Добар хумор тајна собе 2010

(Специјално за Журнал из Белека)

Једна соба у Белеку посебно је интересантна по много чему, а иза врата са бројем 2010 налазе се Вања Илић и Василије Бакић.

Дугогодишњи   цимери, момци који су спремни да увек поведу екипу на терену, али и ван њега, дружење су почели још док су играли у Колубари, а од тада су нераздвојни. Собу деле и на припремам, а и у карантине иду заједно.

- Бакића познајем друго, не мењам цимера годинама. Прија ми његово друштво - говори Вања Илић, а Бакић додаје:

- У принципу важно је да се каже да смо се поклопили на прву. Сличног смо темперамента, имамо исти смисао за хумор. Баш смо прави другари што је веома важно.

Тема за разговор нема много, јер су све, како кажу, већ све испричали. Ипак, времена да за савет увек има.

- Причамо ми, али нема ту озбиљних тема. Волимо да се шалимо, причамо о фудбалу. Када смо нервозни или када је нешто лоше, углавном тада крећу озбиљни разговори, али то се не дешава често. Вања је ту да ме посаветује око неких озбиљних животних тема, породице, девојке. Ту сам мало неозбиљан, а он полако ствара породицу.

Слободно време резервисано је за дружење, али и за игрице.

- Одиграмо мало пола сата, сат дневно игрице, чисто да прође време. Вања је бољи од мене признајем - говори Бакић.

Илић је, како смо раније успели да сазнамо, један од најбољих играча:

- Не могу да говорим о себи, али ако су други рекли тако је. Волимо да причамо о фудбалу и да попијемо кафу, сви заједно. Да градимо добру атмосферу и ван терена, да се сви дружимо. Одемо и до плаже опустимо се мало.

Овај тандем задужен је и за добро расположење у екипи. Шала и смех углавном крећу од њих двојице.

- Добро је да нисам усамљен, цимер је ту као подршка - уз смех прича Вања. Мора од неког да крене. Није то циљано  да будемо ми, може бити било ко, само да је позитиван и насмејан. То је тако кад срећете људе који су весели, духовити, спремни на шалу. Онда и ви желите да будете такви. Негативу не желимо, морамо да се бодримо увек, јер смо сви ту и кад је добро и кад није. Морамо бити прави, унутар тима, на остало не можемо да утичемо.

Бакић је само допунио цимера, што није неуобичајено за њих:

- Од свлачионице све полази. Дошли су ту добри момци, фудбалери, људи, допуњујемо се. Важно је да будемо једни за друге, јер се онда добро расположење преноси и треба мало да нас крене. Волимо да се шалимо, али када не иде на терену и ми мало попустимо, није увек право време. Знам да будем нервозан, али када крене шала свима је лакше.

Слични су и на терену, где у „кризним“ моментима тешко могу да обуздају темперамент.

- Ух, није то баш тако. Него када се деси нешто на терену, тиче се свих нас. Мислим не може сада нека ситуација да буде и сви су тамо, а ти се онако правиш да не видиш. Ту важи оно правило: Сви за једног, један за све.

Без обзира на све, на терену, увек дају максимум.

- То се не доводи у питање. Кад као мали прођеш нешто, где немаш многе ствари које желиш, а онда дођеш до онога чему си тежио другачије гледаш на све. Зато се бориш, да буде још боље у будућности, даће Бог да се сви продамо, зарадимо новац, обезбедимо породице, децу. Од тога креће та борбеност, прво несвесно, а онда временом прелази у свесно, јер нико не игра за џабе – у глас кажу цимери Бакић и Илић.