Kralj nije želeo da abdicira

Pre nekoliko godina, u vreme dok je nosio dres Vojvodine, Nigerijac Vinsent Eze objasnio nam je šta u prevodu s jednog od jezika naroda u njegovoj mnogoljudnoj otadžbini znači (prez )ime koje nosi - Eze. Rekao je da mu ga ja dao otac i da se doslovno prevodi rečju - kralj.

Na početku prolećnog dela superligaškog prvenstva, jedan njegov drugi zemljak, Patrik Frajdej Eze iz lučanske Mladosti – šokirao je oko 2.500 gledalaca na stadionu „Karađorđe“. Igrao se peti minut nastavka, poslednji koji je sudija Milan Stefanović odredio da se nadokandi, kada je tamnoputi napadač gostiju nebeski skočio, zakačio loptu glavom i poslao je iza leđa odličnog golmana Novosađana Dragana Rosića. Već viđena pobeda Vojvodine nestala je u oblaku neostvarenih želja njenih fudbalera, ali i navijača na stadionu od 100 godina starosti. Upravo je nigerijski kralj odbio da potpiše abdikaciju svoju i svog tima i doneo mu je veliki, ali baš veliki bod.

– Sigurno je da nisam zadovoljan rezultatom. Bila je to tvrda utakmica, u koju smo ušli pomalo nervozno, što nas je onemogućilo u nastojanju da ostvarimo posed lopte koji želimo da imamo. U trenucima kada je rival izlazio visoko, stvorili smo nekoliko prilika i morali smo da realizujemo barem jednu od njih – iskren je bio novi šef struke u novosadskom superligašu, Božidar Bandović.

Ekipa Mladosti, vođena velikim iskustvom, ali i nesumnjivim umećem igrača koji danas nose njen dres, po priznanju prvog stručnjaka tog tima Tomislava Sivića, imala je nameru, i u najvećoj meri uspela je da je realizuje, da Novosađanima ne dozvoli da se rastrče, odnosno da ih uvede u ritam koji je više pogodovao njenim igračima.

- U drugom poluvremenu kontrolisali smo ritam utakmice i mogli i morali smo više da ugrožavamo čvrstog i iskusnog rivala – dodao je Bandović. - Nakon što smo poveli u 83. minutu, potrebno je bilo da mirno privedemo utakmicu kraju i pobedimo, a ne da tako lako primimo gol. Momci su dali sve od sebe, idemo dalje, ali moramo da izvučemo pouke ako želimo da ostvarimo naše ciljeve.

Vraćajući se na početak ove priče, ne možemo a da ne primetimo kako je Kralj Eze, momak koji se nije puno primećivao tokom 94 minuta igre na travnjaku „Karađorđa“, pokazao da zaista poseduje plemenitu, fudbalsku krv. Čekao je svoj trenutak, dočekao ga u 95. minutu i, kao suza zasluženo, doneo izjednačenje timu iz varošice u zapadnoj Srbiji. Roditelji u Nigeriji, po priči Vinsenta Ezea, muškim potomcima često daju ime - Kralj, želeći da im i na taj način uliju dodatnu snagu da izdrže sve životne nedaće koje svakodnevica u toj zemlju sobom nosi, da budu ratnici i - pobednici.

Novosađanima, pak, ostaje da veruju u staru izreku da se „prvi mačići u vodu bacaju“ i da, uz mnogo bolju i konkretniju igru, pokušaju da pobede u narednom kolu u Kragujevcu i izbiju na pobedničku magistralu. Igračku snagu poseduju, organizaciono su veoma jaki i potrebno je „samo“ da prevaziđu jesenje, pre svega psihološke boljke i postanu pobednički tim. Mogu li u tome da uspeju, pokazaće dani i nedelje koji dolaze.