Многи навијачи Партизана сећају се играча са бројем седам. Ненад Брновић дошао је у Хумску из Зете на лето 2004. године, одмах заузео место стартера и у тандему са Иваном Томићем био важан шраф у успесима црно-белих у том периоду.
Данас, 20 година касније, Ненад Брновић ради као тренер Петровца, тренутно шестопласираног тима у Првој лиги Црне Горе. У разговору за Журнал признаје да је изненађен расплетом јесењег дела сезоне и лидерском позицијом Партизана:
- Био сам веома скептичан, као и већина некадашњих играча и људи који воле клуб, поготово после онаквог испадања из квалификација за Лигу конференције. Не знам да ли је било ко веровао да ће уследити добри резултати. Дошло је много нових играча, очигледно да је Игору Дуљају требало времена да их све уигра. Заслужено су на првом месту, додуше, било је утакмица где се све решавало у последњим минутима или после неких чудесних преокрета. Све то је показатељ какав карактер има овај тим, потврдио је победнички менталитет. Чињеница да је екипа била фокусирана само на шампионат имала је важну улогу. Бодовна разлика је могла да буде већа, био је низ од три меча без победе, што је мало покварило целокупну слику.
Да ли сматрате да је Дуљај успео да играчима пренесе менталитет који је имао док је био на терену?
- Усадио је нешто од тога што је он имао - да се никад не предаје, увек иде до краја, претпостављам да исто тражи и сад. Много је битније оно што сам рекао - победнички менталитет. Кад се бирају играчи за Партизан, морају по том критеријуму. Ако играч то нема, онда му није место у клубу. Не спорим, наравно, заслуге Игора, али много има до играча. То је пресудно, Звезда такве ствари није показивала.
Колике су шансе да Партизан освоји титулу, предност је мала, црвено-бели на папиру имају бољи тим и домаћини су у следећем дербију?
- Сећате се да је Сале Станојевић имао пет бодова више на полусезони. Из Звезде су и тад веровали да ће одбранити трофеј. Имају право црвено-бели да буду оптимисти, на тај начин подижу самопоуздање играчима. Вечити ривал биће растерећенији, сад нема Лиге шампиона, отишао је тренер који није радио добро. Видело се да нема хемије и да су међуљудски односи лоши. Нисам сигуран да ће дерби одлучити, може да буде подстрек, али најбитније је побеђивати на мањим утакмицама. Замислите да Партизан није успео да осваја бодове у мечевима у којима је правио преокрет, колико би онда био минус.
Колико ће бити теже играти у пролећном делу сезоне, нико није видео Партизан на првом месту?
- Биће паклено. Може да се изгуби више бодова него у јесењем делу, ко буде боље пролазио у мањим утакмицама биће ближи циљу. Мала предност Црвене звезде је што има већи фонд играча, али кад се изађе на терен, све је могуће. Партизан је имао феноменалну атмосферу у тиму и то је можда било пресудно, као и енергија. Чини ми се да црно-бели нису имали толики притисак, играчи су говорили „сви су мислили да ћемо бити пети”. То је покренуло мотивацију. Хтели су да се докажу, а лоша атмосфера после испадања из европских такмичења пробудила је инат код играча. Сад неће бити иста полазна тачка.
Док сте носили дрес Парног ваљка знали сте како је то кад је Југ празан. Исто непријатно искуство имају и садашњи играчи?
- Ужасна ствар! Оно је сабласно. Много је тешко. Изненађен сам да је екипа правила све оне преокрете на свом терену, а да на јужној трибини нема ниједног човека. Знам како је то, поготово кад играмо дерби. Немаш где да отрчиш, са ким да поделиш радост због гола. Уверен сам да би бодовна разлика била већа да је Југ био пун. Партизан би уз најбучније навијаче лакше ломио ривале - истакао је Брновић.
НЕЗАБОРАВНА СЕЗОНА 2004/05.
Једна од сезона о којој ће се још дуго причати међу присталицама црно-белих је 2004/05. Парни ваљак је освојио титулу без пораза, а у УЕФА купу дошао до осмине финала.
- Направили смо нешто што се неће више никад поновити. Заједништво и енергија били су на врхунском нивоу. Имали смо толико самопоуздања да ако поведемо нема шансе да не победимо. Сећате се сви двомеча са Дњепром, минуса и вејавице у Београду. На крају је у финишу реванша Мирослав Радовић постигао гол за пролаз. Нисмо имали среће на жребу, извукли смо ЦСКА из Москве, стравично јаку екипа. Њих смо морали да добијемо у Београду, бар једним голом разлике. На крају смо поражени у Краснодару, где ни суђење није било добро - присећа се Брновић.
СИМОН ИМАО ЈАЧИ ШУТ НЕГО ЈА
Кроз каријеру сте постигли много голова после шутева из даљине?
- Нисам имао јак ударац, више технички добар, прецизан. Знао сам да потегнем са дистанце. Ако је неко умео да распали по лопти, то је Симон Вукчевић. Он је имао топ у ногама, постизао је спектакуларне голове, како у Партизану тако и касније.
ПРЕЛОМ НОГЕ ПОКВАРИО ТРАНСФЕР У МИДЛЗБРО
Имали сте тежак прелом ноге и дуго сте одсуствовали са терена?
- Било је то против Зете у зиму 2006. На неки начин то је представљало крај надања о озбиљнијој каријери. Имао сам понуде Сатурна и Мидлзброа. Управа клуба се са Енглезима све договорила, само се чекало озваничење. На крају, ето, лом ноге ме је спречио да одем и опробам се у Премијер лиги.
РЕКАО САМ ВЕРМЕЗУ „ЈА ШУТИРАМ ПЕТИ ПЕНАЛ!“
Највећа траума за све оне којима је црно-бела боја при срцу свакако је реванш трећег кола квалификација за Лигу шампиона против словачке Артмедије у Београду. Партизан је тада поражен у пенал серији?
- Неправда над неправдама! Месец дана нисам излазио нигде, само кућа-тренинг. Толико шанси, напада... Невероватно како нисмо победили. Та два меча против Артмедије су најбоља које сам одиграо за Партизан. Пред почетак серије једанаестераца рекао сам тренеру Вермезовићу „Ја шутирам пети пенал”. Толико сам имао самопоуздања, био сам сигуран да ћу да погодим. Шутирао је Пјер Боја и промашио, на крају и ја. Њему је било најтеже од свих. Елиминација од Макаби Петах Тикве нас је дотукла. Цела сезона 2005/06. почела је и завршила се са Артмедијом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
