Са неверицом се Ђурђевим градом пренела вест да је у смедеревској болници престало да куца срце Станимира Траиловића (71). Без сумње, један од најуспешнијих спортских радника, обављао је низ фудбалских функција.
Велики спортски успон почео је крајем осамдесетих годин прошлог века, када је као председник Радничког савета Сартида, са тадашњим председником општине проф. др Живославом Адамовићем и његовим сарадником Владимиром Павловићем, успео да издејствује да фудбалски клуб постане власништво Железаре „Сартид“, чиме је почетком деведесетих година почео метеорски успон.
Дао је велики допринос изградњи, у то време једног од најлепших стадиона крај Дунав, а годинама је био члан управе и портпарол ФК Сартид. Паралелно са тим прихватио је позив да буде и члан УО ЖФК Јерина, а од 2000. до 2012. обављао је дужност председника ФС Смедерева и члана Скупштине ФСС.
После тога изабран је за председника ФС Подунавског округа, као и члана ИО ФС РЗС у коме је изабран за десциплинског судију а потом и комесара такмичења групе „Запад“. Дао је немерљив допринос успону смедеревског фудбала, а успешно је обављао и дужност делегата на утакмицама Српске, Прве и Супер лиге Србије. По занимању је био електроинжењер а обављао је и дужност председника Синдиката „Сартида“, Већа самосталног синдиката Смедерева, као и функцију потпредседника Самосталног синдиката металаца Србије.
У браку са супругом Милицом родио се син Срђан, данас фудбалски тренер са ПРО лиценцом.
Последњих неколико година Траиловић се због здравствених проблема повукао са фудбалске сцене. Са нескривеним задовољством и срећом, како је и сам говорио, до последњег дана живота највише времена проводио је са Срђановим и Наташиним наследницима, сином Сергејом (9) и ћерком Анастасијом (8), декиним и бакиним миљеницима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
