Специјално за Журнал из Словачке
Сензација на северозападу Словачке. Жилина је елиминисала Борусију Дортмунд (2:1), иако су гости имали вођство после првих 45 минута. Заслуге иду и на адресу момка из Жаркова, Вука Атанасијевића (18).
У осмини финала у УЕФА Лиги младих (Лига шампиона) нашли су се: Милан (Италија), Копенхаген (Данска), Фејнорд и АЗ Алкмар (Холандија), Ланс и Нант (Француска), Манчестер сити (Енглеска), Порто и Брага (Португалија), Реал Мадрид (Шпанија), Салцбург (Аустрија), Мајнц, Лајпциг и Бајерн (Немачка), Олимпијакос (Грчка), Жилина (Словачка).
Међу одабранима „најмања“ је словачка Жилина, нашег Вука, који је два дана пре 19. рођендана добио поклон - још једну будућу битку са „зверима“.
А, „звер“ која му је најмилија је - она са Острва. Грађани, шампиони Европе у сениорској конкуренцији. У УЕФА Лиги младих су ове сезоне победили Црвену звезду.
Шта би волео да добијеш за рођендан?
- Добио сам све што сам хтео - не да се на прву лопту Вук.
Знам ја шта би ти волео... Манчестер сити!
- Или Реал Мадрид. Дражи ми је, мада бих више волео Сити за ривала.
Када је избор будућег клуба у питању размишља обратно.
- Волео бих да обучем Реалов дрес. Само, далек је то пут. Мора много да се ради за тако нешто. Ако бог да, једног дана ћу играти тамо.
За Мадриђане би играо, а у срцу су...
- Црвено-бели, навијам за Црвену звезду.
Кад смо већ код наших вечитих ривала, да су прошли Звезда и Партизан, кога би више волео за ривала?
- Звезду, јер сам јој увек давао гол. Не бих избегавао ни Партизан, али рађе Звезда. Не памтим када су нас победили док сам био у Бродарцу. Беше једном на „Маракани“ 2:1 за домаћина...
Тренутно сте „патуљак“ међу „џиновима“, а једног сте прексиноћ већ послали у заборав, Милионере из Дортмунда.
- Нема лепшег осећаја.
Још поделити га са најмилијима. На трибинама су били мама Сања, тата Зоран, девојка Нађа, сестра Ива са дечком.
- Стигли су на време да се радују два пута, због победе, а и због рођендана.
Мама је задужена за торту, осмех јој говори да ништа не може да се мери са тиме што ове моменте дели са чедом. Шта тек рећи за Вука, осмех је ту од како су најмилији стигли...
- Ја ћу једно парче торте, ви можете више - смејуљи се Вук. - Алкохола, наравно, нема.
Сваки секунд је уз њих, али је стигао да одвоји још који минут и за нас и подели утиске од вече пре.
- Десет и по хиљада навијача, таласи... незаборавно. Осетили су људи колико нам је битан меч. Стигли су неки и из Чешке, Аустрије, Пољске... уз малу групу српских навијача. Било је и гостујућих присталица, имали су шта да виде. Јутро пред сам меч размишљао сам о пуном стадиону, а кад сам истрчао на терен и видео ону масу на трибинама...
Вук је у жуто-зеленом дресу са бројем девет одиграо врло добро у првих 45 минута. Саиграчи су у наставку довршили што је започео и повели тим ка осмини финала. Атанасијевић је имао посебан задатак, иако је шпиц.
- Тренер ми је рекао да се концентришем на њихову осмицу, дефанзивног везног, где год да је он, ту да будем и ја, значи имао сам више дефанзивне задатке.
На дан рођендана сазнаће се такмац у осмини финала. Има ту и пожељних ривала, Салцбург, на пример.
- Више бих волео неког јачег, да буде атрактивно. И, да играмо у Словачкој крајем фебруара.
Жилава је та Жилина...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
