Mnogi navijači Partizana sećaju se igrača sa brojem sedam. Nenad Brnović došao je u Humsku iz Zete na leto 2004. godine, odmah zauzeo mesto startera i u tandemu sa Ivanom Tomićem bio važan šraf u uspesima crno-belih u tom periodu.
Danas, 20 godina kasnije, Nenad Brnović radi kao trener Petrovca, trenutno šestoplasiranog tima u Prvoj ligi Crne Gore. U razgovoru za Žurnal priznaje da je iznenađen raspletom jesenjeg dela sezone i liderskom pozicijom Partizana:
- Bio sam veoma skeptičan, kao i većina nekadašnjih igrača i ljudi koji vole klub, pogotovo posle onakvog ispadanja iz kvalifikacija za Ligu konferencije. Ne znam da li je bilo ko verovao da će uslediti dobri rezultati. Došlo je mnogo novih igrača, očigledno da je Igoru Duljaju trebalo vremena da ih sve uigra. Zasluženo su na prvom mestu, doduše, bilo je utakmica gde se sve rešavalo u poslednjim minutima ili posle nekih čudesnih preokreta. Sve to je pokazatelj kakav karakter ima ovaj tim, potvrdio je pobednički mentalitet. Činjenica da je ekipa bila fokusirana samo na šampionat imala je važnu ulogu. Bodovna razlika je mogla da bude veća, bio je niz od tri meča bez pobede, što je malo pokvarilo celokupnu sliku.
Da li smatrate da je Duljaj uspeo da igračima prenese mentalitet koji je imao dok je bio na terenu?
- Usadio je nešto od toga što je on imao - da se nikad ne predaje, uvek ide do kraja, pretpostavljam da isto traži i sad. Mnogo je bitnije ono što sam rekao - pobednički mentalitet. Kad se biraju igrači za Partizan, moraju po tom kriterijumu. Ako igrač to nema, onda mu nije mesto u klubu. Ne sporim, naravno, zasluge Igora, ali mnogo ima do igrača. To je presudno, Zvezda takve stvari nije pokazivala.
Kolike su šanse da Partizan osvoji titulu, prednost je mala, crveno-beli na papiru imaju bolji tim i domaćini su u sledećem derbiju?
- Sećate se da je Sale Stanojević imao pet bodova više na polusezoni. Iz Zvezde su i tad verovali da će odbraniti trofej. Imaju pravo crveno-beli da budu optimisti, na taj način podižu samopouzdanje igračima. Večiti rival biće rasterećeniji, sad nema Lige šampiona, otišao je trener koji nije radio dobro. Videlo se da nema hemije i da su međuljudski odnosi loši. Nisam siguran da će derbi odlučiti, može da bude podstrek, ali najbitnije je pobeđivati na manjim utakmicama. Zamislite da Partizan nije uspeo da osvaja bodove u mečevima u kojima je pravio preokret, koliko bi onda bio minus.
Koliko će biti teže igrati u prolećnom delu sezone, niko nije video Partizan na prvom mestu?
- Biće pakleno. Može da se izgubi više bodova nego u jesenjem delu, ko bude bolje prolazio u manjim utakmicama biće bliži cilju. Mala prednost Crvene zvezde je što ima veći fond igrača, ali kad se izađe na teren, sve je moguće. Partizan je imao fenomenalnu atmosferu u timu i to je možda bilo presudno, kao i energija. Čini mi se da crno-beli nisu imali toliki pritisak, igrači su govorili „svi su mislili da ćemo biti peti”. To je pokrenulo motivaciju. Hteli su da se dokažu, a loša atmosfera posle ispadanja iz evropskih takmičenja probudila je inat kod igrača. Sad neće biti ista polazna tačka.
Dok ste nosili dres Parnog valjka znali ste kako je to kad je Jug prazan. Isto neprijatno iskustvo imaju i sadašnji igrači?
- Užasna stvar! Ono je sablasno. Mnogo je teško. Iznenađen sam da je ekipa pravila sve one preokrete na svom terenu, a da na južnoj tribini nema nijednog čoveka. Znam kako je to, pogotovo kad igramo derbi. Nemaš gde da otrčiš, sa kim da podeliš radost zbog gola. Uveren sam da bi bodovna razlika bila veća da je Jug bio pun. Partizan bi uz najbučnije navijače lakše lomio rivale - istakao je Brnović.
NEZABORAVNA SEZONA 2004/05.
Jedna od sezona o kojoj će se još dugo pričati među pristalicama crno-belih je 2004/05. Parni valjak je osvojio titulu bez poraza, a u UEFA kupu došao do osmine finala.
- Napravili smo nešto što se neće više nikad ponoviti. Zajedništvo i energija bili su na vrhunskom nivou. Imali smo toliko samopouzdanja da ako povedemo nema šanse da ne pobedimo. Sećate se svi dvomeča sa Dnjeprom, minusa i vejavice u Beogradu. Na kraju je u finišu revanša Miroslav Radović postigao gol za prolaz. Nismo imali sreće na žrebu, izvukli smo CSKA iz Moskve, stravično jaku ekipa. Njih smo morali da dobijemo u Beogradu, bar jednim golom razlike. Na kraju smo poraženi u Krasnodaru, gde ni suđenje nije bilo dobro - priseća se Brnović.
SIMON IMAO JAČI ŠUT NEGO JA
Kroz karijeru ste postigli mnogo golova posle šuteva iz daljine?
- Nisam imao jak udarac, više tehnički dobar, precizan. Znao sam da potegnem sa distance. Ako je neko umeo da raspali po lopti, to je Simon Vukčević. On je imao top u nogama, postizao je spektakularne golove, kako u Partizanu tako i kasnije.
PRELOM NOGE POKVARIO TRANSFER U MIDLZBRO
Imali ste težak prelom noge i dugo ste odsustvovali sa terena?
- Bilo je to protiv Zete u zimu 2006. Na neki način to je predstavljalo kraj nadanja o ozbiljnijoj karijeri. Imao sam ponude Saturna i Midlzbroa. Uprava kluba se sa Englezima sve dogovorila, samo se čekalo ozvaničenje. Na kraju, eto, lom noge me je sprečio da odem i oprobam se u Premijer ligi.
REKAO SAM VERMEZU „JA ŠUTIRAM PETI PENAL!“
Najveća trauma za sve one kojima je crno-bela boja pri srcu svakako je revanš trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona protiv slovačke Artmedije u Beogradu. Partizan je tada poražen u penal seriji?
- Nepravda nad nepravdama! Mesec dana nisam izlazio nigde, samo kuća-trening. Toliko šansi, napada... Neverovatno kako nismo pobedili. Ta dva meča protiv Artmedije su najbolja koje sam odigrao za Partizan. Pred početak serije jedanaesteraca rekao sam treneru Vermezoviću „Ja šutiram peti penal”. Toliko sam imao samopouzdanja, bio sam siguran da ću da pogodim. Šutirao je Pjer Boja i promašio, na kraju i ja. Njemu je bilo najteže od svih. Eliminacija od Makabi Petah Tikve nas je dotukla. Cela sezona 2005/06. počela je i završila se sa Artmedijom.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
