Шеф стручног штаба Радничког Никола Трајковић по многим принципима, схватањима, потпуно је атипичан за наше фудбалске услове. У Ниш је донео систем рада какав преферирају скандинавске земље, а пре тога успешно је градио играчку каријеру. Поникао је у Чукаричком, одакле креће и његова животна прича.
- Све се своди на Чукарички и Звезду, за коју сам одмалена навијао. Брђани су ми посебно драги, јер сам од осме до 18. године био тамо. Сећам се тог успона и периода кад је екипа ишла из ранга у ранг, баража, то све је обележило моје детињство - започиње, помало са сетом, причу Трајковић.
Његова генерације одрастала је у тешким временима која су их учинила другачијим, борбенијим, истрајнијим… Данас младима данас није потребан толики труд да дођу до неког циља.
- Не треба бити превише критичан према млађима, једноставно живиш онакав живот какав ти се пружа. Нама јесте било изазовније. Променила су се времена, не кажем да ја не бих живео као они да ми се пружило у датом моменту. Сад су ту више и те игрице, покушавам и ја да своје дете склоним од таквих ствари, али једноставно је тешко, јер је такав начин живота. Да ли смо ми били срећнији или су они сада то је опет релативна ствар. Мени је све било интересантно, а увече сам ишао у школско двориште да играм фудбал. Било је крцато, па кад испаднеш чекаш да прођу три партије да дођеш на ред и вратиш се... Данашње генерације то никада неће моћи да осете, као што нећемо ни ми њихов начин живота, али за то нисмо криви, ни ми, ни они.
Досањао је сан многих дечака, који одмалена на улици јурцају за лоптом, обукао је дрес Црвене звезде.
- Зета ме је лансирала у Звезду. Пре тога сам у Војводини дао прве голове у елитном рангу и, ни мање ни више, него против Радничког из Ниша. Долазак на Маракану био је максимум. Можда нисам оставио очекивани утисак, једноставно Звезда увек има 25 врхунских играча. Ако те не крене у старту, како желиш, каријера одмах иде другим путем. Не искористиш шансу, то уради неко други, идеш у други план, што се десило мени. Могло је много боље. Покушао сам да се извучем из свега, да опет будем на нивоу као када сам долазио, али нисам успео. Било је трофеја, освојили смо две дупле круне, играо сам европске утакмице, групну фазу Лиге Европе и то је оно што остаје за цео живот.
Селидба у мађарски Ђер, вратила га је у фудбалски живот.
- Боравак у Мађарској је веома специфичан, јер сам каријеру вратио на завидан ниво и постигао успех. Играо сам тамо пет сезона, забележио више од 100 утакмица. После 30 година освојили смо титулу и Супер куп. Једне године био сам изабран и за најбољег странца лиге. Тамо сам поново, после Звезде, заиграо са Владимиром Ђорђевићем, који ми је и сада помоћник у Радничком.
Тренерску каријеру, за разлику од играчке, започео је далеко од Србије.
- Почео сам у Ростову као помоћни тренер у тиму до 21 године, после тога постао сам и главни. У Норвешкој сам затим Флекерој увео из треће у другу лигу, играли смо и бараж за елитни ранг. Био сам затим помоћник у Радничком, па асистент у Малмеу. Први самостални ангажман у Србији је био на Чаиру, сада сам опет овде и нека буде трећа срећа.
Кад је први пут дошао у Ниш, рекао је да жели да побегне из зоне комфора, јер је рад у скандинавским земљама доста релаксиранији.
- Много је другачије. Малме је највећи клуб у Скандинавији, био сам део стручног штаба кад смо освојили титулу у Шведској, онда и куп. Испали смо из квалификација за Лигу шампиона и није било стреса. Исто је и у Норвешкој, само се праве анализе и планови за даље. Чини ми се да смо у Србији фудбал наместили на живот и смрт.
У Нишу је непосредношћу купио све око себе. Трајковића посебно издвајају преданост, одговорност, жеља, ентузијазам, отвореност, искреност, професионалност… Ма колико било тешко увек ће се свима обратити макар са полусомехом. Препознала је и спортска јавност у Нишу „оно нешто” што са собом носи млади тренер и готово увек му дала подршку.
- Мене су овде сви прихватили и имам велику подршку. Да кренем од клуба, од првог човека, директора, управе, па до читаве јавности. Мало је непријатна ситуација у којој се налазимо, јер нисмо направили оно што смо планирали и одговоран сам за то. Осећам да сам ја више дужан Радничком него он мени, добио сам више него што сам заслужио и надам се да ћемо у наставку то променити и да ће ствари ићи на боље – закључио је Трајковић.
КАТРИН ЛУНДЕ УПОЗНАО У ЂЕРУ
Иако не воли да много прича о приватном животу, не може се изоставити чињеница да је ожењен чувеном рукометашицом Катрин Лунде, са којој има ћеркицу Атину. Лунде је једна од најтрофејнијих норвешких рукометашица и најбоља играчица данашњице. Упознали су се у Ђеру.
- У животу нема ништа важније од породице. Ђер је био круна свега. Дете ми се родило у мађарском граду. У нашој комшијској земљи био сам потпуно испуњен приватно и пословно. То је обележило мој живот, мислим да сам већ сада превише рекао (смех).
ТЕНИС СА ЦВЕТАНОВИЋЕМ И ЈАНКОВИЋЕМ
У слободно време Никола Трајковић игра тенис, који обожава и да гледа.
- У Нишу играм са секретаром стручног штаба Миланом Цветановићем, а у Београду са Бошком Јанковићем. Овде је егал, а од Бошка сам бољи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
