуности посветимо нашим младићима, чврсто верујући да смо направили добар потез - сматра Јелчић.