Dobar humor tajna sobe 2010

(Specijalno za Žurnal iz Beleka)

Jedna soba u Beleku posebno je interesantna po mnogo čemu, a iza vrata sa brojem 2010 nalaze se Vanja Ilić i Vasilije Bakić.

Dugogodišnji   cimeri, momci koji su spremni da uvek povedu ekipu na terenu, ali i van njega, druženje su počeli još dok su igrali u Kolubari, a od tada su nerazdvojni. Sobu dele i na pripremam, a i u karantine idu zajedno.

- Bakića poznajem drugo, ne menjam cimera godinama. Prija mi njegovo društvo - govori Vanja Ilić, a Bakić dodaje:

- U principu važno je da se kaže da smo se poklopili na prvu. Sličnog smo temperamenta, imamo isti smisao za humor. Baš smo pravi drugari što je veoma važno.

Tema za razgovor nema mnogo, jer su sve, kako kažu, već sve ispričali. Ipak, vremena da za savet uvek ima.

- Pričamo mi, ali nema tu ozbiljnih tema. Volimo da se šalimo, pričamo o fudbalu. Kada smo nervozni ili kada je nešto loše, uglavnom tada kreću ozbiljni razgovori, ali to se ne dešava često. Vanja je tu da me posavetuje oko nekih ozbiljnih životnih tema, porodice, devojke. Tu sam malo neozbiljan, a on polako stvara porodicu.

Slobodno vreme rezervisano je za druženje, ali i za igrice.

- Odigramo malo pola sata, sat dnevno igrice, čisto da prođe vreme. Vanja je bolji od mene priznajem - govori Bakić.

Ilić je, kako smo ranije uspeli da saznamo, jedan od najboljih igrača:

- Ne mogu da govorim o sebi, ali ako su drugi rekli tako je. Volimo da pričamo o fudbalu i da popijemo kafu, svi zajedno. Da gradimo dobru atmosferu i van terena, da se svi družimo. Odemo i do plaže opustimo se malo.

Ovaj tandem zadužen je i za dobro raspoloženje u ekipi. Šala i smeh uglavnom kreću od njih dvojice.

- Dobro je da nisam usamljen, cimer je tu kao podrška - uz smeh priča Vanja. Mora od nekog da krene. Nije to ciljano  da budemo mi, može biti bilo ko, samo da je pozitivan i nasmejan. To je tako kad srećete ljude koji su veseli, duhoviti, spremni na šalu. Onda i vi želite da budete takvi. Negativu ne želimo, moramo da se bodrimo uvek, jer smo svi tu i kad je dobro i kad nije. Moramo biti pravi, unutar tima, na ostalo ne možemo da utičemo.

Bakić je samo dopunio cimera, što nije neuobičajeno za njih:

- Od svlačionice sve polazi. Došli su tu dobri momci, fudbaleri, ljudi, dopunjujemo se. Važno je da budemo jedni za druge, jer se onda dobro raspoloženje prenosi i treba malo da nas krene. Volimo da se šalimo, ali kada ne ide na terenu i mi malo popustimo, nije uvek pravo vreme. Znam da budem nervozan, ali kada krene šala svima je lakše.

Slični su i na terenu, gde u „kriznim“ momentima teško mogu da obuzdaju temperament.

- Uh, nije to baš tako. Nego kada se desi nešto na terenu, tiče se svih nas. Mislim ne može sada neka situacija da bude i svi su tamo, a ti se onako praviš da ne vidiš. Tu važi ono pravilo: Svi za jednog, jedan za sve.

Bez obzira na sve, na terenu, uvek daju maksimum.

- To se ne dovodi u pitanje. Kad kao mali prođeš nešto, gde nemaš mnoge stvari koje želiš, a onda dođeš do onoga čemu si težio drugačije gledaš na sve. Zato se boriš, da bude još bolje u budućnosti, daće Bog da se svi prodamo, zaradimo novac, obezbedimo porodice, decu. Od toga kreće ta borbenost, prvo nesvesno, a onda vremenom prelazi u svesno, jer niko ne igra za džabe – u glas kažu cimeri Bakić i Ilić.