После 20 година играчке каријере, великих клупских и репрезентативних успеха, дошло је време да Марко Симоновић пређе на другу страну аут линије. Још увек нов у тренерском послу, али пун амбиције и елана сео је на клупу Радничког из Крагујевца, и одатле започео неко ново животно поглавље.
Није лако из патика стати на чело параде. Другачији су приоритети, али бивши репрезентативац лако се навикао на нови позив, јер га је тимски дух красио и кроз играчке дане.
- Мање, више, суштина је иста. Материја је материја, али мора више да се обрати пажња на цео тим. Не размишљате само о себи већ о свима у тиму. Мени то није проблем. Ја сам и као играч себе увек стављао на последње место и увек размишљао о тиму. Сада сам то само наставио.
У тренерске воде отиснуо се 2022. године у клубу у коме је и као играч оставио неизбрисив траг. Као помоћник Владимира Јовановића на клупи Црвене звезде почео је да стиче нова знања, али крајем прошле године добио први самостални ангажман заменивши на клупи Радничког Стевана Мијовића.
- Иде ми скроз природно, као да то радим годинама уназад. Уживам, имам сјајне момке и сараднике који ми помажу да то све изгледа много боље – каже Симоновић и открива како је дошло до сарадње са овим клубом:
- Директор клуба је био у потрази за новим тренером. Јавила се идеја да бих ја био добро решење. Да испуњавам њихове критеријуме. Контактирали су ме. Два дана смо разговарали, нашли заједничко размишљање и дошли до договора.
Неминовно је да клуб са великом традицијом као што је Раднички, поставља пред себе и велике циљеве, а нови тренер само доприноси томе.
- Крагујевац је кошаркашки град, Раднички је клуб са традицијом. Мени је драго да једна здрава прича поново функционише. Надам се да ће, не само ове године са мном, већ и наредних година, био ја ту или не, имати добре резултате и да ће испуњавати амбиције.
Много неизвесности, квалитета и талената може се видети на утакмицама Кошаркашке лиге Србије.
- Има јако добрих утакмица. Конкретно та наша против Тамиша је била заиста добра за гледање. Има јако добрих и квалитетних екипа. Ту су Спартак, Златибор, Војводина... То су екипе које би, уз једно или два квалитетна појачања могле да буду конкурентне и у АБА, а не у АБА2.
Добро се до сада снашао Симоновић у овом првом од многих изазова које носи тренерски посао, али он истиче да је спреман за све што га у будућности тек чека.
- Имам јако велике жеље и амбиције и желим да се бавим овим послом. Није ми тешко. Доста сад већ мојих колега су говорили како је тренерски посао мучење али ја заиста уживам у раду. Желим да идем корак по корак и да постигнем што више – закључио је стратег Крагујевчана.
БРЗО НАВИКАВАЊЕ И ПРИЛАГОЂАВАЊЕ
Већ на првој утакмици некадашњег репрезентативца је сачекао врућ кромпир, дуел са фаворизованим Златибором. Али већ на следећем мечу против Тамиша су показали зубе. У последњим тренуцима су изједначили, одвели меч у продужетак и на крају славили. После тога уследила су два пораза, али меч против Панчеваца показао је какав карактер краси тим из срца Шумадије.
- Екипа Тамиша је јако неугодна, имају веома искусног тренера. Годинама уназад имају систем који даје резултате. Ми смо имали проблем те недеље, тренирали смо са седам играча, и знао сам да ће бити јако тешко – рекао је Марко и додао: - Ипак је то све ново. Није лако ни момцима да све похватају, а ни мени да се исто тако брзо навикнем на њих.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
