Расположен је Ивица Јевтић, тренер Црвене звезде, упркос тешкој, можда још увек непрежаљеној, недељи, 11. фебруара:
- Улазим са супругом и децом у кафић, смешкају се конобари и у једном тренутку само се чуло, јел морало тако да буде. Само сам се насмејао и рекао, ништа ме не питајте, није лако.
Да се неко кладио да ће дерби 16. кола Војводине и Црвене звезде да оде у пет сетова, добили би опкладу, јер се у судару два црвено-бела титана то и очекивало. Али када би се гледала сатница, тешко да би и најбољи прогнозери рекли безмало три сата, тачније дуел у Новом Саду трајао је 167 минута!
И на крају славље Лала у сету који се играо као да је „регуларан“ до 27:25 за коначних 3:2.
Ивица Јевтић, тренер Црвене звезде, само 24 часа после исцрпљујућег дуела, за играче, њега, стручни штаб, јер била је ово и ментална игра, имао је најлепше друштво, оно које и најлакше опусти – породицу. Одмарао је мисли уз супругу Ивану и децу, сина Рељу и ћеркицу Бианку. Јер, био је заслужено, слободан дан.
Како сте?
- Тужан сам. Знао сам да ће бити теже дан после. Исто тако сам и поносан!
Да ли сте некад водили дужу утакмицу као тренер, публика у СПЕНС-у није мрдала а и аудиторијум крај малих екрана тешко да је могао да поверује да је близу 21 сат а утакмица траје?
- Нисте први који ме то питате. Напротив, доста људи који гу гледали у дворани прилазили су да ме то питају, касније и када сам се чуо са пријатељима, уопште оном другом страном која је пратила у ТВ преносу. У краткој тренерској каријери (смех) сигурно да нисам. Е сад, не сећам се да ли је нека утакмица трајала оволико дуго. Зато сам и поносан на играче, требало је издржати толики напор. Јер када се упореде моје играчи, њихове године, са екипом Војвосине, и тим младим годинама, прилична је разлика.
У даху је наставио.
- Скидам капу мојим играчима без обзира на пораз. Надам се да то неће оставити последице за убудуће.
Како су се момци осећали, да ли су нешто коментарисали?
- Сигурно да нико од њих, иако смо ове године одиграли три тај-брејка, два изгубили, један добили, нису се толико емотивно испразнили. Када се утакмица завршила, били су погнутих глава, тишина је могла да се чује. А то ми је био довољан показатељ, колико су били тужни што нису победили, колико им је све ово тешко пало. Али знају они да из меча могу да извуку толико тога доброг, поготову што се ближи плеј-оф. Нова утакмица је већ ту, ново доказивање. Шта је било, остављамо иза нас – јасна је порука можда и тренерског рекордера Ивице Јевтића.
БРОЈНИ „ЧЕЛЕНЏИ“, НЕРВОЗА, СУДИЈСКЕ ОДЛУКЕ...
Утакмице налик овој у Новом Саду, „стави“ вам минимум једну седу влас у косу. Поготову када уз сам ток меча, крену и провере од стране тренера, популарни „челенџи“, чекање на судијске одлуке. Једна је... Да ли била на штету Звезде, открива Јевтић:
- Добијао сам кроз, понављам кратку, тренерску каријеру и жуте и црвене картоне али никада нисам коментарисао судије, да ли су грешили или не, без обзира да ли сам побеђивао или губио. Увек пружим руку, честитам им. Конкретно што се тиче ове утакмице, мислим да су донели погрешну одлуку и то се у крајњој линији видело и у ТВ преносу. Сигурно да су и они свесни тога, прихватио сам баш ту у 4. сету која је била спорна. Можда би утицала на коначан исход. Али. И ми играчи, тренери грешимо, греше и судије, све је то нормално, све је то живот.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
