ДЕЛФИНИ БРОЈЕ СИТНО: Од Јапана до Париза

Броји се ситно до Светског првенства у воденим спортовима у Дохи, а у фокусу домаће спортске јавности свакако ће бити ватерполо турнир. Делфини траже прекид, за прилике српског ватерпола, изузетно дугог поста без медаље који траје од Токија, али су неки други циљеви тренутно далеко примарнији.

Потребно је пре свега изборити визу за предстојеће Олимпијске игре у Паризу јер је Доха дословно „последњи воз“ у који Делфини могу да ускоче и крену пут Града светлости.

Други циљ, онај на којем и те како мора да се поради, јесте да се поправи утисак из Загреба јер је Србија на недавном Европском првенству заузела тек седмо место.

Било је неколико фактора у игри наше репрезентације који су шкрипали, а свакако је напад са играчем више морао да буде успешнији.

Управо смо на званичном тренингу двоструких олимпијских шампиона имали прилику да гледамо уигравање ових ситуација и може се рећи да је лопта ишла прилично течно од руке до руке уз доста упливавања и завршавања напада преко играча код статива, али доста о тактици.

Јасно је да времена за неку нарочиту припрему нема јер је размак између Загреба и Дохе таман толики да је првенствено било важно одморити екипу и према речима репрезентативаца изолованост од јавности им је доста пријала.

На списак ће се сачекати, бар још који дан, а како сам селектор наводи неких промена ће бити, видећемо каквих и коликих. Доносити закључке пре него што било шта почне је неозбиљно, већ треба ићи редом, прво Јапан. Победа против Самураја не би смела да се доводи у питање, без обзира што то није више она екипа која је губила са 10 и више голова разлике. Потом нас очекује дуел са Црно Гором у којем ће се видети од каквог су материјала Делфини сачињени. За крај групног дела следе Сједињене Америчке Државе које су ушле у пројекат „Лос Анђелес 2028” и које желе на домаћем тлу да се оките олимпијском медаљом.

О наставку турнира тек не треба трошити реч јер од расплета групне фазе зависи наш даљи пут у Дохи који може да води у два смера. Први је онај према визи и четвртфиналу, којем се сви надамо, а други је потенцијални окршај са рецимо Италијом с тога треба ићи корак по корак.

Чекамо тај 5. фебруар и окршај са Самурајима и из далеке Дохе гледамо ка светлима Париза. Ако има и мало симболике, последњу медаљу освојили смо у Земљи излазећег сунца, па би било лепо да са Јапаном започне нова ера српског ватерпола.