Као да није било довољно то што су морале да пређу хиљаде километара до Бразила, па ни то што су се скупљале на путу између Београда, Лисабона и Белема, имале само пар заједничких тренинга...
После свега – и што су на место где ће покушати да изборе пласман на треће узастопне Олимпијске игре дошле у „минут до 12“, испало је још и добро.
Јер...
- Искрено, једва чекамо да турнир почне. Иако се сви овде заиста труде око организације, да све то прође лепо, некако ми је све чудно – био је први утисак Тине Крајишник, капитена репрезетнације Србије, која вечерас (21) у Белему против Немачке отвара предолимпијски турнир.
Прва међу једнакима у чети селекторке Марине Маљковић, затим је наставила:
- И клима је чудна, велика влага је напољу, па су клима уређаји на максимуму у затвореним просторијама. Та температурна разлика нас убија. Почела сам и да кијам – наставила је Тина.
Међутим, све то овај и онако велики изазов чини само изазовнијим.
- Не бих волела да звучим као да све то мора да значи нешто лоше. Не мора! Напротив. Можда извуче из нас и више него што у овом тренутку можемо да дамо. До сада смо биле ушушкане, играле смо код куће... Сада је једноставно другачије.
И – нимало једноствно. Крећемо од Немачке, против које смо прошле године затворили Европско првенство у Словенији, и то победом. Међутим, у међувремену су оба тима доживела немале промене. Немачка је – рецимо - јача за сестре Сабали.
- Биће тешко. И оне су дошле екстра мотивисане, са појачаним ростером. Имају две нове играчице, које јесу Немице, али су заправо Американке. То може да буде и мач са две оштрице. Може да им много помогне, али може и да одведе у другом правцу. Нећемо се бавити много њима. Нема потребе да се бавимо тиме да ли ће и како ће играти.
Јер...
- Кључ је, као и увек, наша дисциплина и повезаност на терену, да се испоштује оно што смо радиле и договориле. До нас је. Јесмо их победиле последњи пут, али нисмо нимало опуштене. Много је ствари, које се утичу. Пре свега, наша енергија на терену. Ако све то буде на правом нивоу, мислим да неће бити проблема.
Кад је већ код тог „нашег правог лица“, после Европског првенства у Љубљани, где смо заузели скроз добро пето место, све наше репрезентативке су помињале да то није било наше право лице. Свакако не она препознатљива енергија. Да ли сада осећа другачије, питамо. Тина каже...
- И сама се то питам. Доста је све чудно, заједно смо имале тек један тренинг и тешко је причати о томе. Атмосфера у тиму је феноменална, све је како треба. Али, како ће то изгледати на терену, не можемо да знамо док утакмица не почне. Све је ствар тренутка, чак и критеријума суђења, да ли ће нама та наша агресивна игра бити дозвољена.
Једно је сигурно...
- Све морамо да будемо фокусиране на наше задатке. То је кључ.
Почињемо са Немачком, следи Бразил, за крај Аустралија. Где је шанса Србије? Да ли размишљамо да је то можда Немачке или бацамо све карте на Бразил? Јер, Аустралију тешко да можемо да победимо. Или идемо на све победе? Тина има свој начин размишљања...
- Корак по корак! Јасно је да знамо какви су Бразил и Аустралија посебно. Међутим, знамо и да не било добро да превише унапред размиљшамо. Важно је да после сваке утакмице знамо да смо дале све од себе, сходно свим условима. А свакако нам је драже да победимо прву утакмицу. Другачије је него да се јуримо на крају...
И – на крају – како звучи то „Србија на Олимпијским играма“, осим што звучи лепо? Капитен Србије каже...
- Звучи реално! Већ постоји и некаква традиција нашег учешћа на Играма. Међутим, не треба да размишљамо толико далеко, или на начин да ли тамо припадамо или не. Важно је да у наредним данима овде у Белему будемо на врхунцу и изборимо се за Олимпијске игре. Иза нас има доста великих утакмица, знамо шта нас чека. Требало би да буде као у нашим сновима. Желимо, знамо шта морамо да урадимо да бисмо ту жељу оствариле. И то је најважније – поручила је Тина Крајишник.
ПРЕДНОСТ СТАРИЈОЈ СЕСТРИ КАТАНИЋ И НЕВЕНИ РОСИЋ
У Белем је стигла екипа од 15 девојака, места у тиму има за њих 12. И – у складу са правилима ФИБА – Марина Маљковић је 24 сата пре почетка турнира одредила тим који ће покушати да Србију одведе на треће узастопне Олимпијске игре.
Последњи филтер нису прошле: Катарина Зец, Ивана Катанић и Кристина Топузовић. Занимљиво, све су играле на последња два велика такмичења – Европском првенству у Љубљани и Светском првенсту у Сиднеју.
Предност су сада добиле старија сестра Катанић – Александра и млада репрезентативка Невена Росић.
У тим се вратила и Анђела Дугалић која је због повреде колена пропустила Сиднеј, прошлог лета прошла је припреме за ЕП, али није путовала у Словенију.
СИСТЕМ ТАКМИЧЕЊА
Током наредна четири дана, 16 екипа на четири турнира, бориће се за 10 олимпијских виза. Директан пласман већ су обезбедиле САД, ка светски шампион и Француска као домаћин. Међутим, обе те селекције играће квалификације, с тим да ће са њихових турнира даље ићи још два тима по оствареном пласману.
Са преостала два турнира, међу којима је и овај на коме игра наша репрезентација, три екипе ићи ће на Олимпијске игре.
Како је најављено, такмичење по групама на олимпијском турниру играће се у Лилу, завршница у Паризу, у чувеном „Берсију“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
