Posle 20 godina igračke karijere, velikih klupskih i reprezentativnih uspeha, došlo je vreme da Marko Simonović pređe na drugu stranu aut linije. Još uvek nov u trenerskom poslu, ali pun ambicije i elana seo je na klupu Radničkog iz Kragujevca, i odatle započeo neko novo životno poglavlje.
Nije lako iz patika stati na čelo parade. Drugačiji su prioriteti, ali bivši reprezentativac lako se navikao na novi poziv, jer ga je timski duh krasio i kroz igračke dane.
- Manje, više, suština je ista. Materija je materija, ali mora više da se obrati pažnja na ceo tim. Ne razmišljate samo o sebi već o svima u timu. Meni to nije problem. Ja sam i kao igrač sebe uvek stavljao na poslednje mesto i uvek razmišljao o timu. Sada sam to samo nastavio.
U trenerske vode otisnuo se 2022. godine u klubu u kome je i kao igrač ostavio neizbrisiv trag. Kao pomoćnik Vladimira Jovanovića na klupi Crvene zvezde počeo je da stiče nova znanja, ali krajem prošle godine dobio prvi samostalni angažman zamenivši na klupi Radničkog Stevana Mijovića.
- Ide mi skroz prirodno, kao da to radim godinama unazad. Uživam, imam sjajne momke i saradnike koji mi pomažu da to sve izgleda mnogo bolje – kaže Simonović i otkriva kako je došlo do saradnje sa ovim klubom:
- Direktor kluba je bio u potrazi za novim trenerom. Javila se ideja da bih ja bio dobro rešenje. Da ispunjavam njihove kriterijume. Kontaktirali su me. Dva dana smo razgovarali, našli zajedničko razmišljanje i došli do dogovora.
Neminovno je da klub sa velikom tradicijom kao što je Radnički, postavlja pred sebe i velike ciljeve, a novi trener samo doprinosi tome.
- Kragujevac je košarkaški grad, Radnički je klub sa tradicijom. Meni je drago da jedna zdrava priča ponovo funkcioniše. Nadam se da će, ne samo ove godine sa mnom, već i narednih godina, bio ja tu ili ne, imati dobre rezultate i da će ispunjavati ambicije.
Mnogo neizvesnosti, kvaliteta i talenata može se videti na utakmicama Košarkaške lige Srbije.
- Ima jako dobrih utakmica. Konkretno ta naša protiv Tamiša je bila zaista dobra za gledanje. Ima jako dobrih i kvalitetnih ekipa. Tu su Spartak, Zlatibor, Vojvodina... To su ekipe koje bi, uz jedno ili dva kvalitetna pojačanja mogle da budu konkurentne i u ABA, a ne u ABA2.
Dobro se do sada snašao Simonović u ovom prvom od mnogih izazova koje nosi trenerski posao, ali on ističe da je spreman za sve što ga u budućnosti tek čeka.
- Imam jako velike želje i ambicije i želim da se bavim ovim poslom. Nije mi teško. Dosta sad već mojih kolega su govorili kako je trenerski posao mučenje ali ja zaista uživam u radu. Želim da idem korak po korak i da postignem što više – zaključio je strateg Kragujevčana.
BRZO NAVIKAVANjE I PRILAGOĐAVANjE
Već na prvoj utakmici nekadašnjeg reprezentativca je sačekao vruć krompir, duel sa favorizovanim Zlatiborom. Ali već na sledećem meču protiv Tamiša su pokazali zube. U poslednjim trenucima su izjednačili, odveli meč u produžetak i na kraju slavili. Posle toga usledila su dva poraza, ali meč protiv Pančevaca pokazao je kakav karakter krasi tim iz srca Šumadije.
- Ekipa Tamiša je jako neugodna, imaju veoma iskusnog trenera. Godinama unazad imaju sistem koji daje rezultate. Mi smo imali problem te nedelje, trenirali smo sa sedam igrača, i znao sam da će biti jako teško – rekao je Marko i dodao: - Ipak je to sve novo. Nije lako ni momcima da sve pohvataju, a ni meni da se isto tako brzo naviknem na njih.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
