Краљ није желео да абдицира

Пре неколико година, у време док је носио дрес Војводине, Нигеријац Винсент Езе објаснио нам је шта у преводу с једног од језика народа у његовој многољудној отаџбини значи (през )име које носи - Езе. Рекао је да му га ја дао отац и да се дословно преводи речју - краљ.

На почетку пролећног дела суперлигашког првенства, један његов други земљак, Патрик Фрајдеј Езе из лучанске Младости – шокирао је око 2.500 гледалаца на стадиону „Карађорђе“. Играо се пети минут наставка, последњи који је судија Милан Стефановић одредио да се надоканди, када је тамнопути нападач гостију небески скочио, закачио лопту главом и послао је иза леђа одличног голмана Новосађана Драгана Росића. Већ виђена победа Војводине нестала је у облаку неостварених жеља њених фудбалера, али и навијача на стадиону од 100 година старости. Управо је нигеријски краљ одбио да потпише абдикацију своју и свог тима и донео му је велики, али баш велики бод.

– Сигурно је да нисам задовољан резултатом. Била је то тврда утакмица, у коју смо ушли помало нервозно, што нас је онемогућило у настојању да остваримо посед лопте који желимо да имамо. У тренуцима када је ривал излазио високо, створили смо неколико прилика и морали смо да реализујемо барем једну од њих – искрен је био нови шеф струке у новосадском суперлигашу, Божидар Бандовић.

Екипа Младости, вођена великим искуством, али и несумњивим умећем играча који данас носе њен дрес, по признању првог стручњака тог тима Томислава Сивића, имала је намеру, и у највећој мери успела је да је реализује, да Новосађанима не дозволи да се растрче, односно да их уведе у ритам који је више погодовао њеним играчима.

- У другом полувремену контролисали смо ритам утакмице и могли и морали смо више да угрожавамо чврстог и искусног ривала – додао је Бандовић. - Након што смо повели у 83. минуту, потребно је било да мирно приведемо утакмицу крају и победимо, а не да тако лако примимо гол. Момци су дали све од себе, идемо даље, али морамо да извучемо поуке ако желимо да остваримо наше циљеве.

Враћајући се на почетак ове приче, не можемо а да не приметимо како је Краљ Езе, момак који се није пуно примећивао током 94 минута игре на травњаку „Карађорђа“, показао да заиста поседује племениту, фудбалску крв. Чекао је свој тренутак, дочекао га у 95. минуту и, као суза заслужено, донео изједначење тиму из варошице у западној Србији. Родитељи у Нигерији, по причи Винсента Езеа, мушким потомцима често дају име - Краљ, желећи да им и на тај начин улију додатну снагу да издрже све животне недаће које свакодневица у тој земљу собом носи, да буду ратници и - победници.

Новосађанима, пак, остаје да верују у стару изреку да се „први мачићи у воду бацају“ и да, уз много бољу и конкретнију игру, покушају да победе у наредном колу у Крагујевцу и избију на победничку магистралу. Играчку снагу поседују, организационо су веома јаки и потребно је „само“ да превазиђу јесење, пре свега психолошке бољке и постану победнички тим. Могу ли у томе да успеју, показаће дани и недеље који долазе.