Kragujevčani veruju u mlade snage

(Specijalno za Žurnal iz Antalije)

Put turskog primorja, na kome će boraviti do 31. januara, Radnički 1923 je krenuo sa trojicom golmana. I u principu to je nešto sasvim očekivano i normalno, ali pažnju svakako privlači podatak o njihovim godinama. Među njima je najstariji trenutno prvi čuvar mreže Stojan Leković (23), a u tom segmentu tek za malo zaostaju, po godinu mlađi, Miloš Mladenović i Vasilije Žunić.

- Karakteristično za svu trojicu je da su izuzetno vredni i da iskazuju veliku volju i želju da upijaju nova znanja. Kao nekom sa više od 25 godina iskustva u ovom poslu, želim pre svega da oni budu dobri ljudi i sa svoje strane ću učiniti sve da tako bude. Naravno da time neće biti zapostavljen sportski aspekt njihovog napretka, koji je svima u interesu, kako njima lično, tako još više i klubu čiji grb nosimo - kaže Dejan Jelčić, kome je posle četiri godine odsustva ponovo poveren rad sa golmanima prvog tima.

Najveće minutažu tokom nedavno završene „jeseni” izneo je Leković, koji je pokazao napredak u odnosu na neko prošlo vreme. Sve više uliva poverenje ne samo saigračima i stručnom štabu, već i pristalicama Radničkog 1923, koje su znale da ga zdušno podrže sa tribina.

- Leković se tokom prethodne polusezone izborio za minutažu, u konkurenciji iskusnijeg Filipa Pajovića, koji je u međuvremenu otišao u drugu sredinu, i Mladenovića. Tačno je, ima pomaka, ali ne možemo reći da je to sada neki ogroman napredak, već se pre svega tu misli na stabilnost, dok taj segment igre nogom još moramo da popravljamo. Ima dobar potencijal, prihvata savete i znao je da se svojim odbranama nametne i kao lider tima - ocena je Jelčića.

Šansu u prvom delu prvenstva dobijao je i Mladenović, za koga se takođe veruje da poseduje kvalitet dostojan čuvara mreže na superligaškom nivou, pa i iznad toga.

- Pre svega za njega mogu da kažem da je izuzetan profesionalac, marljiv je i konstantno je pod velikom željom da brani. Nalazi se u tom periodu golmanskog sazrevanja kad se događaju i pojedini kiksevi, pre svega onda kad dopusti da ga „povuče” utakmica i postane brzoplet umesto brz. Ništa to nije neobično, dostojna je konkurencija Lekoviću, odličan su par i sigurno da očekujem napredak i od Mladenovića.

Tokom pauze izmeđe dve polusezone u matični klub vratio se Žunić, koji je prethodnih šest meseci boravio u čačanskom Borcu, a sada u Antaliji pokušava da se nametne stručnom štabu za svoje mesto pod suncem.

- Samim tim što smo odlučili da ga vratimo sa „pozajmice” znači da smo u njemu videli i prepoznali kvalitet. Odlikuje ga izuzetna hitrina na tom nivou koji malo koji golman ima. Ono što mogu da kažem jeste da se dobro uklopio u rad sa Lekovićem i Mladenovićem, odnosno, da smo sa njim zaokružili trio koji bi nam u bliskoj budućnosti obezbedio pouzdanost na poziciji ispred gola.

Koliko poverenja u svoje golmane imaju u Radničkom 1923 svedoči još jedan podatak. Uoči polaska za Tursku, sa Lekovićem je aneksom produžena saradnja po već postojećem, dok je Žunić potpisao prvi profesionalni ugovor u karijeri sa matičnim klubom.

- I to je dobro zapažanje. Leković je imao izdašnije ponude drugih klubova, ali nijednog trenutka nismo pomislili na mogućnost da ostanemo bez njega. Takođe, kaže se da su golmani u nekoj starijoj dobi bolji i sigurniji, nismo razmatrali opciju o dovođenju nekog takvog, već smo odlučili da se u potpunosti posvetimo našim mladićima, čvrsto verujući da smo napravili dobar potez - smatra Jelčić.