VREMEPLOV – Mrkela: Zvezda je moj smisao života

Bio je, u mnogo čemu, čovek rekorda. Obećavao mnogo, dosta i postigao, ali javnost je od Mitra Mrkele tražila još više. Brz, uporan, nezgodan za čuvanje,  ostvario je više nego dobru karijeru. Danas je sportski direktor Crvene zvezde.

Od detinjstva ne može se lako pobeći. U to se sa 16 godina i 16 dana uverio Mitar Mrkela, kad je sa dosta starijim od sebe pojurio za fudbalskom loptom na prvoligaškim utakmicama širom Jugoslavije. Od tada, pa do dana današnjeg, on ne može niti hoće da pobegne od sudbine, tako da je za njega fudbal više od igre, više od profesije.

Pre nekoliko meseci u kasne noćne sate reprizirana je emisija Radio–televizije Srbije o mladom momku, skoro dečaku. Tad su treneri iznosili očekivanja da se radi o budućem velikom igraču, saigrači navijali da tako bude, roditelji – izuzetno elokventni, obrazovani, radni ljudi i ugledni stanovnici glavnog grada slušali su šta im dete govori, a skoro golobradi mladić besedio je mudro, zrelo kao da je bio deset godina stariji. Očito, i u  detinjstvu i ranoj mladosti znao je šta želi i to je i postao. Fudbal, obrazovanje i čist obraz porodice – što je i ostvario.

- Od malih nogu družio sam se sa fudbalskom loptom. Gde god sam hodao uvek sam nosio „bubamaru” ispod miške, tražeći drugare da igramo na dva gola, ako nikog nije bilo ja sam sam šutirao. Celog detinjstva želeo sam da postanem fudbaler. To mi se i ostvarilo. Najpre sam zaigrao za OFK Beograd, pa za Crvenu zvezdu, igrao sam i za reprezentaciju Jugoslavije. Dakle, ostvario sam sve one snove koje sam sanjao kada sam bio dete -  zadovoljan je Mrkela.

Rođen je u Beogradu 10. jula 1965. Karijeru je započeo u OFK Beogradu i debitovao za prvi tim sa svega 16 godina i 16 dana, bio je i ostao najmlađi debitant u jugoslovenskoj ligi. Za tim sa Stare Karaburme odigrao je 45 utakmica. Reklo bi se da je romantika uvek bila u modi, evo i danas kad, sve su prilike, klub njegove rane mladosti juriša ka najvišem stepenu takmičenja lepe zemlje Srbije.

- OFK Beograd je veliki klub, ima bogatu istoriju. U njemu su igrali mnogi veliki igrači, koji su ostavili neizbrisiv trag u jugoslovenskom i srpskom fudbalu. Meni je čast i veliko zadovoljstvo bilo da sam igrao za OFK Beograd, da sam tamo odrastao, sticao znanje i prva iskustva. Imao sam prilike da započnem karijeru sa velikim imenima jugoslovenskog fudbala, Ilijom Petkovićem, Stanislavom Karasijem... Igrali su i mnogi drugi poznati asovi. Pamtim i pamtiću taj klub samo po lepim stvarima, po detinjstvu, a kasnije sam se ja vraćao. Naime, bio sam trener mlađih selekcija, sportski direktor kluba i uvek rado odem na Omladinski stadion. Poslednjih desetak godina klub je imao dosta problema. Ali, drago mi je da se u poslednje vreme vraća tamo gde mu je mesto, gde pripada u srpskom fudbalu. Nadam se da će već od sledeće sezone ponovo biti u najvišem rangu srpskog fudbala - kaže Mrkela.

Prešao je u Crvenu zvezdu 1983. godine, odigrao je za naš najtrofejniji klub 327 mečeva, postigao 99 golova. Osvojio je titule 1984, 1988, 1990, a ušao je i u narednu sezonu gde su crveno-beli takođe bili šampioni. Na Marakani se radovao dva puta i osvajanju Kupa Jugoslavije 1985. i 1990.

- Crvena zvezda je najveći klub na ovim prostorima i otkad sam saznao za sebe moja želja je bila da zaigram na našem najvećem stadionu. Ta želja mi se ispunila. Igrao sam sedam godina, kasnije sam radio kao direktor mlađih selekcija, a sada kao sportski direktor. Velika je satisfakcija za svakog ko se bavi fudbalom na ovim prostorima da može da kaže da je bio deo takvog kluba. Ona je moj smisao života.

Kontranapad Crvene zvezde, vodi ga Mrkela. Evo sada ulaska u kazneni prostor, sada je to bila nabačena lopta, od svega toga ništa, 1:0...

Jednom rođen da večno traje, Marko Marković bio je reporter sa meča Crvena zvezda – Real, tog ledenog 4. marta 1987. Opisao je da je Mrkela bio začetnik akcije u kojoj je naš predstavnik poveo, ali i način na koji je Stevan Stojanović odbranio jedanaesterac Hugo Sančezu. Igrao je Mrkela mnoge velike utakmice i doprineo velikim pobedama.

- Svi mi koji smo sanjali da jednog dana postanemo fudbaleri, živeli smo za to da se dese takve utakmice kao što je ova sa Realom. Bilo je i drugih velikih utakmica, naravno na Marakani, ali je sigurno ta protiv Reala za moju generaciju bila najveća. Mogu da se podičim da sam učestvovao u velikoj pobedi protiv Madriđana. Ostaje žal zbog poraza u revanšu – 0:2, eliminisani smo iz Kupa evropskih šampiona. U tom trenutku, onaj sastav Crvene zvezde nije bio lošiji od Realovog tima.

U vreme dok je nosio dres crveno–bele boje, naš najveći klub bio je uspešniji od Partizana sa sedam pobeda, tri poraza i pet remija. U Kupu su ostvarena tri trijumfa Mrkelinog tima, jedan trijumf crno-belih, zabeležen je jedan remi. Bajkovito su tada izgledali večiti derbiji.

- Kao i uvek, večiti derbi je posebna priča. Nešto što se mora doživeti da bi se shvatilo. Uvek puni stadioni, predigra koja traje nekoliko dana ili čitavu nedelju pred utakmicu raznorazne priče i predviđanja šta će se desiti i šta se očekuje. Onda izađemo na teren, pred prepune tribine, pa moramo da odigramo najbolje što možemo. Meni je drago da je moja generacija u tim duelima sa Partizanom, našim najvećim rivalom, imala pozitivan skor.

Nije se Mrkeli dalo da bude akter generacije evropskih šampiona, pošto je u leto 1990. prešao u holandski Tvente.

- Žalim pomalo što je tako, mada Zvezda je veliki klub sa ogromnim brojem navijača. Ja mogu sebe da svrstam i u igrače i u navijače. Ta evropska titula bila je san svih navijača od njenog kluba. Dakle, sa jedne strane ostaje žal što nisam ostao još jednu sezonu i da osvojim titulu evropskog šampiona, a sa druge strane veliko je zadovoljstvo.

Igrao je i u Bešiktašu, ostavio duboke tragove u turskom fudbalu, pa se vratio u Holandiju, u Kambur.

- Zadovoljan sam. U vreme kad sam odlazio u inostranstvo postojala je starosna granica i svi smo mi kasnije odlazili u druge zemlje. Nismo imali mogućnost, koju danas imaju igrači, da mladi odemo u inostranstvo i da igramo dugi niz godina u nekom klubu. Proveo sam četiri godine u Holandiji, neko vreme u Turskoj, bio sam i u Sjedinjenim Američkim Državama. Zadovoljan sam onim što sam uradio i u inostranstvu i u fudbalu uopšte.

Iako ima završenu Višu trenersku školu, uz osnovne studije iz oblasti koje nisu povezane sa fudbalom, on je bio rukovodilac za sport u gradskoj upravi grada Beograda, trener juniora OFK Beograda, direktor Omladinske škole Zvezde, pa sportski direktor Romantičara, te rukovodilac mlađih kategorija u FS Srbije. Za njegovo vreme rada u Savezu, Srbija je postala omladinski prvak sveta 2015, a pre toga juniorski šampion Starog kontinenta 2013. Kao čelnik sportskog sektora Crvene zvezde osvojio je šest titula, tri duple krune i ima sedam uzastopnih plasmana u grupnu fazu evropskog takmičenja.

- Mnogo vremena sam proveo u Ljutice Bogdana, kao igrač i funkcioner, znam šta je to što navijači na svim kontinentima žele. To su trofeji! Uvek postavljamo najviše ciljeve i nikada se ne krijemo iza nekih stvari, nego stremimo najvišim zahtevima. I ove godine cilj nam je osvajanje titule i Kupa Srbije. Imamo bod zaostatka od Partizana na pred prolećni deo prvenstva, ali verujem da je to samo prolazno vreme, da imamo dobar tim sa kojim ćemo osvojiti još jedan šampionski trofej.

I tako, traje i ne prestaje dečija fantazija koja je jača i od mašte. I predstavlja istinsku filozofiju života koja će bez sumnje, ma koliko bila plodonosna, uvek ostati nedovršena. Upravo kao što i biva sa maštom. Jer, teško je biti čovek brojnih rekorda. Nakon njih, javnost uvek traži više.

Takva je sudbina velikih, a Mitar Mrkela jedan je od njih. Veći od mnogih...