Jevrosimović: Rezultati govore!

Izborna skupština Srpskog atletskog saveza održaće se 13. februara. Bili su to do dolaska Veselina Jevrosimovića na čelo nacionalne kraljice sportova stresni skupovi.

Sada je sve drugačije. Prošla godina bila je najuspešnija u istoriji. Pre nekoliko dana su u izboru Olimpijskog komiteta Srbije najboljim sportistima kod nas proglašeni skakačica udalj Ivana Španović, njen trener Goran Obradović i od mladih sportista skakačica uvis Angelina Topić. Dominacija kraljice u srpskom sportu.

Staro pravilo nalaže da se ne menja tim koji dobija. Tako će jedini kandidat za predsednika biti Veselin Jevrosimović, s kojim smo uoči njegovog četvrtog mandata porazgovarali o mnogim momentima.

Kada ste 2009. izabrani za predsednika, tada Atletskog saveza Srbije, najavili ste pre svega razvoj infrastrukture. Zatekli ste samo jedan atletski stadion, u Sremskoj Mitrovici. Imate li precizne podatke koliko je od tada napravljeno atletskih stadiona, a koliko atletskih staza u našoj zemlji?

– Kada sam došao na čelo Saveza, bio je težak položaj atletike u srpskom sportu i društvu uopšte. Imao sam konkretan program. Prva tačka bila je upravo infrastruktura. Naravno, rekao sam da nemam čarobni štapić da mogu preko noći da učinim, da ako neka devojka skače udalj šest metara, odjednom ode na sedam.  Atletika je pre  svega sport, koji se gradi i u koji mora da se ulaže. Tu mislim na infrastrukturu i višedecenijski razvoj. Uspeli smo da izgradimo više od 20 atletskih objekata, imamo Atletsku dvoranu na Banjici. U Novom Sadu je jedna od hala na sajmu zimi već godinama u funkciji atletike. Napravili smo atletski tunel u okviru stadiona u Novom Pazaru. Imamo trenutno najbolje razvijenu atletsku infrastrukturu u celom regionu – kaže Veselin Jevrosimović. – Druga tačka bila je popularizacija atletike. Trebalo je vratiti ovaj sport medijima, narodu, napraviti da postane popularan sport. Jedini naš prozor u svet u to vreme bio je „Sportski žurnal“. Kao takav jedini nam je otvarao put da se nešto čuje o atletici. Danas je slika kompletno drugačija po svim spomenutim osnovama. Više nema medija, koji ne pišu o atletici. Da li čitate novina, pregledate portale, gledate televiziju, svakodnevno se izveštava o atletici.

Da li je po vašem mišljenju Atletska dvorana na Banjici ono po čemu ćete ostati upamćeni kao najuspešniji predsednik nacionalne kuće kraljice sportova do sad?

– Trenirajući skok motkom po velikim vrućinama i hladnoćama, satima iz čistog entuzijazma, shvatio sam koliko su uslovi za trening neophodni. To je jedini razlog zašto sam se prihvatio da dođem na čelo Srpskog atletskog saveza. Osetio sam momenat da mogu da vratim danak svom sportu, koji me je napravio ovakvim, kakav sam danas. Svi atletsku dvoranu smatraju hramom atletskog sporta. Smatram da je to bilo nešto nužno, što je preokrenulo  razvoj atletike. Obaraju se pionirski, juniorski i seniorski rekordi, neki stari po 40 godina. To je rezultat rada sada dugog već 15 godina.

Statistika pokazuje da je za poslednjih 12 godina osvojeno 28 seniorskih evropskih, svetskih i olimpijskih atletskih medalja, a pre toga 24. Da li ste 2009. u nasleđenoj haotičnoj situaciji, mogli da pomislite da će se sve ovo dogoditi ili su neki uspesi nadmašili i vaše planove i očekivanja?

– Za sve koji su van našeg sporta možda ovo jeste iznenađenje, ali za nas, koji radimo u Savezu već skoro 15 godina to nije iznenađenje. Kad jasno postavite strategiju, pridodate struku, naše vrhunske trenere i talente, kojih je dosta u ovoj našoj zemlji, to ne može da ne da rezultate.

Čini se kao da teku med i mleko, a da li je bilo perioda kada ste pomišljali da dignete ruke od svega i ako jeste – zašto?

– Pre svega sam privatnik, koji predvodi više od 5.000 zaposlenih. U mom poslu imam dosta obaveza. Imao sam situacija kad sam zaista pomišljao da se povučem. Biću na čelu Saveza dok naši klubovi i naši atletski stručnjaci budu želeli. Kad budem osetio da ne mogu više da dajem od sebe kvalitetno vreme, koje danas posvećujem ovom našem sportu, sam ću se povući. Ponosan sam na sve što smo izgradili i napravili sistem. Mom nasledniku će biti lakše nego što je to nama bilo kada smo preuzimali Savez. I u ovom mandatu se kandidujem pre svega zbog preuzetih obaveza, ljubavi prema ovom mom sportu, pre svega prema onima, koji glasaju za mene. Zbog njih bi i trebalo da budem tu gde jesam. Nisam od onih, koji se drže fotelje pošto-poto. Daleko od toga da nam teče med i mleko. Moramo stalno da se borimo. Svestan sam da ne mogu svi da budu zadovoljni odnosno da ima i večito nezadovoljnih. Potezi, koje vučemo, zaista daju pre svega dugoročne rezultate. Dovoljno je videti koliko smo imali atletičara 2009, a koliko danas, ovaj naš sport je eksplodirao.

Koji su najbitniji momenti iz svakog od prethodna tri mandata?

– Organizacija velikih takmičenja jedan je od momenata. Reč je o Evropskom prvenstvu u krosu 2013. godine, Evropskom prvenstvu u dvorani 2017. i Svetskom prvenstvu pod krovom 2022. i sada Svetskog šampionata u krosu koje će biti krajem marta. Dobili smo priznanja iz celog sveta. Posebno sam ponosan na ta priznanja. Imamo veliki kredibilitet na svim meridijanima. Ponosni smo što ćemo da dobijemo nacionalni stadion, koji će biti poprište borbi na Prvenstvu Evrope 2028. S tim stadionom možemo da se kandidujemo za jedno od najvećih sportskih takmičenja, Prvenstvo sveta u atletici na otvorenim borilištima.   Ponosan sam na medalje, koje su naši atletičari osvojili, a koje ste naveli u jednom od prethodnih pitanja – više seniorskih, najvažnijih, u poslednjih 15 godina nego svih prethodnih decenija.

Apsurd je da Beograd s najvećim brojem klubova nema atletski stadion. Postoje nedoumice da li će biti izgrađen Nacionalni stadion u okviru projekta Ekspo 2027. Hoće li ga biti?

– Jeste, apsurd je da Beograd nema nijedan akreditovani atletski stadion. Na početku mog mandata jedino je glavni grad imao dva stadiona za atletiku. Danas ni Crvena zvezda ni Partizan nemaju interesa da pod svojim krovom drže atletiku. Rešenje svega će biti Nacionalni stadion, koji se bude izgradio. Planiramo plan objekata – rekonstrukciju atletske staze na Vojnoj akademiji. Policija će  da napravi u Makišu atletsku stazu. Biće omogućeno beogradskim i svim ostalim atletičarima da treniraju na tim objektima.

Koji su glavni ciljevi SAS-a u narednom četvorogodišnjem periodu?

– Glavni cilj biće nam Olimpijske igre u Parizu i one naredne u Los Anđelesu. Imamo rekordan broj kandidata za osvajanje medalja. Takođe nam je cilj razvoj infrastrukture, stadion na kome će biti održavana takmičenja od nacionalnog nivoa do najvećih međunarodnih. Bitno je veoma da se što više razvije znanje trenera. Moramo da pojačamo finansijsku situaciju klubova. Nećemo zapustiti ni obučavanje atletskih radnika za mnoge profile.