Јевросимовић: Резултати говоре!

Изборна скупштина Српског атлетског савеза одржаће се 13. фебруара. Били су то до доласка Веселина Јевросимовића на чело националне краљице спортова стресни скупови.

Сада је све другачије. Прошла година била је најуспешнија у историји. Пре неколико дана су у избору Олимпијског комитета Србије најбољим спортистима код нас проглашени скакачица удаљ Ивана Шпановић, њен тренер Горан Обрадовић и од младих спортиста скакачица увис Ангелина Топић. Доминација краљице у српском спорту.

Старо правило налаже да се не мења тим који добија. Тако ће једини кандидат за председника бити Веселин Јевросимовић, с којим смо уочи његовог четвртог мандата поразговарали о многим моментима.

Када сте 2009. изабрани за председника, тада Атлетског савеза Србије, најавили сте пре свега развој инфраструктуре. Затекли сте само један атлетски стадион, у Сремској Митровици. Имате ли прецизне податке колико je од тада направљено атлетских стадиона, а колико атлетских стаза у нашој земљи?

– Када сам дошао на чело Савеза, био је тежак положај атлетике у српском спорту и друштву уопште. Имао сам конкретан програм. Прва тачка била је управо инфраструктура. Наравно, рекао сам да немам чаробни штапић да могу преко ноћи да учиним, да ако нека девојка скаче удаљ шест метара, одједном оде на седам.  Атлетика је пре  свега спорт, који се гради и у који мора да се улаже. Ту мислим на инфраструктуру и вишедеценијски развој. Успели смо да изградимо више од 20 атлетских објеката, имамо Атлетску дворану на Бањици. У Новом Саду је једна од хала на сајму зими већ годинама у функцији атлетике. Направили смо атлетски тунел у оквиру стадиона у Новом Пазару. Имамо тренутно најбоље развијену атлетску инфраструктуру у целом региону – каже Веселин Јевросимовић. – Друга тачка била је популаризација атлетике. Требало је вратити овај спорт медијима, народу, направити да постане популаран спорт. Једини наш прозор у свет у то време био је „Спортски журнал“. Као такав једини нам је отварао пут да се нешто чује о атлетици. Данас је слика комплетно другачија по свим споменутим основама. Више нема медија, који не пишу о атлетици. Да ли читате новина, прегледате портале, гледате телевизију, свакодневно се извештава о атлетици.

Да ли је по вашем мишљењу Атлетска дворана на Бањици оно по чему ћете остати упамћени као најуспешнији председник националне куће краљице спортова до сад?

– Тренирајући скок мотком по великим врућинама и хладноћама, сатима из чистог ентузијазма, схватио сам колико су услови за тренинг неопходни. То је једини разлог зашто сам се прихватио да дођем на чело Српског атлетског савеза. Осетио сам моменат да могу да вратим данак свом спорту, који ме је направио оваквим, какав сам данас. Сви атлетску дворану сматрају храмом атлетског спорта. Сматрам да је то било нешто нужно, што је преокренуло  развој атлетике. Обарају се пионирски, јуниорски и сениорски рекорди, неки стари по 40 година. То је резултат рада сада дугог већ 15 година.

Статистика показује да је за последњих 12 година освојено 28 сениорских европских, светских и олимпијских атлетских медаља, а пре тога 24. Да ли сте 2009. у наслеђеној хаотичној ситуацији, могли да помислите да ће се све ово догодити или су неки успеси надмашили и ваше планове и очекивања?

– За све који су ван нашег спорта можда ово јесте изненађење, али за нас, који радимо у Савезу већ скоро 15 година то није изненађење. Кад јасно поставите стратегију, придодате струку, наше врхунске тренере и таленте, којих је доста у овој нашој земљи, то не може да не да резултате.

Чини се као да теку мед и млеко, а да ли је било периода када сте помишљали да дигнете руке од свега и ако јесте – зашто?

– Пре свега сам приватник, који предводи више од 5.000 запослених. У мом послу имам доста обавеза. Имао сам ситуација кад сам заиста помишљао да се повучем. Бићу на челу Савеза док наши клубови и наши атлетски стручњаци буду желели. Кад будем осетио да не могу више да дајем од себе квалитетно време, које данас посвећујем овом нашем спорту, сам ћу се повући. Поносан сам на све што смо изградили и направили систем. Мом наследнику ће бити лакше него што је то нама било када смо преузимали Савез. И у овом мандату се кандидујем пре свега због преузетих обавеза, љубави према овом мом спорту, пре свега према онима, који гласају за мене. Због њих би и требало да будем ту где јесам. Нисам од оних, који се држе фотеље пошто-пото. Далеко од тога да нам тече мед и млеко. Морамо стално да се боримо. Свестан сам да не могу сви да буду задовољни односно да има и вечито незадовољних. Потези, које вучемо, заиста дају пре свега дугорочне резултате. Довољно је видети колико смо имали атлетичара 2009, а колико данас, овај наш спорт је експлодирао.

Који су најбитнији моменти из сваког од претходна три мандата?

– Организација великих такмичења један је од момената. Реч је о Европском првенству у кросу 2013. године, Европском првенству у дворани 2017. и Светском првенству под кровом 2022. и сада Светског шампионата у кросу које ће бити крајем марта. Добили смо признања из целог света. Посебно сам поносан на та признања. Имамо велики кредибилитет на свим меридијанима. Поносни смо што ћемо да добијемо национални стадион, који ће бити поприште борби на Првенству Европе 2028. С тим стадионом можемо да се кандидујемо за једно од највећих спортских такмичења, Првенство света у атлетици на отвореним борилиштима.   Поносан сам на медаље, које су наши атлетичари освојили, а које сте навели у једном од претходних питања – више сениорских, најважнијих, у последњих 15 година него свих претходних деценија.

Апсурд је да Београд с највећим бројем клубова нема атлетски стадион. Постоје недоумице да ли ће бити изграђен Национални стадион у оквиру пројекта Експо 2027. Хоће ли га бити?

– Јесте, апсурд је да Београд нема ниједан акредитовани атлетски стадион. На почетку мог мандата једино је главни град имао два стадиона за атлетику. Данас ни Црвена звезда ни Партизан немају интереса да под својим кровом држе атлетику. Решење свега ће бити Национални стадион, који се буде изградио. Планирамо план објеката – реконструкцију атлетске стазе на Војној академији. Полиција ће  да направи у Макишу атлетску стазу. Биће омогућено београдским и свим осталим атлетичарима да тренирају на тим објектима.

Који су главни циљеви САС-а у наредном четворогодишњем периоду?

– Главни циљ биће нам Олимпијске игре у Паризу и оне наредне у Лос Анђелесу. Имамо рекордан број кандидата за освајање медаља. Такође нам је циљ развој инфраструктуре, стадион на коме ће бити одржавана такмичења од националног нивоа до највећих међународних. Битно је веома да се што више развије знање тренера. Морамо да појачамо финансијску ситуацију клубова. Нећемо запустити ни обучавање атлетских радника за многе профиле.