Raspoložen je Ivica Jevtić, trener Crvene zvezde, uprkos teškoj, možda još uvek neprežaljenoj, nedelji, 11. februara:
- Ulazim sa suprugom i decom u kafić, smeškaju se konobari i u jednom trenutku samo se čulo, jel moralo tako da bude. Samo sam se nasmejao i rekao, ništa me ne pitajte, nije lako.
Da se neko kladio da će derbi 16. kola Vojvodine i Crvene zvezde da ode u pet setova, dobili bi opkladu, jer se u sudaru dva crveno-bela titana to i očekivalo. Ali kada bi se gledala satnica, teško da bi i najbolji prognozeri rekli bezmalo tri sata, tačnije duel u Novom Sadu trajao je 167 minuta!
I na kraju slavlje Lala u setu koji se igrao kao da je „regularan“ do 27:25 za konačnih 3:2.
Ivica Jevtić, trener Crvene zvezde, samo 24 časa posle iscrpljujućeg duela, za igrače, njega, stručni štab, jer bila je ovo i mentalna igra, imao je najlepše društvo, ono koje i najlakše opusti – porodicu. Odmarao je misli uz suprugu Ivanu i decu, sina Relju i ćerkicu Bianku. Jer, bio je zasluženo, slobodan dan.
Kako ste?
- Tužan sam. Znao sam da će biti teže dan posle. Isto tako sam i ponosan!
Da li ste nekad vodili dužu utakmicu kao trener, publika u SPENS-u nije mrdala a i auditorijum kraj malih ekrana teško da je mogao da poveruje da je blizu 21 sat a utakmica traje?
- Niste prvi koji me to pitate. Naprotiv, dosta ljudi koji gu gledali u dvorani prilazili su da me to pitaju, kasnije i kada sam se čuo sa prijateljima, uopšte onom drugom stranom koja je pratila u TV prenosu. U kratkoj trenerskoj karijeri (smeh) sigurno da nisam. E sad, ne sećam se da li je neka utakmica trajala ovoliko dugo. Zato sam i ponosan na igrače, trebalo je izdržati toliki napor. Jer kada se uporede moje igrači, njihove godine, sa ekipom Vojvosine, i tim mladim godinama, prilična je razlika.
U dahu je nastavio.
- Skidam kapu mojim igračima bez obzira na poraz. Nadam se da to neće ostaviti posledice za ubuduće.
Kako su se momci osećali, da li su nešto komentarisali?
- Sigurno da niko od njih, iako smo ove godine odigrali tri taj-brejka, dva izgubili, jedan dobili, nisu se toliko emotivno ispraznili. Kada se utakmica završila, bili su pognutih glava, tišina je mogla da se čuje. A to mi je bio dovoljan pokazatelj, koliko su bili tužni što nisu pobedili, koliko im je sve ovo teško palo. Ali znaju oni da iz meča mogu da izvuku toliko toga dobrog, pogotovu što se bliži plej-of. Nova utakmica je već tu, novo dokazivanje. Šta je bilo, ostavljamo iza nas – jasna je poruka možda i trenerskog rekordera Ivice Jevtića.
BROJNI „ČELENDžI“, NERVOZA, SUDIJSKE ODLUKE...
Utakmice nalik ovoj u Novom Sadu, „stavi“ vam minimum jednu sedu vlas u kosu. Pogotovu kada uz sam tok meča, krenu i provere od strane trenera, popularni „čelendži“, čekanje na sudijske odluke. Jedna je... Da li bila na štetu Zvezde, otkriva Jevtić:
- Dobijao sam kroz, ponavljam kratku, trenersku karijeru i žute i crvene kartone ali nikada nisam komentarisao sudije, da li su grešili ili ne, bez obzira da li sam pobeđivao ili gubio. Uvek pružim ruku, čestitam im. Konkretno što se tiče ove utakmice, mislim da su doneli pogrešnu odluku i to se u krajnjoj liniji videlo i u TV prenosu. Sigurno da su i oni svesni toga, prihvatio sam baš tu u 4. setu koja je bila sporna. Možda bi uticala na konačan ishod. Ali. I mi igrači, treneri grešimo, greše i sudije, sve je to normalno, sve je to život.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
