Утисак бољи од победе: Букари највеће „појачање”

Пролећна премијера Црвене звезде, и поред наизглед мршавог тријумфа против Вождовца, је свакако успела. Сплетом околности победа против Змајева није била изражена већом разликом, али је српски шампион оставио врло добар утисак и навијачи су са стадиона отишли углавном задовољни оним што су видели.

Кроз пет кључних утисака, анализирали смо црвено-беле са почетка пролећног дела сезоне.

Букари највеће „појачање”

Од свих фудбалера Црвене звезде, репрезентативац Гане је највише показао на утакмицама Лиге шампиона (два гола и асистенција) и деловало је, а нешто слично су и најављивали из руководства, да ће током зимског прелазног рока Осман Букари бити продат.

Да ли због чињенице да је клупска каса довољно освежена продајом Косте Недељковића, Јована Мијатовића и Стефана Митровића, или једноставно није било адекватне понуде, брзоноги нападач је остао на Маракани и он је дефинитивно највеће „појачање” ове зиме.

Букари је због обавеза на Афричком купу нација, пропустио већи део припрема, али судећи по утакмици против Вождовца, брзо је схватио шта му је чинити. Букари ће бити ударна игла шампиона!

Драговић - Спајић осигурање

Током полугодишњег мандата Барака Бахара, у последњој линији црвено-белих радила је вртешка мало мање посећена од оне на новогодишњем сајму. Тренери воле да кажу да је боље да имате два уиграна штопера, па и лошијег квалитета, него да их константно збуњујете мењајући им партнере, па макар они били Паоло Малдини и Александро Неста. 

Доласком Владана Милојевића са том причом је завршено, централни пар штопера чиниће Александар Драговић и Урош Спајић, остали играчи са те позиције ће чекати своју шансу.

Обојица иза себе имају дугогодишње међународно искуство, велики број утакмица у репрезентацији (Драговић 92 у Аустрији, Спајић 20 у Србији) и уколико их заобиђу повреде, представљаће озбиљан бедем испред гола.

После Мијатовића - Шљивић

Звездина омладинска школа је последњих година у великој експанзији, квалитетан и темељан рад дефинитивну потврду добио је ове зиме, током које су два дечака из генерације 2005, Коста Недељковић и Јован Мијатовић продата за озбиљан новац (заједно скоро 17 милиона евра).

Међутим, ресурс „2005” није испражњен, велика очекивања су и од Јована Шљивића, можда и најталентованијег дечака из тог годишта.

Млади Крушевљанин се одлично снашао на припремама, показао је да може да буде опасан и као стрелац и као асистент, и на неки начин је пројектован да пригрли Мијатовићеву минутажу.

Шљивић је не тако давно био на листи најталентованијих играча у Европи рођених 2005. и све су прилике да је дошло време да енорман потенцијал потврди међу сениорима.

Милојевић није опијен минулим радом

Црвено-бели поново на клупи имају некога ко доказано зна како се ради у најтрофејнијем српском клубу.

И поред оправданог статуса најбољег тренера у новијој клупској историји и импресивних достигнућа из првог мандата (две титуле, пласман у Лигу Европе после 10 година и два узастопна пласмана у Лигу шампиона), Владан Милојевић је сувише одговоран и као човек и као тренер, да би живео опијен минулим радом.

Као што је рекао после меча са Вождовцем, емоције су једно, посао нешто сасвим друго, Владан добро зна зашто је поново на Маракани и шта му је чинити.

Чаробни штапић постоји само у бајкама, велике промене се не догађају преко ноћи и без обзира што Звезда већ сада делује затегнутије него јесенас, Милојевићев рукопис ће се тек приметити како време буде пролазило.

Делије 12. и 13. играч

Црвена звезда је у првом делу сезоне завршила овогодишње учешће у Лиги шампиона, али најватреније присталице, смештене на северној трибини, ће и на домаћим теренима бити навијачка лига шампиона.

Спектакл на премијери против Вождовца, жестока подршка и навијање, праћено богатим „културно-уметничким” програмом, са невероватних 12 кореографија, јасна су порука и најава да ће Делије и овог пролећа бити и 12. играч најтрофејнијег клуба на овим просторима.

Велика бројност, што је најважније, није пракса само на стадиону „Рајко Митић”, Делије су присутне на сваком гостовању у иностранству, а камоли на српским стадионима. Све ово чини да се црвено-бели осећају као на домаћем терену где год да играју и то је без дилеме огромна предност шампиона, чак и у односу на Партизан.