ВРЕМЕПЛОВ – Мркела: Звезда је мој смисао живота

Био је, у много чему, човек рекорда. Обећавао много, доста и постигао, али јавност је од Митра Мркеле тражила још више. Брз, упоран, незгодан за чување,  остварио је више него добру каријеру. Данас је спортски директор Црвене звезде.

Од детињства не може се лако побећи. У то се са 16 година и 16 дана уверио Митар Мркела, кад је са доста старијим од себе појурио за фудбалском лоптом на прволигашким утакмицама широм Југославије. Од тада, па до дана данашњег, он не може нити хоће да побегне од судбине, тако да је за њега фудбал више од игре, више од професије.

Пре неколико месеци у касне ноћне сате репризирана је емисија Радио–телевизије Србије о младом момку, скоро дечаку. Тад су тренери износили очекивања да се ради о будућем великом играчу, саиграчи навијали да тако буде, родитељи – изузетно елоквентни, образовани, радни људи и угледни становници главног града слушали су шта им дете говори, а скоро голобради младић беседио је мудро, зрело као да је био десет година старији. Очито, и у  детињству и раној младости знао је шта жели и то је и постао. Фудбал, образовање и чист образ породице – што је и остварио.

- Од малих ногу дружио сам се са фудбалском лоптом. Где год сам ходао увек сам носио „бубамару” испод мишке, тражећи другаре да играмо на два гола, ако никог није било ја сам сам шутирао. Целог детињства желео сам да постанем фудбалер. То ми се и остварило. Најпре сам заиграо за ОФК Београд, па за Црвену звезду, играо сам и за репрезентацију Југославије. Дакле, остварио сам све оне снове које сам сањао када сам био дете -  задовољан је Мркела.

Рођен је у Београду 10. јула 1965. Каријеру је започео у ОФК Београду и дебитовао за први тим са свега 16 година и 16 дана, био је и остао најмлађи дебитант у југословенској лиги. За тим са Старе Карабурме одиграо је 45 утакмица. Рекло би се да је романтика увек била у моди, ево и данас кад, све су прилике, клуб његове ране младости јуриша ка највишем степену такмичења лепе земље Србије.

- ОФК Београд је велики клуб, има богату историју. У њему су играли многи велики играчи, који су оставили неизбрисив траг у југословенском и српском фудбалу. Мени је част и велико задовољство било да сам играо за ОФК Београд, да сам тамо одрастао, стицао знање и прва искуства. Имао сам прилике да започнем каријеру са великим именима југословенског фудбала, Илијом Петковићем, Станиславом Карасијем... Играли су и многи други познати асови. Памтим и памтићу тај клуб само по лепим стварима, по детињству, а касније сам се ја враћао. Наиме, био сам тренер млађих селекција, спортски директор клуба и увек радо одем на Омладински стадион. Последњих десетак година клуб је имао доста проблема. Али, драго ми је да се у последње време враћа тамо где му је место, где припада у српском фудбалу. Надам се да ће већ од следеће сезоне поново бити у највишем рангу српског фудбала - каже Мркела.

Прешао је у Црвену звезду 1983. године, одиграо је за наш најтрофејнији клуб 327 мечева, постигао 99 голова. Освојио је титуле 1984, 1988, 1990, а ушао је и у наредну сезону где су црвено-бели такође били шампиони. На Маракани се радовао два пута и освајању Купа Југославије 1985. и 1990.

- Црвена звезда је највећи клуб на овим просторима и откад сам сазнао за себе моја жеља је била да заиграм на нашем највећем стадиону. Та жеља ми се испунила. Играо сам седам година, касније сам радио као директор млађих селекција, а сада као спортски директор. Велика је сатисфакција за сваког ко се бави фудбалом на овим просторима да може да каже да је био део таквог клуба. Она је мој смисао живота.

Контранапад Црвене звезде, води га Мркела. Ево сада уласка у казнени простор, сада је то била набачена лопта, од свега тога ништа, 1:0...

Једном рођен да вечно траје, Марко Марковић био је репортер са меча Црвена звезда – Реал, тог леденог 4. марта 1987. Описао је да је Мркела био зачетник акције у којој је наш представник повео, али и начин на који је Стеван Стојановић одбранио једанаестерац Хуго Санчезу. Играо је Мркела многе велике утакмице и допринео великим победама.

- Сви ми који смо сањали да једног дана постанемо фудбалери, живели смо за то да се десе такве утакмице као што је ова са Реалом. Било је и других великих утакмица, наравно на Маракани, али је сигурно та против Реала за моју генерацију била највећа. Могу да се подичим да сам учествовао у великој победи против Мадриђана. Остаје жал због пораза у реваншу – 0:2, елиминисани смо из Купа европских шампиона. У том тренутку, онај састав Црвене звезде није био лошији од Реаловог тима.

У време док је носио дрес црвено–беле боје, наш највећи клуб био је успешнији од Партизана са седам победа, три пораза и пет ремија. У Купу су остварена три тријумфа Мркелиног тима, један тријумф црно-белих, забележен је један реми. Бајковито су тада изгледали вечити дербији.

- Као и увек, вечити дерби је посебна прича. Нешто што се мора доживети да би се схватило. Увек пуни стадиони, предигра која траје неколико дана или читаву недељу пред утакмицу разноразне приче и предвиђања шта ће се десити и шта се очекује. Онда изађемо на терен, пред препуне трибине, па морамо да одиграмо најбоље што можемо. Мени је драго да је моја генерација у тим дуелима са Партизаном, нашим највећим ривалом, имала позитиван скор.

Није се Мркели дало да буде актер генерације европских шампиона, пошто је у лето 1990. прешао у холандски Твенте.

- Жалим помало што је тако, мада Звезда је велики клуб са огромним бројем навијача. Ја могу себе да сврстам и у играче и у навијаче. Та европска титула била је сан свих навијача од њеног клуба. Дакле, са једне стране остаје жал што нисам остао још једну сезону и да освојим титулу европског шампиона, а са друге стране велико је задовољство.

Играо је и у Бешикташу, оставио дубоке трагове у турском фудбалу, па се вратио у Холандију, у Камбур.

- Задовољан сам. У време кад сам одлазио у иностранство постојала је старосна граница и сви смо ми касније одлазили у друге земље. Нисмо имали могућност, коју данас имају играчи, да млади одемо у иностранство и да играмо дуги низ година у неком клубу. Провео сам четири године у Холандији, неко време у Турској, био сам и у Сједињеним Америчким Државама. Задовољан сам оним што сам урадио и у иностранству и у фудбалу уопште.

Иако има завршену Вишу тренерску школу, уз основне студије из области које нису повезане са фудбалом, он је био руководилац за спорт у градској управи града Београда, тренер јуниора ОФК Београда, директор Омладинске школе Звезде, па спортски директор Романтичара, те руководилац млађих категорија у ФС Србије. За његово време рада у Савезу, Србија је постала омладински првак света 2015, а пре тога јуниорски шампион Старог континента 2013. Као челник спортског сектора Црвене звезде освојио је шест титула, три дупле круне и има седам узастопних пласмана у групну фазу европског такмичења.

- Много времена сам провео у Љутице Богдана, као играч и функционер, знам шта је то што навијачи на свим континентима желе. То су трофеји! Увек постављамо највише циљеве и никада се не кријемо иза неких ствари, него стремимо највишим захтевима. И ове године циљ нам је освајање титуле и Купа Србије. Имамо бод заостатка од Партизана на пред пролећни део првенства, али верујем да је то само пролазно време, да имамо добар тим са којим ћемо освојити још један шампионски трофеј.

И тако, траје и не престаје дечија фантазија која је јача и од маште. И представља истинску филозофију живота која ће без сумње, ма колико била плодоносна, увек остати недовршена. Управо као што и бива са маштом. Јер, тешко је бити човек бројних рекорда. Након њих, јавност увек тражи више.

Таква је судбина великих, а Митар Мркела један је од њих. Већи од многих...