DELFINI BROJE SITNO: Od Japana do Pariza

Broji se sitno do Svetskog prvenstva u vodenim sportovima u Dohi, a u fokusu domaće sportske javnosti svakako će biti vaterpolo turnir. Delfini traže prekid, za prilike srpskog vaterpola, izuzetno dugog posta bez medalje koji traje od Tokija, ali su neki drugi ciljevi trenutno daleko primarniji.

Potrebno je pre svega izboriti vizu za predstojeće Olimpijske igre u Parizu jer je Doha doslovno „poslednji voz“ u koji Delfini mogu da uskoče i krenu put Grada svetlosti.

Drugi cilj, onaj na kojem i te kako mora da se poradi, jeste da se popravi utisak iz Zagreba jer je Srbija na nedavnom Evropskom prvenstvu zauzela tek sedmo mesto.

Bilo je nekoliko faktora u igri naše reprezentacije koji su škripali, a svakako je napad sa igračem više morao da bude uspešniji.

Upravo smo na zvaničnom treningu dvostrukih olimpijskih šampiona imali priliku da gledamo uigravanje ovih situacija i može se reći da je lopta išla prilično tečno od ruke do ruke uz dosta uplivavanja i završavanja napada preko igrača kod stativa, ali dosta o taktici.

Jasno je da vremena za neku naročitu pripremu nema jer je razmak između Zagreba i Dohe taman toliki da je prvenstveno bilo važno odmoriti ekipu i prema rečima reprezentativaca izolovanost od javnosti im je dosta prijala.

Na spisak će se sačekati, bar još koji dan, a kako sam selektor navodi nekih promena će biti, videćemo kakvih i kolikih. Donositi zaključke pre nego što bilo šta počne je neozbiljno, već treba ići redom, prvo Japan. Pobeda protiv Samuraja ne bi smela da se dovodi u pitanje, bez obzira što to nije više ona ekipa koja je gubila sa 10 i više golova razlike. Potom nas očekuje duel sa Crno Gorom u kojem će se videti od kakvog su materijala Delfini sačinjeni. Za kraj grupnog dela slede Sjedinjene Američke Države koje su ušle u projekat „Los Anđeles 2028” i koje žele na domaćem tlu da se okite olimpijskom medaljom.

O nastavku turnira tek ne treba trošiti reč jer od raspleta grupne faze zavisi naš dalji put u Dohi koji može da vodi u dva smera. Prvi je onaj prema vizi i četvrtfinalu, kojem se svi nadamo, a drugi je potencijalni okršaj sa recimo Italijom s toga treba ići korak po korak.

Čekamo taj 5. februar i okršaj sa Samurajima i iz daleke Dohe gledamo ka svetlima Pariza. Ako ima i malo simbolike, poslednju medalju osvojili smo u Zemlji izlazećeg sunca, pa bi bilo lepo da sa Japanom započne nova era srpskog vaterpola.